EURO 1964: Kako je Španija stekla fudbalski identitet?

Put je već bio izravnan, oranice ni na vidiku (sem na pravom terenu), EURO je konačno uzeo maha. Posle formiranja tada krštenog Evropskog kupa nacija 1960. godine, naredno izdanje kontinentalnog turnira Starog sveta nije moglo ostati nedorečena ideja sa realizacijom u kroki fazi. Fudbalski savez Španije se kandidovao i čekao se samo mig kaudilja Franciska Franka, kako bi se domaćin ozvaničio (inače, upravo zato je "Furija" propustila da se sudari sa Sovjetskim Savezom u četvrtfinalu prvog izdanja takmičenja). Kada je isti konačno stigao, sve je bilo spremno. 

Drugo po redu prvenstvo Evrope, održano je u identičnom formatu kao i prvenac UEFA. Tačno 29 nacionalnih timova, prolazilo je kroz kvalifikacije, da bi se na kraju četiri najbolje reprezentacije našle u završnici takmičenja u jednoj državi - tada Španiji. Ovaj put, u odnosu na inauguralni kup, većina reprezentacija (to jest 26) moralo je da igra preliminarnu rundu, dok su se tri srećne države našle u sledećoj fazi. U pitanju su bili Sovjetski Savez, Luksemburg i Austrija. Jedina "jača" reprezentacija koja je izostala sa turnira ponovo je bila Zapadna Nemačka, koja se fokusirala na prpremu za predstojeće Svetsko prvenstvo. Takođe, od učešća je odustala Grčka, koja se povukla kada je saznala da će igrati protiv Albanije, zemlje sa ne tako dobrim međunarodnim odnosima u tom trenutku. 

Što se tiče nacionalnog tima Jugoslavije, on je preskočio prvu prepreku na putu u vidu Belgije, ukupnim rezultatom 4:2 (3:1, 1:0), da bi već u narednoj fazi ispao u okršaju sa Šveđanima 2:3 (0:0, 2:3). Tako još jednom obećavajuća ekipa predvođena Milanom Galićem, Draženom Jerkovićem, Borom Kostićem i još relativno mladim Ivicom Osimom, nije uspela da se domogne odličja. Veće iznenađenje od ispadanja našeg nacionalnog tima, je bio tim malenog Luksemburga, koji, iako je preskočio prelimirnarni deo takmičenja, u osmini finala neočekivano prolazi daleko favorizovaniju Holandiju sa ukupnih 3:2 (1:1, 2:1). Čuveni Inženjer iz Klervea, Kamil Dimer, unesrećio je 40 hiljada "Lala" na stadionu u Roterdamu, postigavši dva gola na revanš utakmici. Kasnije će se najlepša priča Evrope završiti tesnim porazom protiv Danske sa 5:5 (3:3, 2:2, 0:1), a ostaće upisano da je kasnijem finalisti bilo potrebno tri utakmice (jedna je bila ponovljena, usled remija ne prve dve), da izbace mikro-državu. 

 

 

Sa druge strane, favoriti su bili jasno poznati samo zbog prednosti domaćeg terena. Udarne igle su bili Amansijo Amar i Luis Suarez, a manje istaknuto ime, ali i ključan šraf u igri bio je Čus Peredo. Velike zasluge za "renoviranu" ekipu idu treneru Hozueu Viljalongi, koji je želeo da napravi ekipu od "čistih" Pirinejaca, uvidevši da su na prethdnim takmičenjima primat imali igrači koji poreklom nisu iz Španije, tako da se u timu ovaj put nisu našli legendarni Alfredo Di Stefano i Laslo Kubala (Argentinac i mađarski Slovak). 

Ipak, izostanak legende Real Madrida nije predstavljao naročiti problem za "Furiju", koja je kroz kvalifikacioni ciklus prošla relativno lako, pobedama nad Rumunijom u preliminarnoj rundi rezultatom 7:3 (6:0,1:3), odnosno Irskom sa 7:1 (5:0, 2:1), u četvrtfinalu. Jedini pravi izazov za domaćine turnira dogodio se u osmini finala. U pitanju je bio okršaj protiv Severne Irske i neponovljivog Džordža Besta. Posle iznenađujućih 1:1 u prvoj utakmici na "San Mamesu" u Bilbau, došlo je do toga da je neophodno vaditi kestenje iz vatre na krcatom "Vinsdor" stadionu u Belfastu. Mreže su do kraja prvog dela mirovale, da bi u 66. minutu Francisko "Pako" Hento postigao, kako će se ispostaviti, pobednički pogodak za prolazak u poslednju rundu kvalifikacija. 

 

 

Veoma podmlađen tim Španije, sa malo iskustva (najstariji je bio Suarez, kao osvedočena zvezda Intera sa 29 godina), proleteo je do finalnog turnira gde su ih čekali Danska, Mađarska i Sovjetski Savez. 

