Analiza drafta, Filadelfija Seventisiksersi

Već nekoliko godina u nizu čini se da “Proces” napreduje, ali kada dođe vreme plej-ofa odgovor je svaki put isti – nešto definitivno ne štima. Da li i kakve drastične promene će Deril Mori praviti u ekipi ostaje da vidimo, ali akcenat je trenutno na draft lutriji.

Filadelfija je ekipa koja je na ovogodišnjem draftu birala poprilično čudno. S obzirom da na centru imaju Džoela Embida, uz našeg Jokića verovatno i najboljeg centra u ligi, svakako nije bilo za očekivati da će dva od tri pika na lutriji biti upravo na toj poziciji. Ta činjenica postala je još čudnija nakon dolaska Andre Dramonda za rezervnu opciju na centru.

Oba centra su birali pri kraju druge runde, tačnije sa 50. pozicije našeg Filipa Petruševa, dok su se na 53. mestu odlučili za još jednog “visokog”, Čarlsa Besija. Nešto ranije pre ove dvojice sa 28. mesta izabran je Džejden Springer.

Od klinca koji je do skoro po ceo dan “visio” na kompjuteru igrajući Fortnajt, ne obazirajući se previše na budućnost, bez obzira na talenat koji poseduje, do novog košarkaša Filadelfija Seventisiksersa oko kog se digla poprilično velika fama među navijačima franšize iz Pensilvanije.

Džejden Tajri Springer rođen je 25. septembra 2002. u Šarlotu, Severna Karolina. Potiče iz potpuno košarkaške porodice, pa samim tim ne čudi što ga je put naneo baš ovde. Košarkom mu se bave oba starija brata, dok mu je otac Geri takođe bio košarkaš. Springer stariji je 1984. na draftu takođe izabran od Filadelfije, ali nažalost, povrede su ga sprečile da zaigra u NBA ligi. Takođe, blizak rođak novog beka Seventisiksersa je i Diandre Bembri, košarkaš koji je početkom avgusta potpisao ugovor sa Bruklin Netsima.

Sjajan početak karijere 193cm visoki Džejden je imao u hrišćanskoj srednjoj školi Lajthaus, nakon čega je prešao u IMG akademiju, gde se takođe istakao. Na početku 2020/21 sezone bio je jedan od najboljih igrača u klasi, tako da je imao dosta ponuda. Springer se odlučio da kao i tokom srednje škole ostane u Tenesiju, tako da je prihvatio ponudu istoimenog koledža. Odmah nakon jedne sezone sa Tenesijem odlučio se za NBA draft.

U poslednjoj sezoni koledža jednog od najmlađih igrača sa ovog drafta dosta je kočila povreda levog skočnog zgloba, koja ga je mučila i u prošlosti. To je jedan od potencijalnih problema Springera zbog kog je ponajviše i “pao” na kraj prve runde drafta.

Iako 44% van linije 7.25 zvuči sjajno i verovatno je dosta privuklo mnoge generalne menadžere, najveća ofanzivna prednost ovog momka je napad na obruč. Veliki deo vremena ovaj igrač provodi u reketu i to mu je jedno od najvećih oružja. Na svim nivoima dobar je u poentiranju, ali u većini situacija želi da ide u reket. Iako ne važi za nekog ogromnog ili previše mišićavog igrača, svoje telo, a pre svega veoma snažan donji deo tela sjajno koristi da se probije do koša. Što se tiče šuta, dovoljno je pouzdan da ga nikada ne možete ostaviti samog. Ipak, dobar procenat spolja ne znači uvek da je neko odličan šuter, a Springer je pravi primer za to. Na koledžu je uzeo veoma mali uzorak, nešto manje od dve uzete trojke u proseku, ali svakako je dovoljno dobar da mu se ne ide ispod bloka.

Slabost u napadu ponekad mu je organizacija. Sa njim se često pokušavalo spuštanje na “keca” i uloga sekundarnog plejmejkera, što nije baš perfektno prolazilo. Činjenica je da nije elitni plej, ali postoje indicije da će se u NBA često naći u toj ulozi, tako da je napredak u tom segmentu poželjan.

