Učinak srpskih košarkaša u NBA u 2024. godini: Jokićeva treća MVP titula i uspon Bogija

Srpski košarkaši su oduvek bili pioniri prelaska evropskih igrača “preko bare“. Od Vladeta Divca pa sve do Nikole Jokića, naša mala košarkaška zemlja konstantno ostavlja svoj pečat na NBA ligu. Kroz istoriju smo imali šampione i ol-star igrače, dok u današnjoj eri najjače košarkaške lige na svetu, imamo malu ali odabranu družinu srpskih reprezentativaca koji predstavljaju svoju državu u najsjajnijem svetlu.

U pitanju su četiri igrača koja se ističu u različitim sferama NBA igre. Ima tu mladih igrača željni probijanja, dokazanih Evroligaša i šampiona koji konačno dobijaju minutažu. Boje Srbije takođe predstavljaju ustanovljeni talenti koji sa klupe umeju da reše svaku opoziciju, a imamo i najboljeg na planeti, koji iz dana u dan pokazuje da je element košarkaške inteligencije, inače, specifičan za ovo podneblje, iznad svakog parametra kada govorimo o igri pod obručima.  

NBA liga se promenila, neverovatan uspeh našeg najboljeg košarkaša otvorio je kapiju koja je dovela do pometnje u raspodeli igrača u SAD, ali i Evroligi. Viđamo sve više evropskih igrača koji žele (i uspevaju) da se oprobaju u NBA, ali i gomilu Amerikanaca koji grade karijeru na Starom kontinentu.

NIKOLA JOKIĆ I TREĆA MVP TITULA

Ne samo da je najbolji srpski reprezentativac svih vremena, već je i br. 1 košarkaš sveta. Imao je dosta da dokaže u ovoj godini, jer je u sezonu ušao kao NBA šampion, pa su očekivanja bila velika. Bez obzira što su njegovi Nagetsi pretrpeli određene reforme tokom leta. Na individualnom nivou se sjajno pokazao, ovo je bila jedna od njegovih najboljih godina. Na 73 odigrane utakmice u 2024. po utakmici je prosečno beležio 28.1 poen, 11.7 skokova i devet asistencija po meču.

Sav njegov trud iz prošle regularne sezone doneo mu je treću nagradu u karijeri za najkorisnijeg igrača lige, čime je dodatno zacementirao svoj MVP status. Centar iz Sombora se priključio kratkoj listi od samo devet igrača u istoriji koji su tokom svoje NBA karijere osvojili tri MVP nagrade.

Pored tog priznanja, takođe se našao i u prvom timu lige, što mu nije pošlo za rukom sezonu ranije. Uz Šeja Gildžesa Aleksandra jedini je igrač koji je u elitnu jedinicu svrstan jednoglasnom odlukom. Bio je peti igrač po postignutim poenima, bio je drugi po učinku u asistencijama (46 manje od Tajrisa Haliburtona), dok je sezonu završio i kao treći najbolji skakač lige. Jednostavno, čovek koji može da radi sve na terenu, sa bilo kojom postavom, što je i rezultovalo do dalekog puta u plej-ofu.

Na kraju regularne sezone 2023/24 odveo je Denver do učinka 57-25, koliko je imala i prvoplasirana Oklahoma sa boljim međusobnim skorom, i da nije bilo onog nenadanog poraza u finišu prvog dela takmičenja, Nagetsi bi dočekali plej-of sa vodećeg mesta Zapada.

U plej-of su ušli kao jedni od favorita, kao branioci titule. Ispostavilo se da je previše energije potrošeno da bi se ostvario što bolji rezultat u ligaškom delu takmičenja. Rezultatski su prošli lako Lejkerse, ali nije da nisu imali poteškoća u toj seriji. U polufinalu Zapada pali su pod mač neumorne Minesote koja je nakon sedam iscrpljujućih utakmica izborila svoje prvo finale konferencije od 2004. godine. Denver je video sebe u finalu, ali nažalost, zbog nešto skromnijeg rostera taj cilj nije ispunio.

