Analiza drafta, Orlando Medžik

Na Floridi vreme stoji u mestu već dugi niz godina, tek toliko da su u proteklim sezonama Vučević i kompanija na momente delovali kao ekipa spremna na nešto veliko, ali limit je uvek bio jasan kao dan i vidljiv golim okom, što je dovelo generalne menadžere Orlanda do toga da promene strategiju i da ekipu koja bi eventualno mogla ponoviti partije iz ere Dvajta Hauarda pokuša pronaći kroz proces ribildinga.

Kroz trejdove trojice najboljih igrača, Nikole Vučevića, Evana Furnijea i Erona Gordona, Orlando je dobio dva poprilično visoko kotirana prospekta u vidu nekadašnjeg kombo beka Denvera Er Džej Hemptona i nekadašnjeg centra Čikago Bulsa Vendela Kartera mladjeg. Uz to, kroz naredne godine franšiza sa Floride imaće veliki broj izbora na draftu, što bi u mnogome moglo popuniti mlad i talentovan roster koji trenutno poseduju.

Posle neočekivano loše draft lutrije po ekipu Orlanda, koja je uz Hjuston i Detroit imala podjednake šanse da dodje do prvog izbora, a izvukli su tek peti, stekao se utisak da će i pored tank sezone ostati bez igrača koji je kalibar da u narednim sezonama bude nosioc igre i podigne franšizu na viši nivo, ali se situacija promenila Torontovim izborom.

Nakon što su Reptorsi sa četvrtog pika kao veliko iznenađenje izabrali Skoti Barnsa, po mnogima legitimnog naslednika Drejmonda Grina, na peti pik, ujedno i prvi izbor Medžika na ovom draftu skliznuo je kombo bek sa Gonzage, Džejlen Sags.

Džejlen Sags rodjen je 3. juna 2001.godine u mestu Sent Pauli nadomak Minesote. Po samom rodjenju, od Džejlena se očekivalo da će nastaviti porodičnu tradiciju uspešnih atletičara iz njegove porodice, obzirom na to da su njegovi preci decenijama dominirali po amaterskim takmičenjima širom Minesote. Ipak, sudbina je umešala prste i odvela ga na košarkaški teren. Nakon fenomenalnih rezultata u osnovnoj školi Sags je svoje srednjoškolsko obrazovanje nastavio na Minehaha Akademiji u Minesoti,  Već u prvoj godini srednje škole bio je na preko 20 poena u proseku što je bilo dovoljno da ga odvede na prestižnu MekDonalds utakmicu gde se sastaju najbolji srednjoškolski prospekti u državi. Zanimljivost je da je, pored fenomenalnih rezultata na košarkaškom terenu, Džejlen istovremeno bio kvoterbek u ekipi američkog fudbala svoje srednje škole, gde je bio takodje najbolji pojedinac. To ga je učinilo prvim učenikom koji je istovremeno dobio nagrade za najboljeg američkog fudbalera i košarkaša u istoj godini.

Nakon fenomenalne srednjoškolske karijere, na vrata porodice Sags zakucala je Gonzaga. Na prestižnom koledžu Sags se istakao sa 14 poena, 5 skokova i 4 asistencije u proseku, što ga je dovelo do toga da ove godine izadje na draft i zakuca na vrata NBA Lige.

Glavna prednost novog plejmejkera Orlanda jeste činjenica da se podjednako dobro snalazi sa loptom u rukama i u igri od lopte, Poseduje nevidjen mentalitet pobednika što ja dokazivao mnogobrojno puta i na Gonzagi, pa čak i na finalnom turniru. Što se tiče napadačkog arsenala Sags je veoma raznovrstan poenter, nije limitiran ni u kom segmentu igre što ga čini mnogo opasnijim po protivničke odbrane, balansira svoj stil igre tek toliko da ga skauti ne mogu svrstati ni u klasične poentere ni u “pass first” igrače. Šut za tri poena mu je pristojan, nije izraziti šuter, ali daleko od toga da se libi da preuzme odgovornost i uputi odredjen broj šuteva van linije za tri poena, što možda još uvek nije dovoljno za nivo NBA lige, ali sve predispozicije postoje da u godinama koje su ispred nas Sags postane svojevrsna pretnja i sa distance. To je ujedno i glavni problem što se tiče napadačkog dela igre Džejlena Sagsa, nekonstantni procenti šuta za tri poena, neretko čak i sa penala, to je nešto na šta će treneri Orlanda morati obratiti pažnju, pogotovo kada se uzme u obzir veliki broj igrača na spoljnim pozicijama koji nisu izraziti šuteri. Nešto što više karakteriše novu akviziciju Orlanda jeste fizička igra uz dosta kontakta, to je teren na kome se Sags snalazi fenomenalno i to je segment na kojem je pretežno bazirao svoju igru. Atletski je fenomenalan, dosta brz uz odlične kretnje, uvek je agresivan na lopti što u krajnjoj liniji pokazuje ratnički mentalitet koje poseduje momak iz Minesote.

Na drugom kraju parketa, u defanzivi, stvari nisu mnogo drugačije. Agresivan je na lopti, stav mu je pravilan što mu dosta pomaže kada je odbrana čovek na čoveka u pitanju. Činjenica da je u protekloj sezoni na koledžu imao bezmalo 2 ukradene lopte u proseku dovoljno govori o brzini njegovih ruku i aktivnosti i na liniji dodavanja, a i kada je u pitanju individualna odbrana. Tu dolazimo i do jednog od većih problema u Sagsovoj igri, gde preterana agresivnost na oba kraja parketa zna da se akumulira odredjenim brojem loših faulova koji u kasnijem delu utakmice limitiraju i njega i ekipu.

