PREDSTAVLJAMO GRUPU C: Engleska favorit sa Kejnom, Srbija preti Mitrovićem i Vlahovićem, Danci i Slovenci sposobni da naprave iznenađenje

Došlo je vreme da i fudbalska Srbija ima za koga da navija na Evropskom prvenstvu.

Uspevali su "orlovi" tokom prethodnih godina da obezbede odlazak na tri Svetska prvenstva, u Južnoj Africi, Rusiji i Kataru, ali na evropskom tlu, pod imenom Srbija nisu imali priliku da igraju.

Žreb u Hamburgu, spojio je Stojkovićeve "orlove" sa Engleskom, Slovenijom i Danskom u Grupi „C“. Neki bi rekli da se Srbija našla u grupi "smrti", ali ima svakako i težih od ove. 

 

Guliver/ AP Photo/Martin Meissner

 

Engleska, predvođena Sautgejtom važi za jednog od najvećih favorita na EP u Nemačkoj. Isto je bilo i na prethodnom Evropskom prvenstvu, a tada je "Gordi Albion" dogurao do finala, gde je poražen od Italije na penale.

Sadašnju generaciju Engleske predvodi sjajni napadač Bajerna iz Minhena, Hari Kejn, ujedno i najbolji napadač Evrope, ali tu je i talentovani tinejdžer iz Real Madrida, Džud Belingem, koji je sa klubom dogurao do finala Lige šampiona. U svakom slučaju na teškom ispitu biće reprezentativci Srbije na prvoj utakmici u Nemačkoj. 

Danci su se na Evropsko prvenstvo plasirali kao prvoplasirani posle sjajnih kvalifikacija u Grupi „H“. Istina, imali su isti broj bodova kao i Slovenija 22, a ukupno su ostvarili sedam pobeda, dva poraza i jedan poraz. 

Na minulom EP, Danci su dogurali do polufinala, tako da će na ovom imati znatno veće ambicije. Kao što je poznato mimo svih očekivanja Danci su trijumfovali 1992. godine, od tada se fudbal, mnogo promenio, ali ova selekcija i dalje ima sjajne igrače.

U pitanju je rival koji Srbiji nikako ne leži. Iako je istorijat duela Jugoslavije i Danske bio pozitivan, nacionalni tim Srbije se ne može pohvaliti nečim sličnim. "Orlovi" su od samostalnosti odigrali tri meča protiv Skandinavaca i zabeležili tri poraza. 

Neće Danci nikome biti lak zadatak na EP, Kontinuitet igara na velikim takmičenjima su više puta dokazali, tako da se ne mogu otpisati nikada. Očekivanja su velika, a ekipa je pravi sklop mladosti i iskustva, predvođena Kristijanom Eriksenom kao pravim liderom. Realnost je da imaju malu prednost u odnosu na Sloveniju i Srbiju, dok su Englezi i za njih “prevelik zalogaj”.

Slovenija je posle 24 godine ponovo na EP, a do ovog uspeha je došla takođe iz kvalifikacione Grupe „H“. Selektor Matjaž Kek, uspeo je da napravi čvrstu i energičnu reprezentaciju, koju predvodi golman Jan Oblak, ali će se najviše "zeleni zmajevi" oslanjati na Benjamina Šeška. Zanimljivo je i to da se na spisku našao i iskusni igrač Maribora Josip Iličić, koji je fudbal života igrao u Atalanti.

Njega u reprezentaciji nije bilo od novembra 2021. i duela sa Kiprom u kvalifikacijama za Mondijal u Kataru. Iskusni fudbaler ima 36 godina, kuburio je sa depresijom i viškom kilograma, ali se u Mariboru vratio u formu. Treba istaći da je glavna snaga Slovenije timski duh i uigranost, koju je napravio Matjaž Kek.

Srbija će baš kao i Slovenija posle 24 godine, na Evropsko prvenstvo, a konačno je jedan selektor spoji dva velika takmičenja. Dragan Stojković je uspeo ono što niko pre njega nije u novijoj istoriji srpskog fudbala. 