Što se tiče aktuelne sezone Nagetsa, stvari nisu ni malo dobre. Definitivno fali ta energija iz šampionske 2022. godine. Kristijan Braun napravio je iskorak ove sezone, delimično popunivši cipele “KCP-a“. Rasel Vestbruk se fenomenalno uklopio (i to za mali novac), dok je Nikola Jokić kao po običaju apsolutni vođa tima, koji čak i pruža bolje partije nego u prošlosti. Na 26 odigranih utakmica ove sezone, prosečno beleži 30.5 poena po meču, 12.7 skokova i 9.5 asistencija. Glavni je favorit za MVP priznanje, koji će umnogome zavisiti od pozicije Nagetsa na kraju sezone, dok je glavno pitanje u kakvom će stanju dočekati plej-of, obizirom da provodi po 37 minuta na parketu (?!)
 

Guliver/AP Photo/David Zalubowski

 

BOGDAN BOGDANOVIĆ - JAKA SEZONA, PA NEZGODNA POVREDA

Iz godine u godinu kapiten reprezentacije Srbije napreduje u najjačoj ligi sveta. U pitanju je njegova osma godina u NBA koja mu je ujedno statistički i najbolja. Od kako je prešao u Atlantu 2020. Bogdan Bogdanović je često u konverzaciji o najboljem šestom igraču lige. Najviše argumenata imao je prošle sezone, gde je po zvaničnom glasanju završio kao peti najbolji košarkaš koji na parket ulazi sa klupe.

Sve se naziralo na ogroman napredak ove godine, ali ga trenutno povrede remete u to ostvarenju. Zbog učestalih izostanaka sa problemima mišićima noge, Bogdanović neće ispuniti kvotu minimalnog broja odigranih utakmica koji mu omogućavaju šansu da osvoji neku nagradu na kraju ligaškog dela sezone, ali ga to ne sprečava da ostvaruje sjajnu rolu u dresu Hoksa.

U 2024. godini kapiten „orlova“ je na 63 utakmice prosečno zabeležio 15.3 poena, 3.5 skokova i 3.3 asistencije po meču. Najveći adut mu je definitivno šut i učinak iz igre, jer se nalazi među pedeset najboljih košgetera prethodne sezone. Najbitnija stavka njegove igre (i ona koja trenutno ima pažnju celog sveta) je njegov neverovatan niz postignutih trojki.

Naime, Bogdanović je na poslednja 103 uzastopna nastupa postigao makar jedan šut iza linije 6,75 metara, čime se pridružio elitnom društvu. Stef Kari ubedljivo prednjači u ovoj statistici, jer je postavio dva najbolja niza (157 i 268 uzastopnih mečeva), iza njega su Dejmijan Lilard sa 150 i Kajl Korver sa 127. Naš as trenutno ima 104 uzastopne partije, pa je sasvim realno da se probije među tri igrača sa najboljim nizom.
 

Tanjug/AP Photo/Brynn Anderson)

 

 

VASILIJE MICIĆ I NJEGOVE EPIZODE U OKLAHOMI I ŠARLOTU

Srpski plejmejker je “prešao igricu“ u Evroligi. Osvojio je dve titule uzastopce i ujedno u oba navrata pokupio nagradu za najboljeg igrača F4. Pošto se zasitio igranja na Starom Kontinentu gde je već izgradio ime u dresu Efesa, odlučio je da svoje talente usmeri ka NBA, gde je poput mnogih pre njega iskoristio priliku da se oproba u najjačoj ligi sveta. Vasilije Micić se pridružio ekipi Oklahome u 2023. godini, ali mu je trebalo vremena kako bi njegova igra došla do izražaja.

Istina je, nema svaki plejmejker sreće u tranziciji “preko bare“. Milošu Teodosiću to nije pošlo za rukom, ne zbog talenta koliko zbog godina i činjenice da igranje u NBA iziskuje određeni stepen fizičke spreme. Ključ prelaska iz Evrolige u NBA je talenat i mladost. Bogdanović je u Sakramento došao sa 25 godina, Luka Dončić sa 18, Riki Rubio sa 21, dok se Vasilije Micić za to odlučio tek u 29. godini.

