Žarko Paspalj: Talentovani momak koji nije dobio pravu šansu u NBA ligi

Žarko Paspalj je rođen u Pljevljima 1966. godine, a zbog potreba posla njegovog oca, porodica se preselila u Podgoricu, odnosno tadašnji Titograd, gde je mladi Žarko sa desetak godina počeo da se bavi košarkom u mlađim kategorijama Budućnosti. Kao mlad je debitovao za prvi tim, a njegov veliki talenat primetili su iz Partizana, koji je 1986. godine kupio levorukog dvadesetogodišnjaka, koji je, kao i Vlade Divac tog leta, stigao kao veliki potencijal i buduća zvezda kluba iz Beograda.

Prvi trofej je stigao već u prvoj sezoni, kada je Partizan savladao Crvenu zvezdu u finalu domaćeg šampionata, a nakon toga, stigao je i poziv od trenera Krešimira Ćosića, koji je predvodio reprezentaciju Jugoslavije do bronzane medalje u Atini, a neki od saigrača popularnog Palje bili su mlađani momci Dražen Petrović, Aleksandar Đorđević, Toni Kukoč, Vlade Divac, Dino Rađa, kasnije velika košarkaška imena sa ozbiljnim karijerama.

Nakon osvajanja srebrne medalje 1988. godine u Seulu, ali i odličnog perioda u Partizanu, Paspalj se seli u najbolju lligu sveta, gde se priključuje San Antonio Sparsima, a bio je jedan od retkih igrača iz Evrope koji su tada došli u NBA ligu. Istog leta Dražen Petrović je potpisao ugovor sa Portlandom kao 60. pik drafta, dok je Vlade Divac bio izabran sa 26 pozicije od strane Los Anđeles Lejkersa. Žarko se godinu dana ranije prijavio za draft, ali niti jedan klub nije bio zainteresovan za njegove usluge, te je igrač ostao u Partizanu.

 

Žarko Paspalj je u NBA ligi odigrao tek jednu sezonu, u kojoj je odigrao 28 utakmica, a samo jednom je bio starter. U proseku je igrao samo 6.5 minuta, a posizao 2.6 poena, uz 1.1 skok u proseku. Nisu imali mnogo razumevanja i nisu mnogo eksperimentisali sa strancima tih godina u ligi, a Paspalj je jedan od primera. U jednom intervjuu je istakao kako je bio razočaran zbog toga što nije dobio šansa i velikog iščekivanja iste, dok sa druge strane nije bilo niti malo razumevanja za igrače koji nisu iz Sjedinjenih Država. Svoju najbolju utakmicu je odigrao u Koloradu protiv Denver Nagetsa, postigavši 13 poena, uz 4 uhvaćene lopte. Nije jugoslovenski košarkaš dobio pravu šansu, iako je možda posedovao kvalitet,a svakako će ostati upamćene anegdote iz tog perioda, koje se i danas prepročavaju, a jedna od zanimljivijih je kako je Žarko Paspalj otišao ,,preko bare". Naime, najzaslužniji za dolazak košarkaša u Teksas bio je Greg Popović, asistent Lerija Brauna, koji je u Nemačkoj na pripremnom turniru primetio Paspalja. Dok je bio na moru, Greg Popović ga je nazvao, poslao avionsku kartu i ponudio 350 hiljada dolara godišnje. 

,,Bio sam na moru u Budvi, na Slovenskoj plaži i sa Lukom Pavićevićem sam igrao basket protiv Alekse Miloševića i Sčađana Stojakovića. I oni nas tako deru, nismo im dali pet poena, a posle stojimo Luka i ja sa strane i ja mu kažem kako prekosutra treba da idem za Beograd, da se spakujem i idem za San Antonio. A on, bivši NCAA košarkaš mi je rekao da nije siguran, da mi možda nije to najpametnije jer oni imaju svoje principe, poseban način na koji rade stvari i da su draftovali nekog Eliota koji igra na mojoj poziciji. Nije me ništa moglo sprečiti da odem. Nije me bilo briga za nekog tamo Eliota, ko god da je. Luka mi je rekao da je on bio treći pik na draftu te godine, da dolazi sa sjajnog koledža i da ću teško dobijati šansu da igram i da razmislim još jednom. Nikada ništa nisam razmišljao, pozdravio sam se, prekosutra odem za Beograd, a dan posle, čuvenim Panam avionom iz one nam Jugoslavije drage direktno za Njujork. Ne mnogo kasnije sam se setio Lukinih reči u više navrata mog boravka u San Antoniju."
 

Jedna od zanimljivosti je bila to što je Žarko Paspalj nešto više od mesec dana živeo sa legendarnim Gregom Popovičem u njegovoj kući, dok u Ameriku nisu došle Žarkova supruga sa ćerkom, a jedna od fenomenalnih anegdota je kada ga je legendarni stručnjak, sa kojim je Paspalj veliki prijatelj, odveo na tretman odvikavanja od pušenja.