Baš kao i u Kataru pre dve godine, udarna snaga reprezentacije biće Dušan Tadić, Aleksandar Mitrović, Dušan Vlahović i Sergej Milinković Savić. Bez ove četvorice se i ne može zamisliti srpski tim. U ofanzivnom delu tima "orlovi" imaj igrače svetske klase, ipak, defanziva ostaje najveći problem za Stojkovića. I dalje se selektor oslanja na Milenkovića, Pavlovića, Veljkovića, Babića, pa i Gudelja, ali se i kroz kvalifikacije pokazalo da je tu Srbija "najtanja". Ipak, ako sve to mogu Mitrović, Tadić, Vlahović i Sergej napred da nadoknade, neće biti problema.  

Osvežio je, istina reprezentaciju Stojković igračima iz Superlige, ali većih iznenađenja nema, proverene snage su tu, spremne da naprave bolji rezultat nego u Kataru. 
Utakmica koja bi mogla da odluči o odlasku u narednu fazu takmičenja svakako je ona druga protiv Slovenije u Minhenu.   

ENGLESKA - Kejn i drugovi u pohodu na prvu evropsku krunu 

Guliver/Paul Chesterton

Iako slovi za kolevku fudbala, Engleska nikada nije bila prvak Evrope. Pred svako veliko takmičenje na Ostrvu sa optimizom pevuše čuvenu hit iz 1996. godine "Tri lava" ili svima poznatiji kao "fudbal se vraća kući". 
Ali, od trofeja ni traga. Nadaju se, međutim Englezi da bi 2024. mogla da bude baš ta godina, kada će se konačno dobro poznati hit pretvoriti u: "da, fudbal se vratio kući".

Istina, najbliži trofeju bili su Englezi na prethodnom Evropskom prvenstvu 2020. godine, koje je održano godinu dana kasnije (zbog pandemije) u nekoliko evropskih gradova, dok je finale odigrano na Vembliju. Očekivanja su bila ogromna, međutim pitali su se nešto i Italijani. I to mnogo više nego što su Englezi mislili, pa je trofej završio u Rimu. Italija je postala evropski prvak posle boljeg izvođenja penala.

Ono što je primetno od dolaska selektora Gereta Sautgejta, a na to mesto je postavljen najpre kao privremeno rešenje 2016. godine, reprezentacija Engleske igra sve bolje o čemu svedoče i rezultati.
Pod vođstvom bivšeg reprezentativca, Englezi su došli do već pomenutog finala 2022, pre toga bili su treći na Svetskom prvenstvu u Rusiji, a donekle su podbacili u Kataru, kada su ispali u četvrtfinalu od Francuske (2:1). Ipak, to ne umanjuje vrednost tima sa Ostrva, koji je favorit na svakom velikom takmičenju i od kojeg nacija uvek ima velika, nekada i ne tako realna očekivanja.

Selektor Geret Sautgejt okupio je talentovan i kvalitetan igrački kadar, predvođen kapitenom Harijem Kejnom. Sve najbolje iz Premijer lige, sa izuzetnom Belingema iz Reala, na spisku je i za predstojeće Evropsko prvenstvo. 
Sa ovim igračima Sautgejt je krenuo da radi pre nekoliko godina. Plod su sve bolji rezultati na svakom narednom turniru, sad samo nedostaje kruna tog rada.

Kada je reč o Evropskim prvenstvima, Engleska je učestvovala na deset od 16 i na njima je čak četiri puta završavala učešće u grupnoj fazi. Pre finala sa Italijom, što je ujedno i najbolji rezultat, važio je onaj ostvaren na Evropskom prvenstvu 1996. godine u Engleskoj. Tada je domaćin poražen od Nemaca u polufinalu.
Poslednji put Englezi su propustili završni turnir u Austriji i Švajcarskoj 2008. godine.

