Toni Parker objavio penziju: "Nisam više onaj stari"

Jedini preostali aktivni član čuvene velike trojke San Antonio Sparsa Toni Parker, objavio je kraj svoje košarkaške karijere putem intervjua u emisiji The Undefeated.

Kao razloge povlačenja naveo je to što ne može da igra na nivou na kom je navikao, a četvorostruki NBA šampiona smatra da ako ne može da se takmiči za titule – ne treba da se bavi košarkom više.

Sa Tonijem je razgovor vodio Mark Spirs, novinar ESPN-a, u hotelu “Alamo City” u San Antoniju, gradu u kom je Parker proveo 17 godina svoje profesionalne karijere.

“Povlačim se”, naveo je Parker na početku intervjua. “Odlučio sam da se ne bavim košarkom više.”

Bivši francuski reprezentativac izabran je kao 28. pik na draftu 2001, od strane San Antonija. Proveo je 17 sezona u dresu Sparsa, sa kojima je osvojio 4 titule šampiona, uključujući i nagradu za najkorisnijeg igrača finala 2007.

Šest puta izabran je za ol-stara, a odigrao je 1254 utakmice, na kojima je prosečno beležio 15.5 poena, 5.6 asistencija i 2.7 skokova.  Poslednju i jedinu sezonu u drugom dresu proveo u Šarlot Hornetsima.

Iako je Parker izjavio da se fizički oseća dobro, odlučio je da je vreme da stavi tačku na svoju igračku karijeru. Francuz će živeti u San Antoniju, ali će zbog obaveza koje mu nameće funkcija vlasnika ženskog i muškog košarkaškog kluba ASVEL, provoditi dosta vremena u domovini.

Transkprit celog intervjua Marka Spirsa i Tonija Parkera pročitajte u daljem tekstu.

Kada si shvatio da nisi više onaj stari Toni Parker?

Prošla sezona je bila drugačija za mene. Lepo mi je bio u Šarlotu. Ali bilo je drugačije posle 17 godina u Sparsima. Vreme se promenilo, uhvatila me je nostalgija. Bio sam udaljen od porodice, koji žive u San Antoniju, što je igralo ulogu u ovoj odluci da se penzionišem, a shvatio sam i da je vreme da nastavim dalje sa životom. Postoji još toliko stvari koje treba da uradim u životu. Imam sjajnu porodicu. Predivnu decu. Želim da provedem više vremena sa njima.

Da li se desilo na nekoj utakmici, u nekom trenutku, da si počeo da razmišljaš da je vreme da se povučeš?

Na kraju sezone, znao sam da je došlo vreme.

Kako si se pomirio sa time?

Zabavno je to što su mi članovi porodice, više nego moji prijatelji, govorili “Hajde, odigraj još jednu. Još samo jednu.” Ja sam već duže vreme ok sa ovom odlukom zato što sam pripremao sebe za to, pored svega kroz šta sam prolazio, dva tima čiji sam vlasnik u Francuskoj i školi koju otvaram u septembru. Toliko toga mi je na umu i prihvatio sam odluku na pravi način. Spreman sam da prepustim palicu mlađim igračima. Košarka je za njih. Kao mlad sam razumeo da ću biti ok kada dođe vreme da se penzionišem.

Pre nekoliko godina rekao si mi da želiš da odigraš 20 sezona. Šta se promenilo?

Da, naravno, i želeo sam da odigrao 20 sezona i i dalje mislim da mogu da igram. Sezona sa Hornetsima bila je dobra, nisam imao povreda. Ali, u isto vreme, sada ne vidim razlog da igram 20 sezona.

Koja je razlika u igranju za Sparse i igranju za Hornetse?

