Katrine Lunde EKSKLUZIVNO za TV Arena sport: Prija mi teren, ne znam dokle ću igrati

Rekorderka po broju osvojenih trofeja Lige šampiona. I kada je njen tim otpisan, 14-15-16 odbrana uvek je tu. Rekorderka po broju osvojenih zlatnih medalja na Evropskom prvenstvu. Od ranih dana novog milenijuma Katrine Lunde deo je rukometne reprezentacije Norveške, a tokom dve decenije, promenila je samo dva imena na klupi državnog tima – Marit Brjevik i Torira Hergeirsona. 

Sa osmehom u glasu, verovatno najbolja rukometašica svih vremena, uzevši u obzir koliko dugo traje karijera, šta je sve osvojila i da ne namerava da stane, govorila je za TV Arena sport, prisećajući se lepih trenutaka u karijeri, analizirajući trenutno stanje u ženskom rukometu i pojašnjavajući koja ja tajna uspeha Norveške.  

Vežite se, u narednim čitalačkim minutima, vozi vas kapetan Katrine Lunde. 

Kada pogledate nedavno završene Olimpijske igre, Evropsko prvenstvo, situaciju u Ligi šampiona, gašenje trostrukog prvaka Evrope Vajpersa, gde i kako vidite ženski rukomet?  

"Generalno gledano, iz perspektive mnogih klubova, uvek je prva stvar ekonomsko pitanje i pitanje egzistencije. Sa jedne strane postoje problemi, borba da se ostane na rukometnoj mapi, dok sa druge imate ljude koji su finansijski nezavisni i mogu da pomažu i podignu klub. Međutim i pored svega smatram da u ovom trenutku rukomet ima dobar pravac, da se dobro razvija. Ako pogledate i uporedite u odnosu na neke prethodne godine, koliko se brže razvija rukomet, koliko imate fizički dominantnijih igračica, jasno je u kom pravcu ide naš sport", počinje razgovor Lunde.  

Šta postavljate kao osnovu i ono što je Vama bitno u razvoju rukometa?   

"Ono što je za mene bitno i što mi je jako drago da vidim je činjenica da postoji nešto što je priroda postavila i nametnula. Dakle, sport smo koji u potpunosti dozvoljava da nakon rađanja deteta ponovo budete na terenu i to uz visoki intenzitet. Da ne navodim sada sve primere u poslednje vreme, koliko su se devojke brzo vraćale na teren, a bile su upotpunosti ispoštovane od strane klubova ili nacionalnih timova. To je dobar put."

Kako je došlo do toga da Vajpers, trostruki šampion Evrope, za dan, nestane sa rukometne mape?  

"I dalje mi je teško da pričam o svemu šte se dešavalo u Vajpersu. Zapravo, i dalje nije u potpunosti sve gotovo i rešeno, pre svega pravno i kada je reč o ljudima koji su imali finansijski udeo u klubu. Zbog toga, teško je pričati. Toliko je komplikovano postalo, znate. Finanijska situacija je prva i osnovna stvar – valuta norveška kruna nije toliko jaka koliko je evro, što je dodatno dovelo do finansijskog kraha. Počnimo od toga da je to prvo stvaralo probleme mnogim kompanijama, a onda da je istim firmama bilo teško da pronađu novac kojim bi finansirali sam klub. Ljudi su želeli da nastave, naravno. Vajpers je u principu mali klub koji ima jednu ekipu, nije kroz regione potpomognut i, u odnosu na to, bilo je teško opstati".   

Da li prelazak u Odenze znači da san o još jednoj Ligi šampiona i dalje tinja?  

"Trudim se kroz kraijeru i život, svakako i što sam starija, da prvo postavim manje ciljeve i da stremim ka njima. Čak i ne razmišljam trenutno o osvajanju Lige šampiona. Želim da idemo što je dalje moguče u Ligi šampiona i domaćem takmičenju, naravno, ali mi je prioritet da se vratim u dobru formu. Nakon svega što se dogodilo sa Vajpersom, poslednjih mesec dana nisam mnogo igrala rukomet. Čak i kada sam igrala, to je bilo sa niželigaškim ekipa, što nije, uz dužno poštovanje, dovoljno da se uđe u željenu i pravu formu".   

Što se tiče Lige šampiona?  

"Što se Lige šampiona tiče, prvo moramo da gledamo na predstojeća dva duela koja su od izuzetnog značaja. Nemamo taj luksuz da gledamo prema Fajnl foru ili da pričamo kako ćemo igrati finale." 

Dugo godina ste deo rukometne reprezentacije Norveške - koja je tajna uspeha?   

"Kao što ste rekli, sve je za mene počelo sa Marit Brejvik. Već tada je postavljena ozbilja osnova i stvorena je kultura koja se poštovala. Mnogi vole da kažu - kult reprezentacije. Glavni fokus uvek je bio na timu. Ako postoji jasan cilj, do njega će pojedinac teško doći sam, ali kada shvatite da ste u tome svi zajedno i radite na tome kao ekipa, drugačije je. Postojao je uvek period kada smo imali dominantnije igračice u odnosu na druge zemlje, reprezentacije, ali je fokus uvek bio na tome kako da se njihov kvalitet pretoči na ekipu." 

Starsport

 

Postoji li konkretan primer rada?   

"Često su u reprezentaciji bili kreirani manji timovi, gde bismo unutar jedne grupe, jedne ekipe, zavisili isključivo jedni od drugih. Još jedna bitna stvar, a koju smatram da je dosta napredovala u norveškoj su ženska prava za reprezentativke. Pričala sam kako vidim rukomet i kako se razvija u Evropi. Što se Norveške tiče, postoji jasna podrška i kroz zakon da se ostvarimo i kao majke, a da se onda vratimo rukometu."  