U pohod na prvu titulu evropskog prvaka, reprezentacija Engleske krenuće bez trojice do sada standardnih igrača, a na spisku Sautgejta nije bilo mesta za Markusa Rašforda, Džordana Hendersona i Rahima Sterlinga. Ipak, Engleska sa Kejnom, Sakom, Fodenom, Belingemom, Grilišom i Mekvajerom, s pravom slovi za glavnog kandidata za prvo mesto. 
Prvu utakmicu na EP, Engleska igra protiv Srbije. U međusobnim duelima uspešnija je selekcija sa Ostrva, koja ima šest pobeda, naša reprezentacija slavila je četiri puta, dok je pet mečeva završeno remijem.

DANSKA - Naslednici Laudrupa i Šmajhela maštaju o uspehu iz 1992. godine

Guliver/AP Photo/Peter Morrison

 

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. A, sunce je ogrejalo, hladne Dance 1992. posle diskvalifikacije tadašnje reprezentacije Jugoslavije sa Evropskog prvenstva u Švedskoj zbog rata. 

Ispostaviće se kasnije da će to biti istorijska godina za selekciju Danske, koja je stigla do prve i jedine evropske titule, a da se prethodno i nije kvalifikovala za ovo veliko takmičenje.

Dance tada niko nije ozbiljno shvatao, a upali su u grupu "smrti" sa Švedskom, Engleskom i Francuskom. Malo ko im je davao šanse da će čak i uzeti neki bod, a oni su prošli kao drugi sa tri boda, pobedom protiv Francuske u poslednjem kolu.

Tada je na završnom turniru učestvovalo osam reprezentacija, podeljene u dve grupe, a Danska je uspela da se plasirala u polufinale. Tamo je za rivala imala Holandiju koju je savladala posle penala. U finalu Danci su bili bolji od Nemačke 2:0.

Do sada su Danci učestvovali na devet završnih turnira, osim jednog prvog mesta, dva puta su stizali do polufinala i jednom su osvojili četvrto mesto što je i više nego dobar učinak.

Nagoveštaj da idu ponovo u dobrom pravcu je i plasman u polufinale prethodnog EP, tako da na ovogodišnje dolaze sa ogromnim ambicijama. U Nemačku stižu posle odličnih kvalifikacija, koje su završili na prvom mestu sa 22 boda.

Aktuelni selektor Kasper Hjulmand seo je na klupu državnog tima 2020. godine i uspeo je da napravi talentovanu grupu igrača koja bukvalno svakome može da "pomrsi" račune. Sa Dancima je učestvovao na Evropskom prvenstvu 2020. godine, na SP 2022. u Kataru, a ovo će mu biti treće veliko takmičenje. 

Kada je u pitanju igrački kadar, najvredniji reprezentativac Danske je napadač Mančester junajteda, Rasmus Hojlund koji je procenjen na 65 miliona evra, prema specijalizovanom sajtu "Trasfermarkt". Prati ga defanzivac Barselone Andreas Kristijansen, procenjen na 40 miliona evra, potom sledi defanzivac Kristal Palasa, Joakim Andersen sa 35 miliona.
Osim njih selektor Kasper Hjulmand ima asove poput Kristijana Eriksena, Pjera-Emila Hojbjerga, Joakima Andersena, Jusufa Poulsena. 

I ranije su Danci imali vrhunske asove poput već legendarnog golmana Pitera Šmajhela, koji je za reprezentaciju branio na 129 utakmica. Tu je i napadač, koga bi i danas poželeli mnogi klubovi. Jan Dal Tomason, igrao je za Dansku u periodu od 1997. do 2010. godine, a postigao je ukupno 52 gola. 

Ipak, jedan igrač se posebno izdvaja, a to je harizmatični Brajan Laudrup. Za Dansku je odigrao 82 utakmice, a postigao je 21 gol. Upravo je on i predvodio Dance to titule 1992. godine, a osvojio je i Kup konfederacije 1995. Na tom takmičenju mu je pripala i Zlatna lopta za najboljeg igrača.  

Srbija i Danska sastajale su se deset puta, a obe selekcije imaju po pet pobeda. 

