Od negativaca do heroja nacije: Engleska na EP 1996. - godina kada je Sautget postao večiti tragičar

Evropsko prvenstvo, 10. po redu, održalo se u “kolevci fudbala“, Engleskoj, 1996. godine, gde je prvi put uspostavljen sistem takmičenja sa po 16 ekipa, umesto regularnih osam kao što je bio slučaj na prethodna četiri šampionata. Reprezentacije su bile, dakle, podeljene u četiri grupe, a plasman u nokaut fazu, koja je ovaj put počinjala od četvrtfinala, obezbedile su dve prvoplasirane ekipe.

Bilo to ujedno prvo veliko takmičenje na “Ostrvu“ posle Svetskog prvenstva 1966. godine, pa je Engleska, koja je doživela debakl na prošlom EURU, imala direktan plasman kao domaćin, a mesto među najboljim evropskim selekcijama po prvi put obezedile su i Turska, Češka, Švajcarska, Bugarska i Hrvatska. Zbog rata na prostoru bivše republike i kasnog ukidanja sankcija UN-a, Jugoslavija je propustila i ovo Evropsko prvenstvo, dok je Hrvatska debitovala prvi put na velikom takmičenju kao nezavisna država.

Takmičenje se održalo u osam gradova sa drugom najvećom posetom u istoriji (41.157 navijača u proseku) i trajalo je od 8. do 30. juna, a titulu je osvojila reprezentacija Nemačke, koja je u finalu na krilima dvostrukog strelca Olivera Birofa, pobedila tada po prvi put samostalnu Češku - 2:1. Interesantno, odlučujući pogodak Birofa, inače rezerviste na ovom meču, došao je tokom produžetaka, tzv. “zlatnim golom“, a jedini put da je još neka reprezentacija stigla do titule na ovakav način, bilo je tokom finala Kupa Konfederacija 2003. godine, kada je Francuska pobedila Kamerun 1:0 (Tijeri Anri 97. minut).

Za najboljeg igrača takmičenja izabran je Nemac Matijas Samer, dok je epitet najboljeg strelca poneo Alan Širer. Legenda engleske reprezentacije postigao je pet pogodaka na EURU, prekinuvši sušni period od gotovo dve godine bez gola u nacionalnom dresu, da bi se sa dva nova pogotka na sledećem prvenstvu, približio Mišeliju Platiniju (9) na večnoj listi strelaca. Te rekorde kasnije je pobio Kristijano Rolando (14), a onda je i uspeh legendarnog napadača Njukasla, izjednačio Antoan Grizman (7), koji će ovog leta u Nemačkoj imati priliku da prestigne i rekord sunarodnika.

OD "NEGATIVACA" DO HEROJA NACIJE - GERET SAUTGEJT VEČITI TRAGIČAR ENGLEZA
 

Guliver/Herren Europameisterschaft

 

Nakon što je doživela debakl na Evropskom prvenstvu u Švedskoj 1992, pritom propustivši priliku i da se plasira na Mundijal u SAD dve godine kasnije, reprezentacija Engleske najzad je bila spremna da se pokaže u pravom svetlu pred svojim navijačima.

Dolaskom novog selektora Terija Venablsa, “Gordi Albion“ ponovo je bio konkurentan na evropskoj sceni sa imenima poput Širera, Mekmanamana, Šeringema, Gaskojna, Simena i drugih, da bi na kraju, takmičenje ipak završili u polufinalu nakon srceparajućeg poraza od budućih šampiona – Nemačke posle penala, gde je u glavnog tragičara izrastao 27-godišnji Geret Sautgejt. Inače, sadašnji selektor Engleza.

Evo kako je sve počelo.

Posle otkaza Tejlora Grejama, na selektorsku poziciju stigao Teri Venabls. Legendarni trener Kvins Park Rendžersa i Kristal Palasa, kao i bivši strateg Barselone, koji je vratio titulu na “Kamp Nou“ 1985. godine posle decenijske suše, pa se stekao utisak da je fudbalska javnost u Engleskoj najzad bila srećna svojim novim kormiralom. Dobra reputacija pratila je Venablsa, a navijači na “Ostrvu“ gajili su nade da će domaći teren pomoći “Gordom Albionu“ u pohodu na prvu evropsku titulu, nakon što je 1966. godine osvojena “boginja“ na popularnom “Vembliju“ u Londonu.

Međutim, nasuprot očekivanjima, nije sve tako bajno počelo...

Da bi smanjio pritisak i dao malo oduška svojim fudbalerima pred velike izazove koje ih očekuju na EURO, selektor Engleske izabrao je Kinu i Hong Kong kao mesto priprema, što možda na kraju i nije bila najbolja odluka... Dok se javnost nazad u domovini nadala evropskoj tituli, fudbaleri Engleske nisu pristupili pripremama na pravi način, već su se vratili starim navikama i toj popularnoj “britanskoj kulturi“, pa su umesto lopte, više “žonglirali“ pivske flaše.

