Analiza drafta, Milvoki Baksi

Ne miruju strasti u Viskonsinu, neće se smiriti još dugo, to je činjenica. Nakon drugog prstena u istoriji franšize Janis Adetokunbo i kompanija spremni su da nastave pohod na putu ka večnosti, sa minimalnim izmenama u igračkom kadru čelnici i Baksa nadaju se da postoji mogućnost da se ponovi prošlosezonski rezultat.

Samim tim, ovogodišnji draft nije bio preterano atraktivan za Milvoki, što pokazuje i trejd koji su ljudi iz organizacije neposredno pred draft dogovorili sa ekipom Indiana Pejsersa. Po dogovoru koji je ranije napravljen, umesto u Indianu, , u pravcu prestonice, Vašingtona, krenuo je 31.pik, sa kojeg je draftovana moderna četvorka u liku Ajzee Toda, dok su put Viskonsina krenuli 54. i 60. izbor, sa kojih su Baksi povukli prava na centra Sandra Mamukelašvilija i grčko krilo Jorgosa Kalaicakisa.

Evidentno je da su Baksima potrebni igrači koji će biti na samom kraju klupe i otaljavati posao u trenucima kada su utakmice već gotove, samim tim je ovo bio logičan trejd za Milvoki, umesto jednog igrača dobili su dvojicu, koji su ruku na srce daleko manji prospekti od pomenutog Toda, ali će svoju rolu odigrati na pravi način, bez nekog većeg uticaja na ekipu, prošle sezone je idealan primer za to bio Sem Meril, kombo bek koji je biran kao poslednji pik prošlogodišnjeg drafta.

Sandro  Mamukelašvili je 211 centimetara visok gruzijski centar rodjen 23. maja 1999. godine u Njujorku, odrastao je u Njujorku, u košarkaškoj porodici, obzirom na to da je njegova majka Ira bila kapiten ženske košarkaške reprezentacije tadašnjeg Sovjetskog saveza. Veliku ulogu u samom odabira košarke kao Sandrovog puta u životu je pored majke imao i njegov stariji brat David, koji je ujedno i upisao svog mladjeg brata na košarku i tako otključao prva vrata na putu ovog gorostasa do NBA lige. Kao i verovatno velika većina gruzijskih košarkaša tog uzrasta i mladjih, Sandrov uzor u detinjstvu bio je doskorašnji NBA centar Zaza Pačulija, koji je kroz godine uspešno nosio dres nekolicine klubova u najjačoj ligi na svetu. Nakon završene srednje škole, kao 14-godišnjak Sandro se seli u Bijelu, mali gradić na severu Italije, kako bi tamo upisao srednju školu i nastavio svoje obrazovanje, da bi već u prvoj godini gruzijski gorostas bio najbolji pojedinac ekipe, noseći svoju školu do trećeg mesta u državi. Sam Mamukelašvili je dosta puta kroz karijeru isticao koliko mu je znači period proveden u Italiji, apostrofirajući uporno zasluge njegovog tadašnjeg trenera Federika Dane, koji je uspeo da izvuče maksimume iz tada još golobradog Gruzijca, i da od njega napravi materijal za put u Ameriku, što se ubrzo i desilo. Pred završnu godinu srednje škole Sandro se seli na Montverde akademiju, prestižni američki srednjoškolski program, gde je delio svlačionicu sa sadašnjom zvezdom Njujork Niksa, Er Džej Beretom. Za vreme boravka na Montverdeu, Sandrovi snovi su postali java, pošto mu je mentor postao upravo njegov pomenuti idol iz detinjstva, Zaza Pačulija, koji ga je upoznao sa nekolicinom NBA igrača, medju kojima je i Stef Kari. Nakon dobro odradjene epizode na Montverdeu, na adresu Sandra Mamukelašvilija stigle su ponude prestižnih koledža, medju kojima si bili Južna Kalifornija, Severna Karolina i Vanderbilt, da bi Gruzijac na kraju ipak prihvatio ponudu Seton Hola, pre svega zbog dobrih odnosa njegovog srednjoškolskog trenera Kevina Bojla i Kevina Vilarda, tadašnjeg trenera Seton Hola.

