Pet najvećih razočaranja sezone

5. Mikel Bridžes, Njujork Niks

Za mene iskreno razočarenje, iako Niksi, evo, nakon mlaćenja Denvera stoje na 10-7 i jure polako za trećim mesto u konferenciji. Očekivao sam od Mikela da bude čak rame uz rame sa Bransonom, da on bude taj koji će preuzeti dobar deo ofanzivnog tereta, ali je to učinio Karl-Entoni Tauns, a Bridžes kao da se ponovo zadovoljio epizodnom ulogom. Šteta, jer je u svoje dve sezone u Bruklinu pokazao da ima potencijal da bude jedan od glavnih napadača tima u NBA ligi. Za nepune dve sezone čak pet puta je brojao preko 40 poena na utakmici, a sada kao da je srećan što "ćoškari" dok Branson i Tauns režiraju stvari. 

Nedostatak samopouzdanja ili te vreline u krvi i stava da je on taj koji će preuzeti stvari u svoje ruke, bar s vremena na vreme, ne znam šta je razlog, ali ako je ovo prvo najveći problem je sigurno šut za tri poena. Bridžes je osetno promenio formu šuta u odnosu na period kada je postao deo karavana, sigurno u nameri da ga unapredi, ali mislim da su stvari opasno pošle po zlu u toj zamisli. Bridžes je u prvih šest sezona šutirao 37.5% za 3, ne briljantno, ali respektabilno, dok je ove sezone procenat na jedva 30%. Pogledajte na šta liči ovaj novi izbačaj. 

 

 

4. Džoel Embid, Filadelfija Seventisiksers

Nisam, niti ću verovatno ikada biti simpatizer lika i dela Džoela Embida, ali uspeo je da izneveri i moja niska očekivanja u nekim pogledima. Da se razumemo, to što mi se njegov stil igre u pojedinim segmentima ne sviđa, ne znači da se ne radi o vanserijskom košarkašu. Kada je na vrhuncu, Embid je težak zadatak za svaku ekipu u ligi. Fizički dominantna sila, mekana ruka sa poludistance i neko ko ima ogromnu gravitaciju, odnosno zahteva veliku pažnju protivničke odbrane. Problem je u pravo taj, što jako često u toku svoje karijere nije na vrhuncu. Ponovo je razočarao sa fizičkom spremom, koja je ispod svakog nivoa, ove godine izgleda čak gore nego ikada. Da, postojali su problemi sa kolenom i u finišu protekle sezone, verovatno se to vuklo i tokom leta, ali onda čemu odlazak na OI? Oduvek sam smatrao da je razlog slabe pripremljenosti lenjost, a to verovanje mi je donekle potvrdila ova informacija koja je procurela sa sastanka igrača, na kojem ga je pred svima prozvao Tajris Meksi za određene loše navike. Iako je Istok zaista tanak ove sezone i malo bolja serija rezultata mogla bi da ih vrati na pravi kolosek, sezona im je u popriličnoj opasnosti.

3. Tajris Haliburton, Indijana Pejsers

Isčupao je Hali malo situaciju na poslednje dve utakmice, u kojima su Pejsersi savladali fenjeraše, Vašington i Nju Orleans, počeo je da liči na sebe, što nikako nije bio slučaj do pre nekoliko dana.

Indijana igra toplo-hladno ove sezone, a glavni razlog što ne mogu da dođu do stabilnosti jeste upravo plejmejker tima. Na prvih 15 utakmica Hali je beležio 15.5 poena i 8.8 asistencija, što samo po sebi nije toliko slabo, ali dolazeći od nekog ko se smatra najboljim igračem tima i u poređenju sa prethodnih par sezona ovo je daleko ispod njegovog nivoa. Najveći problem je u preciznosti šuta spolja. Njegov neobični izbačaj donosio je dobre rezultate u prve četiri sezone karijere, ali u uvodnih 15 utakmica pogodio je tek 30.8% pokušaja.

