Predstavljanje draftovanih igrača, Šarlot Hornetsi

Franšiza jednog od najboljih košarkaša svih vremena, Majkl Džordana, je prošle sezone doživela pravi medijski ‘bum’ dovođenjem Lamela Bola s treće pozicije NBA drafta. Mladi igrač se odmah dokazao i postao neko zbog koga se dolazi u dvoranu, ali njegova popularnost je, ruku na srce i pre toga bila na visokom nivou, zahvaljujući ocu Lavaru i njegovoj velikoj prisutnosti u medijima i neumornom hvalisanju svojih sinova. Lamelo je osvojio nagradu za najboljeg rukija godine i pokazao da može biti dostojan naslednik Kembe Vokera.

Tim iz Severne Karoline je prošle godine na okupu imao jako zanimljiv tim, pored Bola tu su bili još oporavljeni Gordon Hejvord, zatim Teri Rožir, kao i čovek koji se dosta puta našao na TV špicama zbog svojih zakucavanja, Majls Bridžis. Šarlot je na kraju zauzeo deseto mesto u Istočnoj konferenciji i uspeo da se domogne plej-in turnira, gde su ih u prvom meču počistili Pejsersi.

Ove godine Hornetsi nisu imali pravo da na draftu biraju sa visoke pozicije kao prošle sezone, ali kod trenera Borega je stiglo nekoliko talentovanih igrača, predvođenih Džejmsom Buknajtom, koji je biran sa 11. pozicije i od koga se, što se rukija tiče, očekuje najviše.

Ovaj momak koji igra na poziciji 2 je visok 196 cm i rođen je 18. septembra 2000. u Bruklinu. Svoju koledž karijeru je proveo igrajući za Univerzitet Konektikat ( ‘UConn Huskies’ ).  Već u prvoj sezoni se pokazalo da se radi o dobrom napadaču, što su igre u nastavku i potvrdile. Njegov stil igre je strogo fokusiran na poentiranje, sa solidnim defanzivnim potencijalom.

Prošle sezone njegov prosek poena je bio preko 18, Buknajt se u napadu najviše opredeljuje za završnicu na obruču i to se  može navesti kao njegov dosadašnji zaštitni znak. Procenat šuta iz igre mu je bio preko 67 posto, ali treba napomenuti da mu je šut za 3 poena slabija strana, što mu u NBA ligi može stvarati dodatan problem, a nije se pritom pokazao ni kao ‘catch and shot’ materijal. Voli da poenima završi ‘alley-up’ dodavanja, i jako dobro kontroliše svoju brzinu u promeni kretnje tokom prodora.

U suštini, zaista dosta mesta za napredak. Nije nadaren sposobnošću da proigrava saigrače, što prosek od 1.8 asistencija najbolje oslikava, umeo je da se bespotrebno ‘zaleće’ u gužvu prilikom odigravanja ‘pick’n’roll-a’ sa višim igračem i time sebi stvarao neugodnosti, koje su rezultirale  sa nemalim brojem izgubljenih lopti. U vođenju iste ponekad ima problema da je sačuva, ali to svakako nije njegov najveći problem. Što se odbrane tiče, u tom segmentu je vrlo solidan, voli da udvaja igrača i time dodaje krađe na svoj konto, jedino što mu ponekad fali koncentracije u zatvaranjima prema svom reketu. Nije se loše pokazao ni kao defanzivac na postu, a prilikom tih zadataka zna da sebi pridoda i neke važne skokove.

Za kraj treba reći da ovo nije loš izbor Hornetsa, bek koji pre svega ume da sam sebi stvara prostor za šut i koga za sada, s razlogom, porede sa Džordanom Klarksonom. Čini se da će za klupu Šarlota ovo biti dobar fit.

Centar sa Bahama, 211 cm visoki Kaj Džons, rođen je 19. januara 2001. u Nasauu. Na ovogodišnjem draftu selektiran od strane Njujork Niksa, a potom odmah trejdovan u Hornetse. Momak koji je trenirao skok u dalj, a košarkom počeo da se bavi u petnaestoj godini svoju koledž karijeru je proveo u timu Teksasa.