Koliko je teško postaviti “zdrav” sistem i temelj?  

"Sistem je nešto što je osnova. Ne zavisi sve, kao što sam rekla, od jedne osobe. I zbog toga je akcenat na ekipi najvažniji. Kada pogledate sve ekipe sa kojima smo vodile borbu poslednjih godina, sve one imaju igračice koje su na individualnom nivou izuzetne. Ne bih rekla da je Norveška u prošlosti imala više individualnog, nego kolektivnog kvaliteta i smatram da je to glavna stvar za osvajanje medalje. Pokušavamo da kreiramo takav sistem da svaka osoba oseća mir, ali da sa druge strane zna koju vrstu odgovornosti nosi sa sobom i uz činjenicu da igra u reprezentaciji. Primera radi, ako nekada dobijam bonus, svi dobijamo jednak udeo, bez obzira na to ko je postigao koliko golova, ko je imao koliko odbrana ili ko je dobio neko individualno priznanje."  

Koliko promena selektora i odlazak Torira Hergeirsona, a dolazak Ole Gustava Gekstada, može da utiče na promenu u rukometnom stilu Norveške?  

"Mišljenja sam da sa novim selektorom neće biti previše promene u samom načinu igre. Sistem bi trebalo da ostane isti. Naravno, novi trener će imati ideju da utka svoj stil, način na koji bi voleo i kako vidi igru reprezentacije, ali srž i postulati ostaju isti. Znate, rukomet je izuzetnom popularan u Norveškoj. Mnoge mlade igračice dolaze, imamo veliku bazu. Mogu da vam kažem da je toliko kvaliteta da postoji i drugi nacionalni tim, kao 'B' selekcija, koja bi mogla da se takmični i sa 'A' timom. Eto, takav je nivo rukometa trenutno. Ono što je dodatno važno i jako bitno za razvitak i napredak rukometa i domaćih igračica je činjenica da u ligi nemamo mnogo stranih rukometašica. To daje prostora i  prilike da mnoge mlade rukometašice dobiju značajniju minutažu i da dokažu da su spremne za iskorak i samu reprezentaciju".  

Bivše saigračice su nam otkrile da ste jedna od najspremnijih, da ste izuzetno motivisani tokom treninga. Međutim, godine čine svoje, do kada planirate da igrate?  

"Kada je trening, izuzetno sam koncentrisana i fokusirana na ono što je zadatak i šta se radi toga dana. To su maksimalno dva sata, hajde da kažemo tog mira i fokusa koji moram da imam kako bih pružila svoj maksimum. Volim to! To je moj život! I dalje volim da izađem na teren, da uhvatim loptu... Dok je tako, igraću. A sada, odgovor na to teško pitanje... Sada, nakon što se izdešavalo mnogo toga, zapravo, nakon što je Vajpers ugašen, nisam sigurna, zaista. Imala sam neki plan, da to bude još dve sezone kada sam poslednji put obnavljala ugovor jer sam videla sebe kao deo ekipe i da mogu i da pomognem i da imam još toga da uradim. Sada... Imamo ćerku koja je ovde u Kristijansanu i voli da ide ovde u školu, zaista. Tako da, za sada ne znam, zaista".  

Da li biste mogli da izdvojite najbitniju utakmicu u karijeri? Ili, s obzirom na to koliko trofeja i medalje imate - najdražu među njima?  

"Uh... I ovo je veoma teško. Dve utakmice. Zapravo, tri utakmice imam koje bih izdvojila. Prva je zapravo prva osvojena Lige šampiona. To je nešto posebno i ona je u mnogome promenila karijeru i dalje uticala na mene da napredujem. Druga je – prva osvojena Liga šampiona sa Vajpersom. Kako bih vam to opisala... Niko to nije očekivao. Bile smo na F4 otpisane, a napravile smo čudo i kasnije otvorile sebi put da vežemo tri titule. I ono što mi je posebno drago i vezano za Vajpers je što sam to uradila sa klubom koji je iz moje zemlje. Evo, sada kako vam pričam o tome, osećam neku snažnu, posebnu emociju. Treća... Finale Olimpijskih igara u Parizu. Posebna je bila dvorana, ali samo posebno ponosna na to šta smo uradile i da smo pokazale, nakon dugog niza godina, da možemo da osvojimo zlato. Ono što ja znam je koliko je moja porodica pomogla, koliko su se oni žrtvovali letos kako bih ja bila tamo i osvojila to zlato. E, to je nešto posebno". 

Za kraj, teško je ne pitati Vas o Andrei Lekić. Poznato je da ste, u periodu provedenom u Đeru stekle prijateljstvo koje i danas traje...  

"Andrea je neverovatna, zaista. Prvo sam izuzetno srećna i ponosna na ono što je ostvarila kroz karijeru i što i dalje igra na najvišem nivou. Danas nemamo više srednjih bekova koji tako čitaju i razumeju igru kao ona, to je izdvaja u odnosu na sve druge. Kao osoba, ona je neverovatna! Možemo da pričamo o svemu. Znam da će uvek saslušati i da će mi dati iskren odgovor, savet, koji mnogo znači. I ne pričam samo o rukomet, već i o stvarima koje su vezane za život. Zna da joj čuvam leđa, znam i ja da je ona tu za mene. To su posebne stvari", zaključuje Katrine Lunde.