Evo ko vlada u svetu bejzbola: MLB je organizovao dodelu nagrada za najbolje u sezoni 2024

Tokom ove sedmice MLB je organizovao dodelu nagrada za najbolje u sezoni 2024. Na repertoaru je bila dodela MVP, Saj Jang nagrade za najboljeg bacača, Džeki Robinson nagrade za najboljeg rukija i nagrade za najboljeg menadžera u tek završenoj sezoni

MVP Nacionalna Liga

Šohei Ohtani (Los Anđeles Dodžers) – otkad je ušao u ligu Ohtani je ispisivao istoriju na svakom koraku. Sada može sebi da doda još jedno istorijsko dostignuće. Nakon najbolje ofanzivne sezone u karijeri u kojoj je postao prvi igrač član kluba 50-50 (houm ranova i ukradenih baza), Ohtani je osvojio svoju treću MVP titulu, čime je postao prvi naznačeni udarač koji u potpunosti igra na toj poziciji (udarač koji menja nekog od igrača prilikom udaranja, najčešće bacača) kome je to uspelo. Ohtani je ujedno postao jedini igrač koji je jednoglasno proglašen za MVP-a tri puta i uz Frenka Robinsona je jedini igrač koji je osvojio MVP titulu u obe lige.

„Ova MVP nagrada, ja samo predstavljam Dodžerse,“ rekao je Ohtani. „U potpunosti je bio timski napor. Ne bih bio u prilici da primim ovu nagradu da nije bilo saigrača.“ Na putu do priznanja Ohtani se našao ispred Fransiska Lindora iz Njujork Metsa i Ketela Martea iz Arizona Dajmondbeksa. Nakon potpisivanja desetogodišnjeg ugovora za 700 miliona dolara pred početak sezone, sve oči su bile uprte u novu zvezdu Dodžersa, ali čak i sa ogromnim očekivanjima ispred sebe, uspeo je da ih nadmaši već u prvoj sezoni.

Nakon oporavka od operacije lakta, Ohtani je odigrao najbolju napadačku sezonu karijere. Prevodio je NL sa 9.2 bWAR, osim toga predvodio je NL i u postignutim poenima (134), houm ranovima (54), RBI (130), procentu stizanja na bazu (390), procentu udaranja (.646) i OPS (1.036). „Naravno da nisam ušao u sezonu sa ciljem da budem MVP,“ rekao je Ohtani. „Bio sam više fokusiran da budem jedan od momaka u novoj ekipi sa Dodžersima. Želeo sam da ostvarim vezu sa navijačima i da im pokažem ko sam. To mi je bio glavni fokus.“
 

MVP Američka Liga

Aron Džadž (Njujork Jenkis) – predovio je MLB u houm ranovima, RBI, procentu stizanja na bazu, procentu udaranja, OPS, šetanjima na bazu, broju stizanja na bazu, RBI za pobedu i fWar statistici. Uz to je postao i najbrži igrač koji je stigao do 300 houm ranova u karijeri u odnosu na broj udaranja i odigranih mečeva. Poput Ohtanija MVP nagradu je dobio jednoglasno sa svih 30 glasova za prvo mesto. Iza njega našli su se Bobi Vit Junior iz Kanzas Siti Rojalsa i njegov saigrač Huan Soto.

Ako upoređujemo ovu sezonu sa njegovom prethodnom MVP sezonom 2022. prosek udaranja mu je bio veći za 11, procenat stizanja na bazu za 33 veći. „Mart i april mi nisu bili prijatelji ove godine,“ rekao je Džadž. „To samo govori koliko je sezona dugačka, imaćete uspone i padove. Važno je osloniti se na saigrače i na porodicu. Nastavite da radite i stvari će se promeniti. Ne smete da kukate niti da se sažaljevate.“

Aron Džadž se pridružio velikim legendama Bejbu Rutu, Luu Gerigu i Mikiju Mantelu, koji su jedini predvodili ligu u houm ranovim 3 puta. Da mu 2023. sezona nije skraćena zbog povrede, lako bi se desilo da mu ovo bude treća uzastopna MVP nagrada.
 