Igrač koji svoj fokus usmerava više ka odbrani i trudi se da taj segment unapredi što više. Ipak prvo treba spomenuti napadačke karakteristike od kojih je glavna igra u tranziciji. I pored zavidne visine, prilično je brz tako da ume da lako pobegne igračima koji su zaduženi da ga prate, pogotovo na otvorenom putu ka košu. Obožava da kuca, mada ni ostali pokušaji postizanja poena nisu mnogo loši, može da gađa poludistancu a procenat šuta za 3 poena mu je preko 38 procenata, sa ipak ne previše uzetih pokušaja. Voli da direktno napadne koš iz ugla odmah posle dobijenog pasa, lak je na nogama ali mora da poradi  na sopstvenom balansu, jer se dešava da nekada i olako izgubi ravnotežu, mada odnos pokretljivosti i visine mu je sasvim u redu. Ima potencijala da bude dobar ‘two-way’ igrač, a kao i većina rukija, ima dosta prostora za poboljšanja.

O igri na skoku će morati da povede dosta računa, a inače je bolji u kategoriji ofanzivnih. Procenat blokada mu je ispod 1 po meču, prvenstveno zbog manjka budnosti i slabijeg praćenja igrača koju utrčavaju ispred njega u prazan prostor. Imao je nekoliko zanimljivih asistencija sa niskog posta ka spoljnim igračima za vreme minule sezone ali ume da odluku donese sporo i time izgubi loptu. Džons je takođe igrač koji ima solidnu tehniku šuta sa linije bacanja i verovatno mu to neće predstavljati najveću muku u nadolazećoj karijeri.

U timu Šarlota biće verovatno rezerva novopridošlici Mejsonu Plamliju, a u njegovom dosadašnjem načinu igre se vide primese Paskala Sijakama i Džerena Džeksona, te se može očekivati da to bude igrač koji podjednako ulaže i u napad i u odbranu.

Prvo treba spomenuti srpskog košarkaša, Balšu Koprivicu, sina čuvenog Slaviše Koprivice koji je svojevremeno kao igrač bio deo Partizanovog tima s kojim je osvojio Evroligu ’92. Balša je biran sa 57. pozicije, ali je trejdovan u Detroit Pistonse gde će okušati svoju sreću i probati da pokaže kvalitet.

Oni koji će igrati za Šarlot su Džej Ti Tor i Skoti Luis. Tor je draftovan sa 37. pozicije i prošle sezone je igrao za Oburn ( ‘Auburn’ )Univerzitet. Momak sa Nebraske, južno-sudanskom porekla, visok je 208 cm i igra na poziciji krila. Na koledžu je odigrao jednu sezonu i beležio preko 9 poena u proseku, takođe dobar procenat blokada od 1.4 kao i 5 skokova po meču. Vrlo je agilan i pokretljiv, ne libi se da proba i za 3 poena ukoliko mu se ukaže prilika, a još gora stvar po njegove čuvare je to što je levoruk. Reč je o dobrom defanzivcu, veoma istrajnom i upornom. Prilikom izbora, poznati novinar Džonatan DeLong se našalio da Tor zbog svog prezimena ( gde aludira na jednog filmskog junaka ) može da učini dosta dobrih stvari za svoju ekipu.

Hornetsi su birali još jednog pika druge runde, sa 56. pozicije je stigao Skoti Luis. Rođen je u Bronksu, Njujork, 2000. je godište. Igra na poziciji beka, a poslednje 2 sezone je branio boje Floride. Momak koji je dobar u tranziciji i napada obruč, potpisao je ‘two-way’ ugovor sa Šarlotom i glavna karakteristika njegove igre je odbrana, takođe se predviđa da uz adekvatan rad može postati jedan veoma kvalitetan ‘on-ball defender’, tj. neko ko ume da čuva igrača koji vodi loptu i da time onemogući njegovo dalje proigravanje.

Ovde valja spomenuti i još dva Šarlotova rukija, Di Džej Kartona sa Market Univerziteta i Arnoldasa Kulboku, koji je pristigao iz Bilbaa i koji će nastupati za Grinsboro, filijalu Hornetsa u NBA G ligi. Šarlot po mišljenjima mnogih nije loše mesto za napredak mladih igrača, ali ipak ne uspevaju da ih zadrže na duže staze, pogotovo u ovo vreme kada dosta igrača gleda ka odlasku u neki tim koji već ima dosta zvezda na okupu i koji ima više izgleda za osvajanje naslova prvaka, a treba reći i da Šarlot kao sam grad nije najpopularnija destinacija. To je svakako neka druga tema a ovi igrači ipak treba da se fokusiraju na, za sada, sopstveni napredak, nadavši se da će rezultati vremenom pristići.