Kada se osvrnemo na drugu stranu terena, možemo videti da je Springer jedan od najboljih defanzivaca drafta na bekovskim pozicijama. Njegova specijalnost je odbrana bez lopte. Ekstremno je “tvrdoglav” i najveća mu je prednost je upravo ta što se ne fokusira na svog igrača samo kada ima loptu. Što se tiče odbrane sa loptom, tu ponovo dolazimo do njegove odlične kontrole snage i tela. Jake noge i donji deo tela pomažu mu da sjajno prati protivnika kroz celu utakmicu. Na niskom postu se ne snalazi najbolje, što i nije toliko bitno, jer se od njega svakako ne traži taj deo odbrane. Na skoku Džejden ume biti pretnja što govori i činjenica da je u Tenesiju kao bek imao skoro četiri skoka u proseku. I dalje nije elitni defanzivac, ali uz dobru radnu etiku, i te kako može postati baš to. Svakako, treba napomenuti da on još uvek ima nepunih 19 godina, a uz ogroman potencijal koji poseduje može postati pravo čudo od igrača.

Košarkaš koji je proteklu sezonu proveo u Megi Sokerbet je svakako glavni razlog zbog kog je mnogo naših ljudi ostalo budno tokom noći drafta. U pitanju je Filip Petrušev, Beograđanin koji je nakon sezone 2019/20 sa Gonzage prešao u Megu kako bi imao bolju odskočnu dasku za NBA.

Filip je prošao mlađe kategorije FMP-a i Partizana, da bi 2014. otišao u Baskoniju, tadašnju Laboral Kuću, u čijoj će školi košarke provesti dve godine. Tokom 2016. godine odlazi u Sjedinjene Američke Države, gde će se kasnije i afirmisati kao košarkaš. Po dolasku je pohađao srednju školu “Ejvon Old Farms”. Godinu dana kasnije prebacio se na Montverdi, akademiju u istoimenom mestu, na Floridi.

2017. godine Petrušev je izabrao da pohađa koledž Gonzaga. U sezoni 2018/19 debitovao je za Buldogse, dok je jednu sezonu kasnije proglašen za najboljeg igrača u svojoj konferenciji (Vest Koust) i našao se u društvu nekih od najvećih košarkaša svih vremena, poput Bila Rasela, Stiva Neša, Džona Stoktona… Nakon te sezone odlučio je da se vrati u svoju zemlju i zaigra za Megu, iz koje je i došao na ovogodišnji draft.

Filip će i narednu sezonu provesti u Evropi, pošto su Seventisiksersi poprilično dobro popunjeni na centarskoj poziciji, tako da trenutno mesta nema ni za Petruševa, a ni za Besija, o kome ćemo malo kasnije.

Srpski centar je ofanzivna “mašina”, u pravom smislu te reči. Definicija modernog centra. Dovoljno mobilan, sposoban da protivničku ekipu ugrozi na apsolutno svaki mogući način u napadu. Napada leđima, unutar reketa, van reketa, spolja, sa svih mogućih pozicija na terenu. Ima dobru formu šuta i veoma mekan izbačaj, idealan za centra. Dobar je u skoku, stalno se nalazi na pravom mestu u pravo vreme. Poznaje igru, donosi dobre odluke, čak ima i korektan pregled igre za igrača visokog 211cm. Jedna od najuočljivijih stvari kod Petruševa je igra u “pik en’ rolu”, za koju on takođe ima sjajan osećaj kada je u pitanju otvaranje.

Problem kod srpskog košarkaša javlja se kada dođemo na temu odbrane, pogotovo na postu. To je često problem i u ABA ligi, a nećemo ni pomišljati koliki bi bio u NBA-u. Njegov atleticizam ga u ovom segmentu dosta ograničava. Eksplozivni igrači često će namučiti Filipa, pa čak i oni ofanzivno nastrojeni koji nisu preterano fizički jaki. Dovoljno je snažan da igra pristojnu odbranu na obruču, tako da će protivnički igrači koji nisu preterano eksplozivni verovatno biti zaustavljeni u reketu od strane Filipa. U ovakvim situacijama još veću prednost imaće u odnosu na krilne centre, pozicija na kojoj će se sigurno češće nalaziti u NBA nego što je u ABA ligi. Ipak, kada bude spušten na četvorku susrešće se sa bržim igračima od sebe što može predstavljati problem jer Filipove lateralne kretnje i nisu baš najbolje. Petrušev svakako nije očajan atleta, ali nije ni blizu savršenog.

Lako je proceniti. Fantastičan napadački, za sada ispodprosečan odbrambeni igrač, što može stvarati probleme, ali prerano je suditi. Uz ovakav napadački arsenal svakako ima mesto u NBA ligi, ali uz potencijalno poboljšanu odbranu ide u sam vrh. Sve u svemu, Filip je veoma zanimljiv talenat, koji definitivno može imati budućnost u najboljoj ligi na svetu, a godine pred nama će pokazati da li će Srbija imati još jednog asa među najvećima.

Ovaj dvadesetogodišnjak sa veoma zanimljivom pričom je nigerijski košarkaš rođen u Lagosu, visok 211cm.