Saj Jang nagrada Nacionalna Liga

Kris Sejl (Atlanta Brejvs) – tridesetpetogodišnji veteran je nekoliko puta bio blizu Saj Jang nagrade, ali je nikada do sada nije osvojio. Ovogodišnja nagrada će na neki način biti kruna jedne karijere i veliki adut za ulazak u Kuću Slavnih. U isto vreme znači i neverovatni povratak nakon 4 sezone u Bostonu obeležene povredama, u kojima je bacio svega 151 ining.

„Drago mi je da je ovako ispalo,“ rekao je Sejl, „zato što verujem da sada više cenim ovaj trenutak. Kada sam bio mlađi, stvari su dolazile same. Mogao sam da samo izađem i budem uspešan. Na neki način shvatite o čemu se radi kada prolazite kroz težak period. Ne mogu dovoljno da naglasim ko mi je sve pomogao da stignem do ovde. Vrlo sam im zahvalan.“

Sejl je na prvom mestu završio ispred Zeka Vilera iz Filadelfije i ruki senzacije Pitsburga Pola Skinsa. Nakon trejda iz Bostona prethodne zime, Sejl je odmah povratio svoj elitni status beležeći skor 18-3, najbolji ERA u MLB 2.38 i najviše izbacivanja u Nacionalnoj Ligi 225. Izabran je na All Star osmi put u karijeri, prvi put od 2018. Bacač Atlante je već ranije, prethodne sedmice takođe proglašen i za kambek igrača godine u Nacionalnoj Ligi. Prvi je osvajač Saj Jang Nagrade za Atlantu od 1998. i Toma Glavina.
 

Saj Jang nagrada Američka Liga

Tarik Skubal (Detroit Tajgers) – oba bacača dobitnika Saj Jang nagrade ove sezone su predvodili svoje lige u pobedama, ERA i izbacivanjima, osvojivši svojevrsne triple krune. Skubal je osvojio maksimalnih 30 od 30 glasova za prvo mesto i tako završio ispred Seta Luga iz Kanzas Siti Rojalsa i Emanuela Klasea iz Klivlend Gardijansa.

„Prilično je posebno,“ rekao je Skubal. „Sav naporan rad i sve što se dešava iza kulisa, u ovakvim momentima se sve to isplati.“ U sezoni 2024. ostvario je skor 18-4 i imao je najbolji ERA u Američkoj Ligi od 2.39, a predovio je MLB u izbacivanjima sa 228 u 192 ininga. U ekipi Tajgersa koja je u sred sezone trejdovala Džeka Flahertija, Skubal je bio konstatno na vrhu tanke rotacije bacača. Bio je glavni razlog zašto je menadžer godine Ej Džej Hinč mogao agresivno da koristi klupu bacača u danima kada Skubal nije startovao, što je u mnogome pomoglo Tajgersima da se nađu u plejofu.
 

 

Džeki Robinson nagrada za rukija godine Nacionalna Liga

Pol Skins (Pitsburg Pajrets) – Prvi put od 1981. su oba dobitnika nagrade za rukija godine startni bacači. To se kroz istoriju desilo još samo 1952. i 1976. Skins je u Nacionalnoj Ligi završio ispred Džeksona Merila is San Dijega i Džeksona Čuria iz Milvoki Bruersa.

Desnoruki bacač Pitstburga se dominantno pojavio na sceni MLB-a manje od godinu dana nakon što je draftovan kao prvi pik na draftu 2023. Ne samo da je opravdao velika očekivanja, već ih je i prevazišao, beležeći skor 11-3 sa ERA od 1.96. Njegovih 170 izbacivanja je ruki rekord Pajretsa. „Ovo je kul,“ rekao je Skins. „Mislim da je najbolji deo svega što je to samo mašna na prošlu sezonu i već se radujemo sledećoj. Mislim da je najvažnije ostati pribran u svemu tome, da imam neverovatno puno sreće što mogu da iskusim sve ove stvari, tako da ću pokušati da uživam u trenutku“.

