Dugačak put Kenija Etkinsona od Bruklina do magije sa Klivlendom

Izuzev Sjedinjenih Američkih Država, gde nije uspeo da se domogne NBA karavana, košarkaški put ga je kao igrača vodio kroz Italiju, Francusku, Španiju, Nemačku, a igračku karijeru je završio u Amsterdamu.

Odmah nakon što je okačio patike o klin, trenerski zanat je krenuo da peče u Francuskoj, tačnije u Parizu, gde je dve godine radio kao pomoćnik u Pariz Basket Rasingu. Iako nije igrao u najjačoj ligi sveta, san se ostvario, a šansu da radi u jednoj velikoj organizaciji je dobio 2008. godine, kada je bio deo stručnog štaba velikih Njujork Niksa i čuvenog Majka Dantonija. Saradnja je trajala četiri sezone, nakon čega se Etkinson pridružio još jednom kvalitetnom treneru. Ovog puta je bio priključen stručnom štabu Atlanta Hoksa, koje je sa klupe predvodio Leri Dru, a kasnije i sjajni Majk Budenholzer, od kojeg je definitivno dosta naučio.

Svoje trenerske sposobnosti, nažalost, nije uspeo da pokaže u svom prvom angažovanju kao glavni trener jedne ekipe, jer je 2016. godine bio angažovan od strane Bruklina, koji je u tu sezonu ušao sa namerom da rekonstruiše čitav igrački kadara. Iako se videlo da Keni Etkinson poseduje talenat i kvalitet, jednostavno kvalitet igrača nije bio na nivou i neslavna debitantska godina je završena sa skorom od 20 pobeda i 62 poraza. Sledeća sezona je bila nešto bolja, dok je u svojoj trećoj sezoni ekipu odveo do plej-ofa.

U svojoj četvrtoj sezoni sa Bruklin Netsima, ekipi su se pridružili Kevin Durent i Kajri Irving, apetiti su porasli, ali je nakon 62 utakmice, od kojih je Kajri odigrao tek 20, a Durent niti jednu, usledio šok i rastanak nakon nešto manje od četiri godine na klupi. Pojavile su se priče da je pomenuti dvojac bio najzaslužniji za otkaz treneru koji je bio tu od samog početka velike rekonstrukcije tima.

Iskustvo i znanje je nastavio da ,,krade" prvo od Tajrona Lua, čiji su Klipersi te sezone plasirali u finale Zapada, gde su ispali od Finiks Sansa. Sledeće sezone se pridružio velikoj franšizi - Golden Stejt Voriorsima i stručnom štabu Stiva Kera, koji su se 2022. godine okitili šampionskim prstenom. U februaru 2024. godine je nakon iznenadne smrti svog kolege, Dejana Milojevića, imao priliku da vodi svoju ekipu u odsustvu Stiva Kera, koji je bio na sahrani legendarnog Miloja. Voriorsi su to veče savladali Jutu.

I onda, napokon, u junu ove godine, nakon sasvim dobre sezone, čelnici Kavalirsa se odlučuju za raskid saradnje sa trenerom Bikerstafom i šansu pružaju Keniju Etkinsonu, treneru koji od marta 2020. godine nije radio kao glavni trerner. Ispostaviće se kao fenomenalan potez!

O Klivlendu se, čini se, nije ovako pričalo još od vremena kada je Lebron Džejms nastupao za tim iz Ohaja, jer pod vođstvom trenera Etkinsona, Klivlend izgleda fenomenalno na terenu, a njihov trenutni skor je 13 pobeda, bez ijednog poraza!

Klivlend na početku sezone izgleda fenomenalno! Još uvek su nezaustavljivi i jedina su neporažena ekipa u ligi, a tek šesta koja je od početka sezone nanizala 13 pobeda! 13-0 je najbolji skor još od 2015 godine, kada su Golden Stejt Voriorsi imali čak 24 vezane pobede. U tom nizu poraženi su Golden Stejt Voriorsi, Los Anđeles Lejkersi, Milvoki Baksi, Njujork Niksi... Kavalirsi su, takođe, izjednačili rekord franšize od 13 vezanih pobeda, koji su imali u tri navrata kada je ekipu predvodio, pogodićete, Lebron Džejms.

Da je trener i te kako bitan faktor u NBA košarci, svedoči i činjenica da Donovan Mičel igra jednu od najboljih sezona u karijeri, a pritom njegova ekipa igra sjajno i što je najbitnije, pobeđuje. Darijus Garland i Evan Mobli deluju kao da su u ligi već 6, 7 godina, dok Džeret Alen izgleda vrlo dobro na obe strane parketa. Što se ostalih igrača tiče, Keris Levert, koji je kao i Alen već sarađivao sa trenerom Klivlenda u Bruklinu, sa klupe donosi veliki doprinos, dok Isak Okoro defanzivno briljira na početku sezone.

,,Ima ukupno 82 utakmice, a mi smo odigrali tek 13. Ima dosta stvari na kojima moramo da radimo, ali je svakako dobro dok pobeđujemo." - izjavio je Darijus Garland.

Ono što se moglo primetiti kod ekipe iz Ohaja je to što je trener Etkinson, u momentima mečeva kada ekipi nije išlo, menjao igrače, kombinovao odbrane, a neretko su i igrači sa klupe dobijali veću šansu, što se takođe ispostavilo kao dobra odluka trenera. Naravno, jedna od glavnih stvari koja se primećuje na mečevima Klivlenda je timski rad i sjajan protok lopte, što je, složićete se, pečat trenera.

Što se same timske statistike tiče, Kavalirsi pod palicom Kenija Etkinsona ove sezone predvode ligu po postignutom broju poena, sa 121.8 u proseku po meču, dok su u isto vreme i najbolja odbrana lige sa 110 primljenih poena u proseku.

Naravno, postoje i ,,stručnjaci" koji se ne bi složili da je za ovaj niz najzaslužniji trener, a jedan od njih je i Šekil O'Nil, koji je izjavio da nije do Etkinsona, već sav kredit pripisuje Donovanu Mičelu i njegovim sjajnim partijama.

Tek smo na pola novembra, ali je Klivlend sjajnim partijama istakao ranu kandidaturu za sam vrh Istoka, a Keni Etkinson za nagradu za najboljeg trenera u ligi. Klivlend će imati priliku da nastavi sjajnu seriju protiv Čikago Bulsa i Šarlot Hornetsa, a najveći ispit ove godine imaće u noći između utorka i srede, kada će igrati protiv najbolje ekipe lige, Boston Seltiksa.