Temelji moćne Nemačke bili su postavljeni: Vladavina Evropom započeta je 1972. godine

Evropsko prvenstvo 1972. održano je u Belgiji od 14. do 18. juna po identičnom formatu koji je usvojen na prethodnom šampionatu Starog kontinenta. Podsećamo, u pitanju je sistem kvalifikacija po grupama - 32 selekcije, podeljene u osam sekcija igraju dvomeče, a samo prvoplasirana reprezentacija prolazi u četvrtfinale, poslednju rundu pred završnicu u Liježu, Briselu i Antverpenu.

Iako je u početku postojao plan da Zapadna Nemačka bude domaćin prvenstva, na kraju su iz tamošnjeg saveza odustali od kandidature zato što su kao veću obavezu uzimali pripremu za Svetsko prvenstvo 1974., ali i organizaciju Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine. 

Što se tiče noviteta i specifičnosti, nije ih bilo mnogo (u skladu sa budućim osvajačima). Najveća izmena u odnosu na 1968. godinu, bilo je ukidanje pravila o bacanju novčića u polufinalnim okršajima zarad pucanja penala, što znači da će meč između Itlaije i Sovjetskog Saveza ostati jedini na evropskim turnirima koji je odlučen čistom srećom, izvan vidika krcatih stadionu i iza zatvorenih vrata svlačionica. 

 

 

Iz kvalifikacionih grupa su uglavnom izašli očekivani favoriti. Engleska, Italija, Zapadna Nemačka, Jugoslavija, Mađarska, Sovjetski Savez i domaćinska reprezentacija Belgije, redom su prolazile prvu fazu, dok je najinteresantnije izgledao poredak u Grupi 1, u kojoj su se nalazile Rumunija, Čehoslovačka, Vels i Finska. 

I Rumuni, i Čehoslovaci su posle šest odigranih mečeva u grupi imali po devet bodova (četiri pobede, jedan poraz, i jedan nerešen rezultat), ali je prvopomenuta nacionalna selekcija prošla dalje usled bolje gol razlike. Bilo je za očekivati da će međusobni okršaji sa Velšanima preusditi ko će proći dalje, s obzirom da skandinavska ekipa zaista nije bila kadra da se nadmeće sa ostalim timovima. Ipak, ispostaviće se da je meč na kome su Finci "otkinuli" bod Čehoslovačkoj bio presudan u odlučivanju poslednjeg četvrtfinaliste. Ispostaviće se da im je to bio jedini bod iz ovog ciklusa. 

Kada se sve svelo na poslednjih osam, našem nacionalnom timu je spuštena "rampa" na putu do polufinala. Sovjeti su se pokazali kao suviše veliki izazov, tako da su prilično lako, sa ukupnih 3:0 (0:0, 3:0) izbacili ekipu koju je sa klupe vodio Vujadin Boškov.

 

 

Takođe, do finalnog turnira su se provukli i Nemci, koji su pobedom na krcatom "Vembliju" sa 3:1, te remijem 0:0 u domovini, došli do svoje prve završnice takmičenja. Ostaće upisano da su "Elfi", predvođeni strelcima na meču, Gertom Milerom, Ulijem Henesom, Ginterom Necerom, ali i nikada zaboravljenim Francom Bekenbauerom, te sivom eminencijom Bajerna, Jupom Hajnkesom, toliko obradovali svoje navijače u Engleskoj, da je čitava horda ostala na tribinama čuvenog stadiona i slavila trijumf, sve dok im čuvar nije ugasio struju kako bi konačno napustili objekat.

 

 

Na preostala dva meča je takođe bilo interesantno. Rumuni su pošteno namučili Mađarsku, s obzirom da su seriju odveli u treću ponovljenu utakmicu (zanimljivo, odigrana je na stadionu "JNA" u Beogradu), odakle se tim iz centralne Evrope provukao dalje kasnim golom Ištvana Šokea četiri minuta pred kraj utakmice. Poznato je da su ove dve reprezentacije u velikom rivalstvu, te da im je "tromeč" na putu ka Evropskom prvenstvu bio prvi susret posle 14 godina - na kraju će se ispostaviti i najveća pobeda Mađara u međusobnim okršajima, koja će se često koristiti u navijačkim raspravama. 

 

 

Poslednji nepomenuti dvomeč bio je između aktuenih svetskih šampiona, Italije i domaćina Belgije, koja se postarala da ni ovaj put, zemlja koja organizuje prvenstvo Evrope ne izostane sa završnice turnira. Posle 0:0 na "Čizmi", "crveni đavoli" su na svom tlu golovima Van Moera i Van Himsta uspeli da se prvi put predstave svojim navijačima kao direktni konkurent za tron Starog kontineta. Pogodak Luiđija Rive četiri minuta pred kraj samo je ublažio poraz već tada bivših branilaca titule. 

Došlo je do završnice konačno, a tamo, Nemačka je pokazala da je ubedljivo najbolja reprezentacija na turniru, te da se nalaze za koplje iznad ostalih ekipa. 

Pred punim stadionom, Belgija je dočekala "Elfe" u Liježu, ali čak ni podrška 55 hiljada ljudi nije mogla zaustaviti nemački tenk sa Gertom Milerom, kao rafalnom paljbom. Napadač Bajern Minhena je sa dva pogotka uveo svoj tim u borbu za trofej, pritom najavljujući da mu golgeterski niko neće biti ravan na ovom prvenstvu. U drugom meču, Mađari su pred znantno manjim brojem gledalaca u Briselu (negde oko 1700, prosto nezamisliva brojka danas za polufinale bilo kog velikog turnira), odigrali svoj meč protiv Sovjetskog Saveza. Utakmicu bez mnogo šansi i prilika, okončao je Anatolij Konkov, golom u 53. minutu. 

 

 

Na putu do trofeja je stajala samo "Zbornaja", ali ovaj put, nije postojao način da se ona odbrani od navirućeg nemačkog stroja. Navikli smo do sada, u tri prvenstva Evrope, da posmatramo neizvesno finale ujednačenih ekipa, kako u poslednjim minutima primoravaju prisutne da nervozno posmatraju časovnik i voljno iščekuju sudijski zvižduk, ili se nadaju neostvarivo, u zavisnosti od toga ko je u bliži trofeju. Prethodni turnir 68' su Jugoslavija i Italija morale da reše u ponovljenom meču, ali ovaj put Nemci su jednostavno počistili konkurenciju. Na "Hejzel" stadionu. "panceri" su slavili sa ubedljivih 3:0, nedopuštajući,  u vremenima dok je EURO bio mlad, stalnom učesniku završnice da makar omiriše pobedu. Dva gola je ponovo upisao sjajni Gert Miler, dok je jedan dao Herbert "Haki" Vimer. 

 

 

"Sve je radilo, imali smo dobru harmoniju i razumeli smo jedni druge skoro savršeno. To isto važi i na terenu, i van njega. Ne možete tražiti više od toga", rekao je svojevremeno Miler prisećajući se ubedljive pobede.

Veoma očekivano, prvenstvo Evrope sa najviše golova do sada krunisalo je napadača Nemačke kao najboljeg strelca sa sedam pogodaka u mreži rivala. Takođe, ovaj trijumf će označiti početak pancerske dominacije i preuzimanje primata od Sovjeta, s obzirom da su se "Elfi" na narednih šest izdanja, još dva puta peli na pobednički podijum, dva puta bili vicešampioni, i jednom ispali u polufinalu kontinentalnog turnira.