 

 

Navijači Pejsersa sigurno se nadaju da će u nastavku sezone gledati onog nasmejanog i razigranog Haliburtona na kog su navikli, kojem je organizacija svakog napada bila merak. Kažem, prethodne dve utakmice možda su i prekretnica sezone. 27,5 poena i 11,5 asistencija, sa gotovo pola ubačenih trojki i tek 5 izgubljenih lopti ukupno. To je ono što se traži.

2. Džoš Gidi

Hajde da kažemo da ni Gidi nije igrač za kojeg sam verovao da će napraviti neku veliku karijeru u NBA ligi, ali imao je dobrih momenata u Oklahomi, lepa dodavanja, odličan pregled igre, pokazivao je određeni potencijal. Onda su došle Olimpijske igre, gde je bio agresivan i preuzeo ulogu vođe Australijanaca, te izgledao veoma dobro na većini utakmica. Očekivao sam takvog Gidija sada nakon što je razmenjen u Čikago, u situaciju u kojoj timu predstoji očigledna rekonstrukcija, ali on ne može biti dalje od tih očekivanja. 

Po većini naprednih parametara, Gidi je jedan od najgorih defanzivaca lige, a to je zaista vidljivo i golim okom. Mislim da je defanzivno potentna ekipa Oklahome uspevala da pokrije gomilu njegovih nedostatak i da oni nisu bili toliko uočljivi, ali u Čikagu, gde je odbrana već godinama misaona imenica, oni i te kako dolaze na videlo. 

 

 

Gidi ove sezone beleži čak i slabije brojke negoli prošle godine, što je baš začuđujuće. Taj tim Oklahome je bio prvi na Zapadu, odlična ekipa i nekoliko vrsnih napadača koje je imao "ispred" sebe, ali, kao što možete videti po listi, za mene je iznenađenje da nije uspeo ni najmanje da se nametne u timu koji ni ove godine nema apsolutno nikakvih ambicija. Tek nekih 12 poena u proseku, uz tankih 43% šuta momka koji na leto postaje slobodan igrač... Iskreno se plašim za nastavak karijere.

1. Džamal Marej

Pa kako ova lista da prođe bez našeg dobrog Džamala? Kanađanin uporno pokazuje određene karakterne crte Džoela Embida, "kolege" sa liste. Već par godina za redom, izuzev one prve nakon oporavka od povrede kolena, Džamal na okupljanje tima dolazi potpuno nespreman, pa ništa bolji ne dočekuje ni start sezone. Odigrao je slabo tokom prošle, mislio sam "okej, stiže plej-of, podići će nivo ponovo", ali tamo je izgledao još gore. Mimo nekih bljesaka protiv Lejkersa, na utakmicama u čijem je toku bio takođe užasan, ali je uspeo da se "opere" tim pogocima u finišu, on nije pokazao gotovo ništa.

Posle plej-ofa stigle su OI, na kojim je praktično dotakao dno karijere i iskreno sam očekivao da će ga to motivisati za dolazeću sezonu, da će se konačno pojaviti dobro fizički pripremljen, sa pravim pristupom, ali desila se sušta suprotnost.

Marej u ovom trenutku nije igrač koji stavara razliku na terenu, driblingom ne može da napravi separaciju ni protiv mnogo viših igrača i to je najveća kočnica Nagetsa ove sezone. Tokom leta je potpisao maksimalni ugovor sa timom, kojim su mu čelnici još jednom pokazali da apsolutno veruju u njega, ali Marej nikada nije bio dalje od opravdavanja tolikog novca. Više od igara me brine sam stav igrača, koji u većini izjava propušta da preuzme odgovornost i jako često se cinično raspravlja sa novinarima tima.

Oduvek sam bio neko ko je verovao u Džamala, nasuprot velike većine navijača na Balkanu. Smatrao sam da je upravo on najbolji saigrač kojeg Nikola Jokić može da ima, što su potvrdili osvajanjem titule 2023. godine, ali sve što je pružio nakon toga je ispod svakog nivoa. Upravo iz razloga što sam neko ko u njegove igračke kvalitete veruje, on je ubedljivo najveće razočarenje dosadašnjeg dela sezone za mene.