Nakon prve sezone u dresu Pirata, u kojoj nije imao preterano veliku minutažu uz mizernu statistiku, stvari su krenule da idu na bolje za gruzijskog centra, što je govorio i njegov rapidni skok što se tiče statističkih parametara, koji su glasili bezmalo 9 poena i 8 skokova u proseku, ali uz jedan bitan dodatak, rad tokom leta sa mentorom Pačulijom na unapredjenju šuta za tri poena, po čemu je kasnije Mamukelašvili i postao karakterističan. U trečoj sezoni za koledžu šut za tri poena već je bio na zavidnom nivou, sa bezmalo 45 procenata šuta van linije za tri poena, koji je uz male statističke skokove doveo do toga da Mamukelašvili postane otkrovenje sezone u NCAA ligi. Ukoliko ste mislili da je to sve, grdno ste se prevarili, jer je četvrta sezona Gruzijca na Seton Holu bila jedna od najboljih individualnih u istoriji koledža. Monstruozna statistika u vidu bezmalo 18 poena i 8 skokova po utakmici pogurali su Sandra do maltene sigurnog mesta na NBA Draftu, gde se u nekim projekcijama kotirao i kao pik na mnogo višoj poziciji, ali je ipak skliznuo na 54. mesto.

Ono po čemu se popularni Mamu razlikuje od ostatka klasičnih centara jeste igra sa loptom i takozvane bekovske kretnje. Poseduje fantastičan dribling za svoju poziciju sa koje neretko biva sekundarni kreator u napadima svoje ekipe, što govori činjenica da je u pomenutoj završnoj godini na koledžu imao nešto više od tri asistencije u proseku. Pored igre sa loptom, gruzijskog gorostasa odlikuje i odličan šut za tri poena, domet mu je odličan, nema problem da pripali šut i sa većeg odstojanja, a deluje da je to upravo ono što treba Baksima, potencijalan naslednik Bruka Lopeza koji bi izvlačio centre i davao prostor Janisu Adetokunbu da lakše završava napade u reketu, a ujedno i centar koji je i više nego konkretna pretnja u igri spolja. Što se tiče igre u reketu, Sandro nema preteranog iskustva u njoj, u prodor igri je dosta snalažljiv i zna da završi pod košem na dosta načina, što može biti problem sporijim centrima. Igra pod košem je najblaže rečeno tanka, izuzetno retko se odlučuje na tzv. zidanje pod košem, što nižim i atletski boljim centrima može predstavljati poprilično lak zadatak za čuvanje, obzirom na to da brzim nogama mogu ispratiti kretnje Gruzijca, koji i pored brzih nogu, trenutno nije atleta na NBA nivou.

Na drugoj strani parketa, u odbrani Sandro je jednom rečju, solidan. Bočne kretnje su najveći problem ovog momka, ali deluje da bi uz dobar rad mogao biti nešto više od prosečnog defanzivca na NBA nivou. Činjenica je da i pored toga što ne poseduje odredjen nivo eksplozivnosti, Sandro pokazuje trenutke gde do izražaja dolaze odredjene vrline i na defanzivnom planu, u najčešćem slučaju dobro čitanje igre i pravovremeno postavljanje. Strana pomoći takodje je veliki problem kod ovog momka, jer u situacijama kada ga napadnu brži igrači nema mogućnosti da se snadje i pravovremeno zaštiti obruč.

Rezime je da, i ako nije sjajan defanzivac, Sandro Mamukelašvili predstavlja idealan fit za ekipu Milvoki Baksa, obzirom na to koliko je u mogućnosti da doprinese na napadačkom planu, dolazimo do nečega sa čime Janis i družina mogu živeti.