Za 17 godina u kojima sam igrao za Sparse, svake sam smatrao da imamo šansu da osvojimo titulu. Tako da je bilo čudno doći u tim u kojem sigurno ta šansa ne postoji. Čak i ako sam proveo lepo vreme tamo, a svi igrači Šarlota su sjajni i imali smo super odnos, na kraju dana igramo košarku da osvojimo nešto, a tako je bilo i sa reprezentacijom i sa Sparsima. A ako ne igram da bih osvojio šampionat, postavio sam sebi pitanje zašto igramo? Bilo je teško da se motivišem i fokusiram na igru koju volim, jer želim da osvajam.

Liga i navijači oprostili su se od Dirka Novickog i Dvejna Vejda na kraju sezone kroz ilustracije njihovih karijera. Da li žališ što nisi imao nešto slično?

Ne, nimalo. Brat mi je postavio to pitanje, da li želim da uradim to kao Dirk i Dvejn. Odgovorio sam da ne, zato što ne bi bilo u dresu San Antonija. Drugačije je. Dvejn se oprostio u dresu Majamija, Dirk u dresu Dalasa, tako da su okončali svoje karijere na pravi način. Ja sam bio u Šarlotu, nisam osećao da treba da se oprostim. Oprostiću se na povlačenju svog dresa u San Antoniju ili kada budem primljen u Kuću slavnih.

Da li si zadovoljan onim što si postigao u karijeri?

Blagosloven sam što sam igrao u sjajnim timovima, sa sjajnim saigračima i trenerom. Ono što smo imali bilo je specijalno. Tokom prethodne sezone u Šarlotu još više sam shvatio koliko je ono što smo stvorili u San Antoniju bilo posebno. Bili smo toliko bliski saigrači. Čak i danas, pre dva dana, igrao sam tenis sa Timijem i Manuom. Pričali smo o starim danima, bilo je vrlo posebno. Tih 17 godina zajedništva i svih pobeda, ušli smo kao trio sa najviše pobeda u istoriji plej-ofa, svi rekordi…Danas, shvatam šta smo sve postigli.

Da li je to što su se Tim Dankan i Manu Đinobili penzionisali u prethodnim godinama imalo uticaja na tvoju odluku?

Uticalo je malo, ali u isto vreme, kao što sam naveo u mnogim intervjuima, mislio sam da ću odigrati 20 sezona sa Sparsima. To što sam razgovarao sa Timijem i Manuom je pomoglo, ali bio sam spreman. Njih dvojica nisu bili tu, tako da nije bilo isto.

Šta su ti njih dvojica rekli kada si im saopštio svoju odluku?

Pitali su me da li sam siguran, na šta sam ja potvrdno odgovorio. Tako da su rekli da su srećni zbog mene, ako sam siguran u svoju odluku. Rekli su mi da smo proživeli sjajne trenutke zajedno i da jedva čekaju da me pobeđuju u tenisu i da provodimo više vremena zajedno.

Rekao si im dok ste igrali tenis?

Ne, već za vreme ručka. Pričali smo telefonom, igrali smo tenis, pa sam im rekao posle toga.

Kako će pamtiti vas trojicu?

Mislim da će nas uvek pamtiti kao celinu. Bilo je sjajno podeliti to sa njima. Potpuno je ludo! Dolazimo iz tri potpuno različite sredine i slažemo se sjajno. Timi se povukao, pa Manu…bilo je veoma emotivno prilikom ceremonije povlačenja Manuovog dresa, svi ti momenti koje smo prošli zajedno, govori…Bilo je specijalno podeliti sve to sa njima. 

Da li si razmišljao kako će izgledati ceremonija povlačenja tvog dresa?

Ne, nisam, Ne znam kako će izgledati to. Teško je da se zamisli. Ali biće to poslednji put da proslavljamo eru Velike trojke, tako da će biti posebno.

Da li si saopštio odluku Gregu Popoviču?

Jesam, naravno. Otišao sam da se vidim sa njim.

Nije pokušao da te dovede nazad u tim?

Nije.

Kako je izgledao razgovor sa vlasnikom Hornetsa Majklom Džordanom?