Nagrada za rukija godine je poslednja u nizu nagrada za Skinsa, koji je ove godine postao prvi ruki bacač koji je startovao na All Star utakmici od 1995. Njegov 1.96 ERA je predvodio sve rukije (sa minimum 100 bačenih ininga), a završio je samo 4 izbacivanja iza Šote Imanage za najviše među rukijima, iako je Imanage bacao u čak 40 ininga više od Skinsa. Mladi bacač Pitsburga je postao prvi igrač koji je imao bar 170 izbacivanja i ERA ispod 2.0 otkad su trčanja postala statistika 1913.
 

Menadžer godine Nacionalna Liga

Pat Marfi (Milvoki Bruers) – pobednik u Nacionalnog Ligi je osvojio 27 glasova za prvo mesto ispred Majka Šmita iz San Dijega i Karlosa Mendoze iz Njujork Metsa. „Kada se sve ovo desilo,“ rekao je Marfi „bio sam vrlo zahvalan. Vrlo sam zahvalan što idem na posao svaki dan i pokušavam da utičem na nekoga“.

Marfi je preuzeo ekipu od koje se očekivalo da napravi korak unazad u plasmanu usled trejda Korbina Barnsa i povrede Brendona Vudrafa, što je Bruerse ostavilo bez najjačih karika. Povreda klozera Devina Vilijamsa na prolećnim pripremama je samo zadatak učinila težim. Interesantno je da Marfi recimo nikad nije igrao u MLB i 10. je takav dobitnik nagrade za menadžera godine. „Momci nisu pristajali na to,“ rekao je Marfi. „Nije ih bilo briga šta bilo ko misli. Hteli su da idu svojim putem, radili su to na svoj način i bili su gladni“.

Bruersi su osvojili drugu uzastopnu titulu Central divizije Nacionalne lige, ostvarivši 93 pobede i iznedrivši Džeksona Čuria, koji je sezonu završio kao kandidat za rukija godine. Plasirali su se u plejof šesti put u poslednjih 7 sezona, što je svojevrsna potvrda odličnog posla koji je Marfi uradio u svojoj prvoj sezoni sa ekipom.
 

Menadžer godine Američka Liga

Stiven Vogt (Klivlend Gardians) – uz pomoć takođe 27 od 30 glasova za prvo mesto našao se ispred druga dva menadžera iz Centralne divizije Američke Lige, koji su takođe predvodili svoje ekipe do plejofa ove sezone, Meta Kvartarara iz Kanzas Siti Rojalsa i Ej Džej Hinča iz Detroit Tajgersa.

Vogt je u predsezoni preuzeo ekipu koja je imala treći najmlađi sastav u ligi i skor od 76-86 u 2023. Ostao je bez bacačke zvezde Šejna Bibera posle samo dva starta, a imao je velikih problema i sa povredama klupe bacača. Sve je to pretvorio u snagu tima sa najboljim rezervnim ERA u ligi.

Menadžer Klivlend Gardijansa je tek nedavno završio igračku karijeru 2022. i radio je kao trener bacača 2023. U pitanju je najbrži put ikada koji je neko prešao od igrača do menadžera godine. „Tek što sam završio da igram“, rekao je Vogt, „tako da sam znao kakav je osećaj prolaziti kroz svakodnevne izazove, a isto tako sam znao kako je prolaziti kroz dobar period.“

Iako su sva 3 menadžera iz Central divizije koji su ekipe doveli do plejofa na neki način zaslužili nagradu, Vogt je osvojio diviziju, a iako nije uticalo na konačno glasanje koje se održalo na kraju regularnog dela sezone, došao je na 3 pobede od Svetske Serije (finala MLB-a). „Igrači su zaslužni za ovo“, rekao je. „Ako igrači ne rade ono za šta su sposobni, ovo ne bi bilo moguće“.