Jorgos Kalaicakis je 203 centimetara visoki krilni košarkaš, koji je nekada važio za jednog od najvećih potencijala evropske košarke, a nakon nekoliko godina stagniranja deluje da je konačno vreme za put preko bare, i to ni manje ni više nego u redove aktuelnog šampiona. Kalaicakis rodjen je 2.januara 1999. godine u Heraklionu, na Kritu, u Grčkoj. Košarkom je počeo da se bavi u ekipi Arisa, da bi 2016. započeo svoju profesionalnu karijeru u grčkom gigantu, ekipi Panatinaikosa. O ovom krilnom košarkašu generalno se ne zna puno, predstavlja izvesnu nepoznanicu i po navijače Baksa, a i po brojne američke skaute, obzirom na to da se nije mnogo nagledao seniorske košarke za ovih pet godina koliko je već u profesionalnim vodama.

Kao član Panatinaikosa osvojio je četiri titule prvaka Grčke, takodje isti broj titula osvajača nacionalnog kupa, da bi 2019 godine od uprave kluba zatražio prostor i sredinu u kojoj će moći da se razvije i dobije konkretnije minute u seniorskoj košarci. To je dobio u litvanskoj ekipi Nevežisa, sa kojom je Panatinaikos sklopio dogovor o jednogodišnjoj pozajmici, što je iskoristio na korektan način, beležeći prosečno 12 poena, 4 skoka i 2 asistencije, što ga je preporučilo svom matičnom klubu u poslednjoj sezoni pre izlaska na draft. Nešto veća minutaža u odnosu na prethodni boravak u Atini nije mu doneo ništa, zanemarujući statistički podaci ostavljaju ovog momka kao ozbiljnu nepoznanicu u NBA okvirima.

Kalaicakis je prilično  atletski pristojno krilo, koji svojim telom može da pokrije i poziciju beka, a u nekim solucijama može zaigrati i kao sekundarni plejmejker, što ga čini nepredvidljivim za protivničke odbrane i dosta težim za čuvanje. U napadu je poprilično svestran i detaljno sagleda sve opcije pre nego što se odluči za krajnji potez, Zbog njegove visine i mogućnosti da zaigra i na pozicijama jedan i dva, kao jedna od njegovih glavnih prednosti gleda se mogućnost da se spusti nisko i zaigra na postu protiv dosta atletski lošijih igrača na spoljnim pozicijama, odakle podjednako dobro rešava situacije, što poentiranjem, što razigravanjem i stvaranjem otvorenih pogleda ka košu svojim saigračima. Suštinski, sve prednosti ovog grčkog košarkaša svode se na visok košarkaški IQ, odličan je razigravač sa krila, solidan na utrčavanjima, ali tu se otprilike priča završava. Šut mu je u najmanju ruku diskutabilan i toga su NBA skauti svesni, pa je to izmedju ostalog jedan od razloga zašto ovaj momak pre drafta nije bio projektovan ni za jednu ekipu. Diskutabilan šut, tanka gradja za njegovu poziciju, često soliranje u napadu, sve je to odavno vidjeno od strane skauta NBA ekipa.

Sa druge strane, situacija nije mnogo bolja ni na drugom kraju parketa, što je navedeno kao jedna od najvećih mana novog člana Milvoki Baksa. Nedisciplina u odbrani je nešto što na prvi pogled upada u oči svim trenerima i organizacijama, a to je nešto što kroz celu karijeru predstavlja pečat grčkog košarkaša.

Sigurno je da Kalaicakis, kao poslednji pik na ovogodišnjem draftu, predstavlja ogromnu nepoznanicu košarkaškoj javnosti. Skauti su rekli svoje, grčkom košarkašu se ne projektuje blistava karijera, čak ni u Evropi, a da li će sama pojava Janisa Adetokunba naterati njegovog zemljaka da se pokaže u svetlu u kojem nije uspeo do sada? Ostaje nam da vidimo.

Kao što je rečeno, Baksi nisu preterano razmišljali na ovogodišnjem draftu. Birali su na pozicijama na kojim im nedostaju igrači uloge koji su spremni da iznesu minute koje im ostave starteri, a o tome kako će se pokazati nove akvizicije Baksa možemo pričati tek posle nekog doglednog vremena.

Glavni cilj franšize iz Viskonsina jeste da na okupu sačuva aktuelni igrački kadar i da ponovo pokušaju biti jedan od glavnih favorita za prsten, a u prvom delu su većim delom uspeli. Da li će sunce sijati u Viskonsinu i naredne godine?