Bavio se fudbalom do navršenih 12 godina, kada je izrastao već do 185cm. Tada je primećen od strane jednog trenera mlađih selekcija dok je prodavao prženu piletinu pored puta i nosio omanje japanke. Ubrzo nakon toga prestao je da se bavi fudbalom i usredsredio se na razvijanje košarkaških veština. Sa 14 godina Čarls je proglašen za MVP-a košarkaškog kampa “Giants of Africa”, programa koji je osnovao generalni menadžer Toronto Repotorsa, Masai Uđiri.

Ubrzo nakon toga, tada već 208cm visoki Besi preselio se u Sjedinjene Američke Države i karijeru nastavio u srednjoj katoličkoj školi Sejnt Entoni u San Antoniju. Analitičari su ga proglasili jednim od najvećih talenata u klasi, a on je u prvoj sezoni beležio abnormalne brojke od 20 poena, 17 skokova i 5.9 blokada u proseku! Nakon te sezone Besi je proglašen, iz nepoznatih razloga “neprihvatljivim” i nije mu bilo dozvoljeno da igra, a njegova škola je uložila je žalbu koja je odbijena. Uprkos tome, Čarls je igrao prvu utakmicu u sezoni, a trener Džef Merit dobio je otkaz nakon tog meča. Sejnt Entoni se nakon toga pridružio hrišćanskoj ligi u Teksasu koja je nigerijskom košarkašu dozvoljavala da igra.

Kasnije je prešao u DiSejls srednju školu u Lujvilu (Kentaki), a tu odluku je doneo nakon što je pomoćni trener Sejnt Entonija otpušten, inače čovek sa kojim je Besi bio najbliži u ekipi. Završio je sezonu i bio ocenjen sa pet zvezdica, a koledž košarku odlučio je da počne u Zapadnom Kentakiju, gde se u godinama do drafta naosvajao raznih nagrada.

Centar atleta sa rasponom ruku od 221cm, izvanrednim skakačkim i blokerskim sposobnostima i pristojnim šutem sa svih pozicija na terenu. Karakteristike koje zvuče u najmanju ruku kao san i koje većina NBA timova želi u svojim redovima. Zbog čega je onda igrač ovakavog opisa izabran tek krajem druge runde drafta, verovatno se većina pita? Idemo redom.

Besi poseduje solidnu sposbnost poentiranja na obruču. Njegova dužina pruža mu mogućnost da u dobrim procentima završava čak i pod kontaktom i faulom. Sve je to za sada korektno i ništa više. Ima mesta za napredak i definitivno ga mora biti, jer u NBA ligi su svakako veoma drugačije zveri nego protivnici koje je on do sada imao. Što se tiče igre leđima, Besi će morati mnogo da radi, jer u reketu maltene nema nijedno oružje kojim bi mogao da savlada rivale u NBA ligi. Na koledžu mu je i u ovom segmentu njegova dužina donosila prednosti, ali činjenica je da bez mnogo uloženog truda Čarls neće to preneti u NBA, ako tamo zaigra sledeće godine. Što se tiče odbrane na “postu”, može se reći da je tu nešto uspešniji nego u napadu. Raspon ruku pomažu da uglavnom dolazi do blokada ili u najgorem slučaju veoma otežanog šuta za protivnika. Takođe, jedan od problema ovog igrača mogu biti povrede. Besi je na koledžu pretrpeo tešku povredu kolena zbog koje je duže vreme odsustvovao sa terena. Uspešno se oporavio čak i pre nego što mu se to predviđalo, ali je to svakako uticalo na njegov pad ispod prve runde, a na kraju skroz do kraja druge.

Na kraju dana, Besi ima neke od karakteristika za kojima će NBA timovi uvek žudeti i koje će uvek tražiti. On ima priliku da brzo napreduje u odbrani uz pravi proces, a takođe da, ako je to uopšte moguće, još više poboljša skok igru. To su stvari koje je realno očekivati, a kada je u pitanju ofanzivna strana terena, uz par koraka napred na njoj može postati legitiman startni centar u određenom broju ekipa NBA lige.

Suma sumarum, draft neće promeniti apsolutno ništa u rotaciji Siksersa. Teško je očekivati da Springer dobije puno minuta pored kvalitetne bekovske postave Filadelfije, pogovoto nakon dominacije koju je Tajriz Maksi pokazao u Letnjoj ligi.

Kao što smo pomenuli, Petrušev i Besi neće ni biti u sastavu.

Najinteresantnija tema Siksersa i to ubedljivo, biće status Bena Simonsa.