NBA karijera talentovanog momka i ispadi u reprezentaciji i Lejkersima

Vladimir Radmanović je važio za veoma talentovanog momka kada je kao golobradi momčić stigao u Crvenu zvezdu. Debitovao je u dresu ekipe sa Malog Kalemegdana kao jako mlad i pokazao da poseduje ogroman potencijal, što su prepoznali Zvezdini navijači, čiji je bio ljubimac u periodu dok je nosio crveno-beli dres. Nakon Crvene zvezde, nastupao je kratko i u FMP-u iz Železnika, a 2001. godine Sijetl Supersoniksi su ga izabrali sa 12. pozicije na draftu. Sa klubom je potpisao četvorogodišnji ugovor, vredan nešto manje od 7 miliona dolara.

,,Svako dete koje zaigra košarku sanja da ode u NBA jednog dana. Kada sam počeo da treniram, imao sam priliku da na delu vidim neke fantastične igrače iz svoje zemlje. Ja sam postajao bolji iz godine u godinu, a kasnije sam obukao dres Crvene zvezde. Na taj način sam ispunio svoj, a onda odlučio da odem i pokorim NBA ligu“

 

U najjačoj ligi na svetu je debitovao sa nepunom 21 godinom, a u svojoj debitantskoj sezoni u Sijetlu je upisao 61 nastup, gde je igrao 20 minuta u proseku, što je bilo sasvim dobro za jednog mladog novajliju, a proseci od 6.7 poena, 3.8 skokova i 1.3 asistencije, bili su sasvim korektni za Radmanovića, koji je uglavnom u igru ulazio sa klupe. Te godine, ekipa Nejta Mekmilana, predvođena legendom Gerijem Pejtonom, ali i Brentom Berijem, Rašardom Luisom, Dezmondom Mejsonom i našim Predragom Drobnjakom, nije uspela da dođe dalje od prvog kola doigravanja, gde ih je ekipa San Antonio Sparsa izbacila sa 3:2 u prvom kolu. Radmanović je na tih pet utakmica prosečno postizao 7.6 poena.

Nakon pomenute sezone, Vladimir Radmanović je dobio poziv selektora Svetislava Pešića da učestvuje na Mundobasketu 2002. godine, koji se održavao u Sjedinjenim Američkim Državama. Na tom prvenstvu Radmanović je napravio ispad, koji je obeležio njegovu reprezentativnu karijeru. Naime, u polufinalnom meču sa Novim Zelandom u svlačionici je došlo do incidenta između selektora Pešića i Radmanovića. Dok se selektor Pešić obraćao igračima, Radmanović je jeo bananu, što je razbesnelo selektora, koji ga je poslao na tribine, a u finalu nije bio u sastavu. Jugoslavija je osvojila zlato, pobedivši Argentinu u čuvenom finalu, a selektor Pešić se pre par godina u intervjuu dotakao i ove situacije.

,,Ne volim kada neko kaže da smo postali svetski prvaci zato što sam odstranio Radmanovića. Ja se time ne ponosim. Uvek mi je bilo žao zbog toga. Nije bio najmlađi. Bili su tu i Rakočević, Vujanić, Jarić, Čabarkapa... Nisu ni oni bili cvećke za mirisanje, ali odlični su momci, kao i Radmanović. Meni se to što je Vlada uradio nije dopalo i doneo sam takvu odluku. Pobedili bismo i da je i on bio u ekipi."

I sam košarkaš se jednom prilikom osvrnuo na čuveni incident i sigurno je da mu je krivo što se na kraju nije okitio medaljom, koja je pripala Aleksandru Smiljaniću, igraču koji je bio u sastavu umesto njega. Priča se kako Radmanović nije mogao da sakrije suze što je ostao bez zlata iz Indijanapolisa.

"Bio sam deo tima koji je osvojio titulu, ali vučem loše iskustvo sa tog takmičenja. Svađao sam se sa trenerom i čitava ta situacija bacila mi je senku na uspeh. Nisam imao šansu da potpuno uživam u tome."

Naredne sezone, koja je usledila nakon Mundobasketa, se video napredak u igri Vladimira Radmanovića, koji je igrao 26 minuta u proseku, a beležio 10 poena i 4.5 skokova u proseku. Soniksi, koji su te sezone trejdovali Pejtona i Mejsona za Reja Alena, nisu se plasirali u plej-of, što je bio popriličan neuspeh za ekipu.

Sledeće godine Radmanović je, po navici, imao bolje brojke u odnosu na prethodnu sezonu. Postizao je 12 poena u proseku, imao 5.3 skoka, uz 1.8 asistencija u proseku. Te sezone je šutirao odličnih 37% za tri poena, a Sijetl ponovo nije uspeo da se domogne doigravanja.