Sve je prošlo dobro. Razumeo je. Srećni su zbog mene. Kada sam rekao treneru bio je srećan jer sam imao sjajnu karijeru i tokom većeg dela sam bio zdrav. Pitali su me da li sam ok sa svojom odlukom. Odgovor je bio potvrdan. Osećam se prilično dobro povodom svoje odluke i neće mi nedostajati košarka.

Da li ti je telo u formi?

Jeste. Mogu da igram još dve sezone bez problema. Fizički se osećam sjajno, posebno u ulozi rezerve, kako me je trener i računao za narednu sezonu. Mogu da odigram još dve godine. Ali, ne želim da igram da bih igrao, nisam gledao košarku nikad tako. Nikada je nisam igrao zbog novca ili zabave. Samo sam želeo da pobeđujem.

Kako će izgledati tvoj život u penziji?

Biću zauzet. Ženski tim ASVELA čiji sam vlasnik je osvojio prvu titulu, pa slavimo. Nadam se da će muški tim ući u finale. ASVEL je u Lionu, drugom najvećem gradu u Francuskoj. Vlasnik sam od 2014. i to je veliki projekat, a od sledeće sezone ćemo igrati u Evroligi. U septembru otvaram internacionalnu školu. To je način da se odužim svojoj državi, da pomognem mladima. Vrlo sam uzbuđen.

To je košarkaška akademija?

Ne, škola je za sve. Može da se upiše bilo ko.

Da li ćeš se odseliti iz Sjedinjenih Država?

Ne, živeću u San Antoniju. Vež živimo tamo. To je dom, uvek će i biti. Ostaću u San Antoniju, drugde ću jednostavno putovati.

Šta ti grad San Antonio znači?

Dom. Stigao sam ovde sa 19 godina i prihvatili su me. Odnosili su se prema meni kao da sam njihov, uvek će ovo biti dom. Porodica.

Navijači?

Sjajne uspomene. Kada sam se vratio, sećam dana, bio je 14. januar, kada smo gostovali ovde sa Hornetsima, bilo je neverovatno, koliko su mi ljubavi pružili na toj utakmici. Osetio sam se kao da sam na ceremoniji povlačenja svog dresa. Bilo je neverovatno. Jedva čekam da proslavim sa njima još jednom. Uvek sam govorio da su to najbolji navijači u ligi, osvojilo smo četiri titule zajedno i uvek ću se toga sećati.

Kada pogledaš unazad, da li ti je drago što si otišao u Šarlot ili žališ što nisi ostao u Sparsima?

Drago mi je što sam otišao u Šarlot. Bilo je to sjajno iskustvo. Upoznao sam sjajne ljude, drago mi je što mi je Majkl Džordan pružio priliku, kao i trener i generalni menadžer. Bilo je sjajno. Momci su bili sjajni. Ne, ne žalim ni zbog čega, želeo sam da igram i da pokažem da još uvek mogu to da radim. Bila je dobra sezona. Nisam imao povreda. Ne žalim ni zbog čega. Smešno je to, da sam osetio da su me zbog odlaska u Šarlot, u San Antoniju još više zavoleli.

Nema mnogo stranih ljudi koji vode timove u NBA ligi. Iz iskustva koje si stekao u Francuskoj, da li vidiš sebe kako jednog dana vodiš tim u NBA ligi, možda kao generalni menadžer, predsednik?

To je jedan od mojih snova. Trenutno sam fokusiran na ASVEL i dobro mi je. Gradimo novu halu i igraćemo Evroligu. Krajnji cilj je da jednog dana vodim NBA tim. Već sam u kontaktu sa nekim ljudima, koji posmatraju šta radim u Francuskoj. Imam iskustva, volim to što radim. Naporno je, ali volim to. Možda jednog dana, kada prava prilika dođe. Sačekaću je.

Kako izgleda biti vlasnik profesionalnog košarkaškog kluba?

Obožovam to. Ne samo sa košarkaške strane. I sa poslovne strane, marketinške, kako se odnositi prema publici, kako da njima uleopšamo period u hali i sve što uz to ide.