U polufinalu, domaćini su na "Santiago Bernabeuu" pobedili Mađare sa Ferencom Beneom, kasnije jednim od tri najbolja strelca turnira. Meč je bio prilično neizvestan, a Španci su poveli golom Perede, koji se fantastično snašao glavom i šesnestercu i zatresao mrežu posle nekih pola sata igre. Usledila je totalna ofanziva gostiju na utakmici, koja se isplatila u 86. minutu, kada je Bene izjednačio, tako da je utakmica otišla u produžetke. Heroj Madrida bio je Amansijo, čiji pogodak je razgalio 34 hiljade navijača na stadionu (prema zvaničnim podacima) u 112. minutu. 

U finalu su se našli ponovo sa Sovjetskim Savezom, nesuđenim rivalom sa prošlog prvenstva u četvrtfinalu. "Zbornaja" je deklasirala Dansku sa 3:0, a ovaj put, nije postojala šansa da se od meča odustane usled političkih prigovora. Čak je veliki kaudiljo prisustvovao meču na stadionu Real Madrida, posmatrajući mladu ekipu kako napada aktuelne evropske šampione. 

Utakmica, relativno neočekivano, nije ni bila neizvesna. Iako su Sovjeti imali i dalje u svom sastavu Vladimira Vladimiroviča Ponedeljnika, i Lava Jašina, "Furija" je bila dominantna ekipa, što rezultat svakako ne sugeriše. Već u šestom minutu meča, prilikom centaršuta, dva štopera gostiju su se međusbno sudarila, omućavajući pritom Peredi da se nađe sam pred golom "Zbornaje", što je ovaj izuzetno dobro ikoristio, zakucavši loptu u u gornji levi ugao. 

 

 

Nije dugo trajala madridska radost, jer samo 120 sekundi kasnije, Galimzan Kusainov uspeva da primiri izuzetan lob pas, i preciznim šutem po zemlji, savlada Hoze Anhela Iribara. Neki će ovu utakmicu nazvati "mečom golmana" posle nekog vremena, s obzirom da su se oči u oči našli pomenuti Španac, tada još mlad, sa samo 21. godinom, a kasnije jedan verovatno najbolji golman sveta, i naravno, nikada prevaziđeni Jašin, koji je, mora se priznati, radio značajno više posla. 

Već u poznim godinama, stub Sovjeta je imao tri neverovatne odbrane, od kojih je svaka bila bolja od prethodne. Španci su u nekoliko navrata uspevali da se nađu sami pred golom, pred otvorenim prostorom, a onda bi se golman Dinama iz Moskve raširio i uspevao da uhvati neodbranjivo. 

Moralo je kada, tada nešto da prođe pored Lava, a to se desilo u 84. minutu. Pereda, evidentno naslednik Suareza u veznom redu, uradio je ono što njegov reprezentativni kolega, i pored sve fudbalske magije i genijalnosti, nije mogao da uradi u tom trenutku. Izvanredno je okrenuo jednog defanzivca "Zbornaje", i protrčao po desnom boku, usput upućujući hirurški precizan centaršut, koji Marselinjo koristi i donosi Španiji prvu krunu Evrope. 

Iako je snimak sada dostupan, dugi niz godina to nije bio slučaj. Naime, u tom trenutku je nastao problem sa glavnim prenosnikom sa Pirineja, tako da ovaj pogodak nije ostao sačuvan, a kao odlučujući potez se gledalo na raniji centaršut Amansija Amara. Tek tri decenije posle, tamošnji novinari uspevaju da nabave video iz arhive stranih medija, a kada je Pereda ugledao svoj potez zabeležen na kameri, emocije su ga preplavile, i briznuo je u plač. 

Mladi Španci, sa naizgled nedovoljno iskusnim menadžerom, sa jednom pravom zvezdom u timu, popeli su se na "krov Starog kontinenta". Iako je u pitanju veliki uspeh, ova titula je dosta ostala u zaboravu usled tima koji ne nosi pregršt velikih imena, ali takođe, upravo je u pitanju tim koji uspešno vraća identitet "Furiji" i skoro u potpunosti ukida forsiranje naturalizovanih igrača. Posle turnira, u izjavi za UEFA sajt, prvi igrač ekipe, Luis Suarez, rekao je sledeće:

"Igrali smo dobro kao tim, bili smo veoma kompaktni, a igrači su se razumeli i međusobno dopunjavali vrlo dobro, delom zato što su dolazili iz nekolicine klubova. Bio je samo jedan fudbaler sa iskustvom - Ja! Znam da sam bio najstariji, i već sam igrao u inostranstvu, ali suština je u tome što nismo bili selekcija zvezda, top igrača, već ekipa. Timski rad je bio krucijalni element našeg uspeha".  

 

 

Sledeći put kada će Španija ponoviti slavu sa drugog izdanja Evropskog prvenstva, biće četiri decenije kasnije, preciznije 2008. godine, sa čuvenim timom koji je pokorio i svet. Ipak, prvi nosioci vatre, bili su izabranici Hozea Viljalonge, koji će dve dve godine kasnije pokoriti i čitavu planetu i uspešno vratiti identitet u jednu od najuspešnijih reprezentacija sveta na travnatoj podlozi.