Sledeći okršaj zakazan je za 25. jun u Minhenu, a upravo bi ovaj duel mogao da bude odlučujući za plasman u narednu fazu takmičenja.   

SLOVENIJA - Oblak brani "zmajčeke", a pretnja se zove Benjamin Šeško

Guliver/ Igor Kupljenik Panoramic

 

Godinama su Slovenci važili samo za dobre skijaše i skakače, ali čini se da fudbal preuzima primat zimskim sportovima. Jake temelje sadašnjoj selekciji "udario" je Srećko Katanec, koji je na klupi Slovenije sedeo u periodu od 1998. do 2002. godine i odveo reprezentaciju na dva velika takmičenja. 

Slovenija, baš kao i Srbija nije učestvovala na Evropskim prvenstvima još od 2000. godine u Holandiji i Belgiji. Prst sudbine tada je spojio Jugoslaviju i "zmajeve", a u grupi su još bile selekcije Norveške i Španije. Čini se da ove dve reprezentacije ne mogu jedna bez druge, pa će tako posle 20 godina, ponovo zajedno pokušati da prođu grupnu fazu takmičenja. 

Slovenija je te 2000. godine igrala nerešeno sa Jugoslavijom 3:3, a u naredna dva kola pretrpela je poraz od Španije i remizirala sa Norveškom, što je na kraju bilo dovoljno samo za poslednje mesto u grupi. 

Od tada uspeli su Slovenci dva puta da se plasiraju na Svetsko prvenstvo, poslednje veliko takmičenje videli su 2010. u Južnoj Africi, pa je ovo nova prilika za dokazivanje. 

U Nemačku je Slovenija stigla posle izuzetno dobrih kvalifikacija, a upisala je sedam pobeda, jedan remi i dva poraza. Imali su izabranici Matjaža Keka četiri boda više od Finske i Kazahstana, a isti kao Danska. Bile su im ovo najbolje kvalifikacije u istoriji, a ostvarili su i najveći broj pobeda. Zanimljivo da ih je žreb sa Dancima spojio kako u kvalifikacijama, tako i na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. 

Selektor Matjaž Kek, na klupi Slovenije je od 2018. godine i ovo mu je drugi mandat, prvi put je bio u period od 2007. do 2011. godine.

Najveća zvezda reprezentacije Slovenije, svakako je golman Jan Oblak koji brani za španski Atletiko Madrid. Ujedno, on je i najvredniji igrač reprezentacije, a procenjen je na 35 miliona evra. Ovog leta mogao bi da promeni sredinu i iz Madrida preseli se u London, a kako tvrde mediji sa Ostrva, Čelzi je zainteresovan za njega. 

Osim iskusnog golmana, tu je i talentovani napadač Benjamin Šeško, koji igra za nemački RB Lajpcig. Procenjen je na 30 miliona evra.

Pored njih dvojice kvalitetom se još izdvajaju članovi italijanskog Udinezea, Jaka Bijol i Sandi Lovrić. Tu je i iskusni Josip Iličić, kao i Vanja Drkušić za koga je ozbiljno u minulom prelaznom roku bila zainteresovana Crvena zvezda. 

Srbija se sa izabranicima Matjaža Keka sastaje 20. juna u Minhenu. Do sada su ove dve selekcije odigrale osam mečeva, a rezultat je izjednačen u pobedama. Po jedan trijumf imaju obe reprezentacije, dok je šest duela završno remijem. 

SRBIJA - Ništa nije nemoguće kad Stojković obeća

MN Press

 

Obećano - ispunjeno! "Odvešću Srbiju na Evropsko prvenstvo, nema dileme", sa velikom dozom samouverenosti istakao je Dragan Stojković, selektor Srbije, a da kvalifikacije za kontinentalnu smotru fudbala u Nemačkoj još nisu ni bile blizu kraju. 

I bi tako 19. novembra 2023. Stojković je tako postao prvi selektor još od Ivice Osima koji je vezao dva cela kvalifikaciona ciklusa na klupi reprezentacije, a uspeo je da poveže i nastupe na dva velika takmičenja, što se nije dogodilo još od perioda kada je on bio igrač.