,,Dođe moj red, ulazim, kad unutra neki Rus, hipnotizer. Znači, vidi, ozbiljna prevara. I kaže Rus, odakle si, Srbija, odlično, pa možemo na srpskom, na ruskom, ma da, to je sve isto, ja ionako onolike godine učio ruski u školi. Kaže on meni, ništa, zatvori ti oči i malo se fokusiraj, ja ću sad tu nešto da ti bajam oko glave. Traje to jedno deset minuta, odjednom, kaže, otvori oči – čestitke, više ne pušiš. Izlazim ja napolje, a Greg kao fudbalska radost, gol u 90. minutu. To je to, kažem ja. Zove on taksi, ulazi on sa jedne strane, a ja držim vrata sa druge strane, i kažem, ček samo da probam ja jesam li stvarno ostavio... I stvarno, prvih par dimova, čudan neki ukus cigare, valjda je to neka psiha, šta li, a Greg, otvara ta vrata, seda unutra, i vidi mene kako dimim sa druge strane, i sav onaj entuzijazam, sva ona radost, sve je to vrlo brzo splasnulo.“

U jednom od svojih intervjua, slavni košarkaš je rekao kako je imao velikih problema sa engleskim jezikom, koji mu uopšte nije išao od ruke.

,,Na početku nikako. Tu me malo Greg uvalio jer mi je obećao da ću imati prevodioca. Taj se nikada nije pojavio. A šta znam, sporazumevali smo se rukama i nogama. Greg je stalno tvrdio da me razume ili se samo pravio da me razume. Na treningu je bilo mnogo lakše. Ne moraš znati jezik ako znaš košarku. Osnovni košarkaški termini su isti u celom svetu. Tu nisam nikada imao problem da zbog jezika ne obavim neki zadatak koji se od mene očekivao. Izvan terena trebao mi je neki period od tri, četiri meseca da pohvatam jezik toliko da na ulici mogu normalno komunicirati, a ne da samo klima glavom i pravim se da mi je sve jasno."

Nakon jedne, možemo reći neuspešne, ali svakako interesantne sezone u Teksasu, Žarko Paspalj se vratio u Evropu, tačnije u Partizan, odakle je i otišao u najjaču ligu na svetu, Jedan od razloga što ovaj mladić nije mnogo igrao je i taj što nije doprinosio u odbrani svojoj ekipi, ali i što je voleo brzu hranu, kao i marlboro. Dodatni razlog je i taj što ,,čuveni" Eliot bio na njegovoj poziciji, koji je bio sjajan, ali i što je Šon Eliot bio na njegovoj poziciji, koji je u jednom uživo prenosu imao veoma simpatučnu izjavu.

,,Bio je ljubimac Popovića. Prašio mi je guzicu na treningu svakoga dana. Nisam mogao da ga ukapiram. Levoruk, imao je dobar šut, a posle svakog treninga bi popušio dve cigarete.”

 

Nakon jedne, možemo reći neuspešne, ali svakako interesantne sezone u Teksasu, Žarko Paspalj se vratio u Evropu, tačnije u Partizan, odakle je i otišao u najjaču ligu na svetu. U toj sezoni je igrao sa mladim Đorđevićem i Danilovićem, stigli su do finala domaćeg šampionata, ali dalje nisu mogli, jer je Metaloplastika iz Splita, bila prejaka za ekipu koju je vodio Duško Vujošević. Paspalj je te godine bio najbolji strelac lige, a nakon toga je tri godine proveo u atinskom Olimpijakosu, gde se zadržao tri sezone, nakon čega prelazi u tabor večitog rivala - Panatinaikos, gde se zadržao jednu godinu, nakon čega je otišao u Panionios, klub koji je sa klupe vodio legendarni Duško Ivković.

Kada je NBA u pitanju, postojala je ogromna šansa da se vrati i to u redove Atlanta Hoksa, koji su bili oduševljeni njegovim partijama na Olimpijskim igrama 1996. godine baš u Atlanti. Hoksi su ga pozvali na kamp pred sezonu, ali se on zadržao u Džordiji tek nedelju dana, nakon čega se vratio u Evropu, zbog porodičnih problema.

Naredne dve destinacije u Evropi su bili Rasing iz Pariza, ekipa u kojoj je Paspalj imao doproiinos u osvajanju domaćeg prvenstva, kao i solunski Aris, sa kojim ima trofej Kupa Grčke. Poslednji klub u karijeri sjajnog košarkaša bio je Kinder iz Bolonje, gde se pridružio saigraču iz reprezentacije, Predragu Daniloviću, ali Paspalj više nije bio onaj igrač koji je pravio ozbiljne probleme svojim protivnicima. Po savetu doktora, zbog ranijih povreda i godina pušenja, odstranjen je iz ekipe, reklo bi se za njegovo dobro. Nažalost, karijeru je završio sa samo 32 godine.

Što se reprezentacije tiče, nema šta nije osvojio. Srebro na Olimpijskim igrama, zlato na Svetskom i Evropskom, kao i jedna bronza, krasile su grudi ovog velikog majstora na postoljima, koji je zajedno sa svojim saigračima godinama uveseljavao navijače. Ostaje žal što nije dobio pravu šansu u NBA, ali što navijači na ovim prostorima, a i širom čitave Evrope nisu duže uživali u njegovim majstorijama.