Sezona 2004/2005 je bila možda i najbolja u karijeri Vladimira Radmanovića. Odigrao je 63 utakmice za svoju ekipu, postizavši 11.8 poena u proseku, uz 4.6 skokova i 1.4 asistencije u proseku, a trojke je šutirao odličnih 39%. Sijetl je odigrao sjajno u regularnom delu sezone i sa skorom 52-30, bili su treća ekipa Zapadne konferencije, a u prvoj rundi plej-ofa su preslišali Kingse sa 4-1 u seriji. Naredni protivnici bili su Sparsi, koji su bili kobni još jednom po Supersonikse, rešivši seriju u svoju korist ukupnim rezultatom 4-2. Srpski košarkaš nije imao zapaženu rolu tokom doigravanja te godine.

Radmanović je ušao u poslednju godinu ugovora, a odbio je ponudu da produži saradnju sa timom na još šest godina, za koje bi zaradio 42 miliona dolara. Kasnije te sezone je izrazio nezadovoljstvo što nije starter i u februaru biva trejdovan u Los Anđeles Kliperse, gde je beležio 10.7 poena u proseku, kao i 5.7 skokova i 2.1 asistenciju, što su bile najbolje brojke u njegovoj karijeri. Klipersi su te godine stigli do drugog kola plej-ofa, gde su ispali od Finiks Sansa.

 

13. jula 2006. godine, Radmanović postiže dogovor sa Klipersima o nastavku saradnje, ali u minut do dvanaest dolazi do velikog preokreta i košarkaš potpisuje za Los Anđeles Lejkerse, koji su mu obećali mesto u startnoj petorci. Potpisan je petogodišnji ugovor po kom će zaraditi 30 miliona dolara. Uticaj na Radmanovića su imali Fil Džekson, Kobi Brajant, ali i Vlade Divac, ubedivši ga da će čuvena Džeksonova igra u trouglu biti fenomenalna kako za Lejkerse, tako i za njega. U Lejkersima se dobro snašao, a ostaće upamćen i po tome što je Kobi Brajant naučio nekoliko psovki od njega.

Prve godine u Lejkersima se dogodio još jedan incident po kojem će biti upamćen. Naime, krajem februara 2007. godine, u toku ,,Ol-Star" pauze, Radmanović je doživeo povredu ramena, a Lejkerse je obavestio da se povredio tako što se okliznuo. Sve se to dešavalo u Park Sitiju, u Juti. Nakon samo nekoliko dana, Radmanović je priznao da se povredio tako što je pao na rame dok se zabavljao na snoubordu. Kako igrači ne smeju da se bave aktivnostima koje mogu dovesti do povreda, igrač Lejkersa biva suspendovan i kažnjen sa 500 hiljada dolara, odnosno 10% od godišnje plate. Ogromna sreća po njega je bila što je uopšte ostao u Los Anđelesu, jer su Lejkersi mogli čak i da raskinu višegodišnji ugovor. Na njegovu sreću, to se nije dogodilo.

Sledeća godina je bila skoro pa perfektna što se Lejkersa tiče, a Radmanović je imao solidan doprinos u odličnoj sezoni Lejkersa. Sa 8.4 poena u proseku i 40% šuta za tri, Radmanović je bio podrška Brajantu, Gasolu i ekipi za prvo mesto na Zapadu te godine. Lejkersi su na kraju stigli do velikog finala, gde nisu uspeli da savladaju sjajnu ekipu Boston Seltiksa, koji su bili bolji nakon 6 odigranih mečeva. Radmanović je u plej-ofu bio starter na svakom meču, a u proseku je postizao 8 poena.

 

Nakon te sezone, brojke Vladimira Radmanovića su polako počele da opadaju, a sledeće sezone biva poslat u ekipu Šarlot Bobketsa, gde je proveo godinu dana, nakon čega je zadužio dres Golden Stejt Voriorsa, gde je proveo sezonu i po. Sledeća destinacija bila je Džordžija i Atlanta Hoksi, a poslednja NBA stanica bili su Čikago Bulsi, gde je odigrao svoj poslednji meč u karijeri.

Nakon 12 sezona u NBA i 8 poena u proseku, uz 38% šuta za tri poena, Vladimir Radmanović je objavio da je okačio patike o klin sa nepune 33 godine. Kako je i sam jednom prilikom izjavio, dosta toga bi promenio, ali je zadovoljan svojom košarkaškom karijerom, iako je bilo prostora za napredak.