Na najveću scenu stigao je Vasa ostvareniji nego ostali Evropljani, u to nema sumnje. Od starta je dobio respekt koji doliči takvom košarkašu. Iako se nije najbolje snašao u Oklahomi, gde je bila opasna konkurencija, pružena mu je nova šansa da zablista kada su ga Tanderi poslali u Šarlot. Među Hornetsima, imao je priliku da u lošijem timu bolje pokaže svoje spobosnosti, uz veću ulogu i minutažu.

U tom zadatku se i ostvario, za 67 odigranih utakmica u 2024. Micić je imao prosek od 8.1 poena, 2.1 skoka i 4.4 asistencije po meču. Što je respektabilna brojka obzirom na okolnosti. U Oklahomi je ove godine odigrao samo 17 utakmica, a na oproštaju od kluba nije imao nijedan poen.

Dolaskom u Šarlot njegova minutaža se eksponencijalno povećala. Sa 10 minuta na parketu u dresu Tandera, sada je skočio na 30 zahvaljujući povredama prva dva plejmejkera Hornetsa. Deluje da se tamo lepo snašao, uvažava poštovanje trenera, ali i saigrača, koji vole da igraju pod palicom iskusnog plejmejkera iz Kraljeva. Neretko ume i da ubaci dvocifren učinak poena. Mart mesec bio mu je za pamćenje, jer je tada ostvario rekord NBA karijere sa 25 poena na gostovanju Memfisu.
 

Tanjug/AP Photo/Pamela Smith

 

NIKOLA JOVIĆ NA VEČITOJ MINUTAŽNOJ KLACKALICI

Jedan meč počne, pa dva odmori. Tri počne sa klupe, pa ubaci 20 poena kao starter... Nikola Jović nikako da dobije konstantnu ulogu, što definitivno utiče na njegovo razvijanje u dresu Majami Hita. Trener Erik Spolstra kao da ne zna šta da radi sa njim, a istovremeno se definitivno oslanja na njega kao da mu je “as iz rukava“.

Ove godine je po prvi put u svojoj karijeri dobio malo veću ulogu. Trener ga je svrstao u startnu postavu u više od pola navrata, a u 2024. je na 60 mečeva prosečno beležio 8 poena, 3.9 skokova i 1.7 asistencija. Kao košgeter još nije našao način da se istakne u timu sa Floride, ali je ažuran u odbrani i borbi u reketu, i pre svega služi kao energetski “boost“ ekipe kada je to potrebno.

Imao je i probleme sa povredama, pretežno zgloba i kolena koje su ga sputavale sa terena u nekoliko navrata. To nije imalo toliko uticaja na tim, koliko na reprezentaciju. Za sada, ključ uspeha mladog srpskog reprezentativca je stvaranje iskustva i građenje radne navike koja će mu dati poboljšanu statistiku i produktivnost u dresu Majamija. Uči dosta pod trenerskom palicom Erika Spolstre, ali i saigrača Džimija Batlera, koga Jović neretko uči srpskim jezikom u slobodno vreme. Naš košarkaš se nalazi u sjajnoj atmosferi za napredak, jer je pred njim organizacija koja ima istorijat razvitka igrača koji nisu konvencionalni talenti.

Poslednje četiri godine stvorile su možda i najlepšu sliku srpske košarke u očima SAD koja često ima zamagljen vid kada su u pitanju druge nacije. Nikola Jokić im je otvorio oči i pomogao “bolje da vide“ osvajanjem tri MVP priznanja i jedne titule šampiona NBA lige, dokazavši da Amerika više nije nedodirljiva sila i da je košarka uveliko svetski brend koji ne poznaje granice.

Uz pomoć njega i Janisa Adetokumba, prošla je era američke dominacije i došao je red na Evropu da pokaže šta ume i kakve talente može da importuje u NBA. Srbija počinje sve više da se pita o dešavanjima u najjačoj ligi sveta, a jedan momak iz Sombora polako stiče prava da se uključi u argumente najboljeg košarkaša svih vremena.

Jokićevi sunarodnici najviše profitiraju njegovim uspehom. Otvorilo je to vrata da još srpskih košarkaša razmišlja o SAD, ali i da njihovi skauti i generalni menadžeri razmišljaju o našim igračima.