Prema navodima britanskih medija, žurke engleskih reprezentativaca počele su već u avionu na putu ka Dalekom Istoku, sa temperamentnim Polom Gaskojnom u glavnoj ulozi. A, kada su slike iz noćnih izlazaka tokom boravka u Hong Kongu počele da kruže svetom, navijači i mediji “dočekali su ih na nož“ po povratku u London. Glavni krivac za takvu situaciju u timu bio je ko drugi nego Pol Gaskojn, koji se navodno i potukao sa Alanom Širerom na putu ka Engleskoj, pritom napravivši štetu u avionu od 5.000 funti. Da bi već narednog jutra osvanuli naslovi sa likom temperamentnom fudbalera – “Disgracefool“, što u bukvalnom prevodu znači “sramota-glupane“.
 

Guliver/AP Photo/Lynne Sladky

 

Ipak, bilo kako bilo, to nije naročito pokolebalo momke Terija Venablsa, koji su dominantno prošli grupnu fazu završviši prvi ispred Holandije, Škotske i Švajcarske sa dve pobede i remijem.

Najpre su remizirali sa Švajcarcima 1:1, kada je Širer prekinuo dvogodišnji post u nacionalnom dresu, propustivši prednost u drugom poluvremenu, što je izazvalo novu lavinu pogrdnih komentara.

Sudeći prema natpisima u Engleskoj, stekao se utisak u tim trenucima kao da je javnost na “Ostrvu“ jedva čekala da baci pod voz fudbalere, koji su, uprkos kritikama i dalje tražili izduvni ventil u lokalnim pabovima... Ali, sve se promenilo već u narednoj utakmici protiv Škotske na “Vembliju“.

Posle izjednačenog poluvremena, Engleska je dodala gas protiv ljutog rivala i golom Širera stigla do prednosti u 53. minutu. Legendarni Simen je potom na opšte oduševljenje u Londonu, odbranio penal Mekalisteru, da bi vrhunac atmosfere na tribinama dosegao tačku ključanja u finišu utakmice, kada je “negativac“ Pol Gaskojn u stilu vrhunskih golgetera, postigao fenomenalan pogodak za 2:0 i prvu pobedu Engleske na Evropskom prvenstvu!
 

Nošeni sjajnom atmosferom u timu, Englezi su potom razbili Holanđane u poslednjoj utakmici grupne faze 4:1, koji su na EURO stigli kroz baraž, a po dva gola zabeležili su Širer i Šeringem, dok je na drugoj strani počasni pogodak postigao Klajvert u finišu.

Uz Englesku, u četvrtfinale plasirali su se i Hrvatska, Nemačka, Francuska, Holandija, Češka, Portugalija i Španija, koja je, uzgred, bila i naredni rival “Gordom Albionu“. A, ta utakmica završena je pobedom Engleza posle boljeg izvođenja jedanaesteraca, kada je ključni penal promašio Migel Nadal, stric slavnog španskog tenisera – (0:0, penalima 4:2).

Engleski reprezentatici su tako od negativaca postali heroji pred očima nacije. A, pošto je u prvom polufinalu Češka iznenadila Francuze, ponovo se rodila nada o evropskom tronu, koji je bio nadohvat ruke. “Samo“ je trebalo pobediti Nemačku u tom, drugom polufinalu na “Vembliju“. Ali, ovaj put, Englezi nisu imali sreće.
 

Guliver/AP Photo/Santiago Lyon

 

Iako su bili bolji od “pancera“ tokom čitavog susreta, gde su se u kolosalnim prilikama smenjivali Širer, Šeringem, Adams, Gaskojn, čiji se promašaj u produžetku posebno pamti, Nemačka je nekako uspela da odvuče meč u penale, nakon 1:1 u regularnom toku. I na kraju pobedi!

Pristupilo se jedanestercima, gde smo videli šest serija. Simen je bio na lopti par puta, dok su Englezi poprilično sigurno šutirali sa “kreča“, sve do poslednje serije, kada je tada 27-godišnji Geret Sautgejt i sadašnji selektor Engleske šutirao gotovo direktno u golmana Nemačke.
 

“Panceri“ su tako sa ukupnim rezultatom 6:5 prošli u finale, gde su nakon preokreta pobedili Češku 2:1 u čuvenom trileru, kada je rezervista Oliver Birof postigao “zlatan gol“ u 95. minutu za treću evropsku titulu Nemačke, odnosno prvu od ujedinjenja.

Engleska reprezentacija tako je ponovo neslavno završila učešće na Evropskom prvenstvu, gde je prethodno najbolji plasman ostvarila daleke 1968. godine (treće mesto). Na naredna četiri šampionata stizala bi uglavnom do početka nokaut faze, dok je poslednje okončala u finalu 2020. godine protiv Italijana nakon lošijeg izvođenja jedanaesteraca (1:1, 3:2).