Volim i košarkašku stranu, naravno: skautiranje, pronalaženje talentovanih igrača. trenutno, plejmejker u mom timu, Teo Maledon, biće top 10 pik sledeće godine. Trenutno se razvija.

Bio si 28. pik prve runde, a postao si startni plejmejker i osvojio si četiri titule. Da li si sanjao o tome? Kakva su ti bila očekivanja kada si ušao u ligu?

Karijera mi je bolja nego ona o kojoj sam sanjao kao dete. Kada sam stigao u NBA, očekivao sam da ću biti dobra rezerva. Bio sam srećan što sam uopšte ovde. Nisam očekivao da ću biti starter ili da ću postati najmlađi startni plejmejker ili prvi Evropljanin koji će biti MVP finala. Nisam ni sanjao o tome.

Koliki uticaj misliš da si imao na Francusku i Evropu?

Nadam se da sam imao veliki uticaj, zajedno sa Dirkom i Pauom. Pojavili smo se u velikom stilu. Sada u ligi igra više od 80 stranih igrača, čak 12 Francuza. Oduvek sam to shvatao ozbiljno, svoju ulogu ambasadora francuske košarke.

Možeš li da nam opišeš život iz kog si stigao? Mnogi ljudi pretpostavljaju da si imao sve na tacni jer ti je otac bio profesionalni košarkaš.

Ljudi ne znaju da sam odrastao bez ičega. Nismo imali ništa, bila su to teška vremena. Ali to me je motivisalo da napravim nešto od života jer sam želeo da moja porodica ima bolje uslove. Mislim da je Pop to uvideo prilikom intervjua. Bio je jako strog prema meni, ali je znao da može da pređe crtu sa mnom i da ću ostati motivisan. Bio je jako strog, ali sam uvek bio spreman za sve.

Reci nam neke od najtežih stvari kroz koje si prošao kao dete?

Nismo imali hrane u frižideru. Ljudi su dolazili kod nas, a mi nismo mogli da uključimo televizor jer nismo platili račune na vreme. Sve te stvari sam zapamtio, nikada ne želite to da vam se desi.

Koja je tvoja nalepša uspomena u karijeri? A najveći poraz?

Najdraža uspomena? Titule, očigledno, zlatna medalja sa reprezentacijom, zato što je to bio prvi put u istoriji Francuske da smo osvojili zlato na Evropskom prvenstvu. A najteži trenutak bila je utakmica broj 6 protiv Majamija 2013. I sa reprezentacijom, 2005. protiv Grčke. Vodili smo 7 razlike na 40 sekundi do kraja i izgubili smo. To je mogla biti moja prva zlatna medalja. Teški porazi su to bili.

Možeš li da nam kažeš nešto više o porazu od Majamija?

Bolno je. Vratili smo se u finale 2014. i osvojili. Iskupili smo se, recimo. Bila je to možda i najbolja prilika za bek-tu-bek titule, Pokazali smo karakter, posle poraza 2013, protiv istog tima i praktično smo ih uništili 2014.

Šta ljudi mogu da nauče od dinastije Sparsa?

Nismo bili egoistični, nismo jurili novac, pa to nije uticalo na nas.

Šta će ti najviše nedostajati?

Pobeđivanje. Pobeđivanje. Nikada ne zastari, i zbog toga mi je bilo drago što je ženski tim ASVELA osvojio titulu, zato što je teško objasniti nekome kako se osećaš u tim trenucima. Kao igrač, sjajno je ako osvojiš titulu, a kao vlasnik, moraš sve od nule da počneš. Srećan sam zbog njih. Neprocenjivo je videto njihove izraze lica. Nikada ne zastari. Osvajanje titula nikada ne zastari.

Šta ćeš raditi sad, što nisi kao igrač?

Mnogo toga. Prva stvar: skijanje. Otići ću na skijanje.

Na Francuske Alpe?

Možda. Da, želim da skijam.