Profesor Nemanja Bjelica

Svoje prve profesionalne košarkaške korake Nemanja Bjelica je napravio u austijskoj Arkadiji, gde je sa 19 godina prešao iz mlađih selekcija Partizana, za koje nije nikada debitovao, razlog je, kako je jednom izjavio Duško Vujošević, svađa sa jednim trenerom.

,,Nemanja je igrao u mlađim kategorijama Partizana, a njegov otac je ušao u konflikt sa jednim od trenera koji je forsirao nekog drugog igrača, sa Kimetom Bogojevićem, Vladom Jovanovićem, koji mu je bio komšija. Vlada je pokušavao da ga upristoji, zbog čega je napravio incident na jednoj utakmici i otišao iz Partizana. Nemam nikakve veze sa njegovim odlaskom iz Partizana, bio je jedan od klinaca koji su tek dolazili na red." - istakao je Vujošević.

Nakon jedne sezone u Austriji, u kojoj je kao mlad igrač beležio 8.5 poena u proseku, Bjelica se 2008. godine vrća u rodni Beograd, gde je ovog puta potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom, koju je pre početka sezone preuzeo proslavljeni stručnjak Svetislav Pešić, koji je bio prvo pojačanje kluba sa Malog Kalemegdana, koji se nakon ogromnih finansijskih problema polako vraćao u život. Nemanja je za veoma kratko vreme postao ljubimac navijača Crvene zvezde, a Svetislav Pešić je te godine Bjelicu vrlo često stavljao i na poziciju plejmejkera, što je bilo atipično za momka koji je visok 208 centimetara, ali se mladi košarkaš veoma dobro snalazio na novoj poziciji. Ako se pogledaju prethodne sezone, Zvezda je bila odlična te sezone, iako nisu mogli ništa pored ekipe Partizana, koja je suvereno vladala domaćom košrakom. Nemanjin brzi napredak je bio evidentan i činilo se da će Bjelica imati sjajnu karijeru, što se kasnije i potvrdilo.

U Crvenoj zvezdi se zadržao još jednu godinu, nakon čega je prešao u redove španske Baskonije, koju je sa klupe vodio Duško Ivanović, za čije vreme u klubu se Bjelica nije mnogo naigrao. U prvoj sezoni je igrao tek 9 minuta u proseku, dok je u narednoj prosečno beležio 13 minuta na parketu. Tek u svojoj trećoj sezoni je dobio pravu minutažu i pokazao da je nepravedno bio u drugom planu trenera Ivanovića.

Njegov veliki kvalitet prepoznaje košarkaški mag Željko Obradović, koji ga dovodi u ekipu Fenerbahčea, gde Bjelica postaje jedan od bitnijih igrača tima. Za dve sezone, koliko je proveo u Istanbulu, Nemanja Bjelica nije uspeo sa Fenerbahčeom da osvoji trofej najelitnijeg klupskog evropskog takmičenja, iako je učestvovao na prvom fajnal-foru Fenerbahčea, ali je svojim sjajnim partijama u sezoni 2014/2015 zaslužio da bude izabran za najkorisnijeg igrača Evrolige, što je bio razlog da se uputi ka Sjedinjenim Američkim državama i oproba u najjačoj ligi na svetu.

Bjelica je 2010. godine izabran kao 35. pik na draftu od strane Vašington Vizardsa, ali je čekao punih 5 sezona da dobije šansu da svoje kvalitete pokaže i publici ,,preko bare". Reprezentativac Srbije je imao još jednu godinu ugovora sa Fenerbahčeom, ali je želja da nastupi u NBA bila ogromna, te se sredinom jula dogovorio sa Minesotom, sa kojom je, dogovorio trogodišnju saradnju, a nezvanično je u tom periodu zaradio oko 12 miliona dolara. U svom mandatu u Minesoti nije imao zapaženu rolu, a tek u trećoj sezoni je trećinu svojih mečeva počinjao u prvoj petorci.

U leto 2018. godine, nakon ne baš uspešne trogodišnje NBA karijere, Nemanja Bjelica je doneo odluku da se vrati u Evropu, gde je mogao da bira gde će da igra, a u isto vreme i bude glavni igrač ekipe. Iako se očekivalo da potpiše za neki od najboljih evropskih klubova, to se nije desilo, jer se u igru uključio Sakramento, koji je Nemanji ponudio trogodišnji ugovor, vredan 20.5 miliona dolara. Nekada najkorisniji igrač Evrolige, napokon je dobio nešto više minuta, ali i protagonizma na samom terenu. Odigrao je 77 mečeva za tim iz Kalifornije, a čak 70 puta je bio član prve petorke.