Posle više od dve decenije Tadić i drugovi ostvarili su san miliona Srba, reprezentacija će konačno igrati na Evropskom prvenstvu, prvom od osamostaljenja 2006. godine, odnosno od 2000, kada smo pod tada imenom SR Jugoslavija bili učesnici finalnog kontinentalnog turnira u Belgiji i Holandiji. 

A, šta je sve naša reprezentacija za ove 24 godine sve propustila. Poslednji meč odigran je 25. juna 2000. protiv Holandije, tada je  bilo 6:1 za „lale". Jedini gol za naš tim postigao je Savo Milošević. A, onda je usledila suša, koju niko nije mogao ni da predvidi. Neuspesi su se nizali jedan za drugim.

U kvalifikacijama za EP 2004. u Portugaliji, državna zajednica Srbije i Crne Gore bila je treća, u grupi sa Italijom i Velsom.

Po SCG bio je koban Gurban Gurbanov, a napadača Azerbejdžana i danas se sećaju u Srbiji. 
Četiri godine kasnije, u kvalifikacijama za PE u Austriji i Švajcarskoj, Srbija je takođe bila treća, iza Poljske i Portugalije, kao i 2012. godine, a tada se igralo u Poljskoj i Ukrajini. "Orlovi" su završili iza Italije i Estonije. Srbija je imala meč loptu protiv Slovenije. Pobeda je vodila u baraž, ali je Nemanja Vidić, promašio penal, a domaćin je slavio sa 1:0.

Potom su 2016. usledile kvalifikacije za EP u Francuskoj, obeležene dronom, zastavom, Stefanom Mitrovićem, prekidom protiv Albanije, oduzimanjem bodova.

„Orlovi" su 2020. bili već viđeni putnici za EP, ali je u baražu protiv Škotske najbolji igrač Srbije, Aleksandar Mitrović promašio odlučujući penal, a Evropa je ostala opet samo san. 

Možda Srbija nije oduševila igrom u minulim kvalifikacijama, ali cilj opravdava sredstva, a u ovom slučaju, rezultati. Bodovi su na kraju jedino što se broji. A, Srbija je kvalifikacije za Evropsko prvenstvo završila na drugom mestu. Pobedila je po dva puta Crnu Goru i Litvaniju, izgubila je oba meča od Mađarske i dva puta odigrala nerešeno sa Bugarskom.

Naučili su na greškama iz nekih prošlih vremena u srpskoj kući fudbala, pa su pre odlaska na veliko takmičenje rešili i veliko pitanje. Ugovor o nastavku saradnje sa sadašnjim selektorom potpisan je do 2026. godine.

"Moramo da idemo korak po korak i budemo najbolji što možemo u tri meča grupne faze. Odgovoran sam i moram da ubedim igrače u njihov kvalitet kako bismo napravili što bolji rezultat za ovaj narod. Potrebna nam je podrška. Želimo da naša deca, mediji i čitav narod budu uz nas", rekao je Stojković.

"Orlovi" će na Evropsko prvenstvo u najjačem sastavu. Sve najbolje što Srbija u ovom trenutku ima Stojković će povesti u Nemačku. Najviše se očekuje od Vlahovića, koji je imao samo šest meseci kada je Stojković, predvodio Jugoslaviju na smotri najboljih u Evropi. Iako ove sezone nisu igrali na evropskom tlu, Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković Savić dolaze sa zavidnom formom iz Saudijske Arabije. 

Ima Stojković i dovoljno "zlatne dece" u timu koja znaju kako se igra na velikom takmičenju. Osim Sergeja, tu je i Vanja, zatim Predrag Rajković, Nemanja Maksimović, Miloš Veljković, Andrija Živković, Mijat Gaćinović. Svi oni ispisali su najlepšu istoriju srpskog fudbala, a ako ponove samo delić onoga sa Novog Zelanda, Srbija ima čemu da se nada. 

A, put neće biti lak za izlazak iz grupne faze, ipak ništa nije nemoguće kad Stojković obeća.