Sve u svemu, deluje da Džef Veltman i ostatak organizacije Orlanda može biti zadovoljan činjenicom da je Sags spao na poziciju broj 5, a sada nam samo ostaje da vidimo kako će se Sags snaći u dresu Medžika i da li on može biti taj tas na vagi koji ovu talentovanu ekipu može da načini još boljom.

Kao jedno od većih iznenađenja ovog drafta okarakterisan je odabir Franca Vagnera kao osmog pika od strane Orlando Medžika.

U ranoj fazi protekle sezone, dok još uvek “mock” draftovi nisu mogli dati precizniju sliku, krilo sa Mičigena, inače rodjeni brat Morica Vagnera, takodje košarkaša Orlanda, projektovan je daleko izvan “loteri” mesta. Ipak, splet okolnosti doveo je do toga da je enormno popravio svoj rejting i time došao do poprilično visoke pozicije na ovogodišnjem draftu.

Franc Vagner rodjen je 27. avgusta 2001 godine u Berlinu, glavnom gradu Nemačke. Svoju košarkašu priču započeo je u ekipi Albe, dok je na dvojnom ugovoru bio u ekipi Lokomotive koja se takmičila u trećem rangu nemačke košarke. Nakon prve sezone u kojoj kao golobradi mladić nije ni dobijao preveliki broj minuta, Vagner je u svojoj drugoj sezoni u žutom dresu ekipe Albe dobio priznanje za najboljeg mladog igrača nemačkog prvenstva, da bi u finalu prvenstva protiv ljutog rivala Bajerna uspeo da postigne rekord karijere, 14 poena i time privuče pažnju američkih skauta. Najuporniji bio je Mičigen.

Pre dolaska na Mičigen Vagner je od strane skauta bio ocenjen kao prospekt sa 4 zvezdice, što je donelo pozive i na koledž programe kao što su Stenford i Batler, da bi 6. jula sam igrač objavio da je prihvatio ponudu Mičigena i trenera Džuana Hauarda.

Prva godina na koledžu nije počela sjajno po Franca, povreda desne šake u startu ga je odvojila sa parketa na nešto više od mesec dana, ali ga to nije sprečilo da odigra sasvim solidnu sezonu i da zabeleži pristojne brojke, bezmalo 12 poena i 6 skokova u proseku što mu je donelo priznanje i ulazak u deset najboljih novajlija. Druga sezona na koledžu bila je znatno bolja, ne toliko statistički koliko po pitanju samopouzdanja, što je rezultiralo ogromnim napretkom i na drugom kraju parketa. U svojoj drugoj, ujedno i poslednjoj godini na koledžu Vagner je beležio 13 poena uz 7 skokova i 3 asistencije u proseku, uz nešto više od jedne ukradene lopte po utakmici. Impresivna statistika i napredak ovog momka prepoznali su Džef Veltman i organizacija Orlanda, koji će sigurno uložiti sve napore u razvitak nekadašnjeg mladog reprezentativca Nemačke.

Najveće oružje Franca Vagnera jeste nenametljivost. Nije izraziti poenter, ali je definitivno potencijal koji će sigurno imati svoje napadačke role kroz sezonu, dok je druga strana medalje to što će vrlo verovatno ta rola biti prepuna varijacija. Najveći talenat koji mladji Vagner poseduje je svestranost i dobar osećaj za igru, poseduje jako solidne razigravačke sposobnosti koje uz dobar rad sa trenerima može da se dovede na jako visok nivo čak i u NBA ligi. Osećaj i pregled igre koji poseduje neretko mu pružaju dosta lakša rešenja u napadu, gde će u velikoj većini situacija ili pronaći slobodnog saigrača ili sam pronaći rupu u odbrani. Sasvim solidne šuterske sposobnosti mogu da budu ogroman faktor u Francovoj igri, s obzirom da nije atleta nivoa NBA, činjenica je da će mnogo zavisi i od šuterskih sposobnosti koje bude prikazivao iz noći u noć.

Što se tiče defanzive, Vagner je neko ko je na koledž došao sa reputacijom lošeg defanzivca, ali je radom na Mičigenu poprilično ubrzao svoje noge i time se rasteretio i što se tiče odbrane. Kao i u napadu, odlično razume igru i dosta dobro čita protivničke napade, pa je na tome i pokupio veliki broj blokada i ukradenih lopti tokom protekle sezone na Mičigenu. Ne projektuje se kao elitni defanzivac na NBA nivou, ali pokazuje ozbiljnu sposobnost i veštinu da postane u najmanju ruku korektan na tom planu.

Deluje da u franšizi sa Floride jako dobro znaju šta rade, to pokazuju i izbori na ovogodišnjem draftu. Kao potencijalna kradja drafta tu je Džejlen Sags, po mnogima “All Star” potencijal kojem se uz pravilan rad i razvoj predvidja karijera Brendona Roja ili barem karijera kakvu je sjajan bek Portlanda mogao imati da se nisu zadesile povrede koje su ga omele u tome. Sa druge strane, biran je Vagner koji ima potencijal da postane solidna opcija za rotaciju, odličnog “skillseta”, pritom fantastično se dopunjujući sa ostatkom ekipe.

Uz pravilan razvoj Sagsa i Vagnera, kao i ostatak mlade i talentovane ekipe Orlanda, nije nemoguće da u roku od nekoliko godina gledamo Medžik u većoj ulozi od laganog ispadanja u prvoj rundi plejofa.