Druga sezona sa Kingsima bila je Nemanjina najbolja u čitavoj svojoj NBA karijeri. Tadašnji trener Luk Volton je imao ogromno poverenje u njega, kod koga je igrao 28 u proseku, a Bjelica je prosečno postizao 11.5 poena, uz 6.4 skoka i 2.8 asistencija, što su bili njegovi najveći proseci u NBA ligi. Svoj najbolji meč Bjelica je odigrao 13. januara protiv ekipe Orlanda, u porazu Kingsa. Nemanja je bio fenomenalan, postigao je 34 poena, što je njegov rekord karijere! Šutirao je 13/16 iz igre, od čega je pogodio čak 8 trojki iz 10 pokušaja. Svom sjajnom učinku je pridodao i 7 skokova, dve asistencije, kao i dve ukradene lopte.

 

Naredna sezona nije bila za pohvalu. Kingsi se, po navici, nisu plasirali u plej-of, iako su u toj sezoni kada je svetom zavladala kovid pandemija dobili poziv za Mehur sa još 21 ekpiom. Bjelica je izgubio mesto u startnoj postavi, a na 26 mečeva, koliko je igrao, samo je jednom ušao sa klupe. Krajem marta iste godine, biva trejdovan na Floridu, tačnije u ekpiu Majamija, gde je imao još manju minutažu.

Nakon sezone za zaborav, Bjelica je narednu sezonu počeo kao igrač Golden Stejt Voriorsa, gde je imao sjajan debi, na kom je sa klupe ubacio 15 poena i uhvatio 11 skokova. Kasnije tokom sezone je igrao 16 minuta u proseku, a imao je i skroman doprinos od 6 poena, 4 skoka i 2 asistencije, u osvajanju titule svoje ekipe i tako posta četvrti Srbin koji je osvojio NBA prsten. Pre njega su do prstena došli Darko MIličić, Predrag Stojaković i Ognjen Kuzmić. Bila je to kruna njegove karijere, koju je naredne sezone nastavio u Evropi.

Nakon 7 godina u NBA, Nemanja se vratio u ekipu Fenerbahčea, sa kojim je potpisao dvogodišnji ugovor. Ekipu je sa klupe predvodio grčki stručnjak, Dimitris Itudis, a Nemanja se nije naigrao, jer je ogroman deo sezone odsustvovao zbog povrede lista. Iako je sledeću sezonu počeo kao deo ekipe, Fenerbahče je odlučio da raskine saradnju sa igračem, koji je ekspresno dogovorio saradnju sa klubom koji ga je afirmisao - Crvenom zvezdom. Ni u Zvezdi mu nisu cvetale ruže, jer je nakon samo dvadesetak dana provedenih u voljenom klubu, došlo do prekida saradnje. Postoji nekoliko priča o razlogu rastanka, a čini se najtačniji je sukob sa tadašnjim trenerom crveno-belih, Duškom Ivanovićem.

Ono po čemu će ga, pored partija u dresu Crvene zvezde, navijači u Srbiji pamtiti, jesu njegovi mečevi u reprezentativnom dresu. Nemanja Bjelica je bio i kapiten reprezentacije Srbije u jednom momentu, a kao reprezentativac može da se pohvali srebrima sa Evropskog prvenstva u Poljskoj 2009. godine, kao i sa Svetskog prvenstva u Španiji 2014. godine.

 

Nakon sjajne karijere i 15 godina aktivnog igranja profesionalne košarke, Nemanja Bjelica je u martu 2024. godine okačio patike o klin i otišao u zasluženu penziju. Pred početak ove sezone se ponovo vraća u Istanbul, gde je postao sportski direktor Bahčešehira, koji se takmiči u Evrokupu. Čini se da Nemanja Bjelica za sada radi odličan posao, jer je njegova ekipa, čiji je trener Dejan Radonjić, zacementirala prvo mesto u grupi i igra sjajnu košarku. 

Osim sjajne karijere, Nemanja će moći da se pohvali saradnjom sa najboljim evropskim trenerima. Sa Svetislavom Pešićem je sarađivao u Crvenoj zvezdi, za koga je Nemanja rekao da je veoma zaslužan za njegovu sjajnu karijeru. Pod palicom Željka Obradovića je Nemanja bio najbolji igrač Evrolige, a sa fenomenalnim Dudom Ivkovićem je osvojio srebro u Poljskoj 2009. godine.