Neosporni vladar košarke

Retke su situacije, bar u modernoj istoriji lige, gde smo u određenom momentu ili godini mogli sa sigurnošću da tvrdimo “on je najbolji igrač lige, trenutno bez premca”. Te situacije se mogu nabrojati na prstima jedne ruke.

U velikom delu devedesetih to je, bez sumnje, bio Majkl. Neosporni, neizazivani, najbolji igrač planete.

Silazak “Letećeg” sa trona, po završetku velikog finala 1998. godine, doneo je otvorenu bitku za prevlast. Šek, Timi, Ajverson, pa i Karl Meloun koji je i osvojio MVP nagradu naredne sezone… Međutim, niko nije sa sigurnošću preuzeo epitet nepobitno najboljeg na planeti.

Dvehiljadite, bar njihov drugi deo, sigurno će u istoriji ostati upamćene kao vreme u kojem su za ovu izmišljenu titulu prsa u prsa udarali Kobi Brajant i Lebron Džejms.

Leto 2013. je prvi put od Majklovog vremena, da je jedan igrač nesumnjivo bio, bar u očima objektivnih navijača, najbolji igrač planete. Lebron Džejms iz sezone 2012/13 je bio zver, gladna za uspehom, još gladnija za potvrdom onoga što je uradio godinu dana ranije, a opet oslobođen tereta koji mu je bdio nad glavom otkada je njegova profesionalna karijera započela.

Džejms je i dugi niz godina nakon toga verovatno bio najbolji košarkaš sveta, ali su igrači poput Kevina Durenta i Stefa Karija konstantno atakovali na imaginarni tron.

Stef je, šta više, uspeo da dođe do prvog, i za sada jedinog, jednoglasnog MVP priznanja, 2016. godine. Bio je čudesan, veličanstven, nosili su ga talasi košarkaške revolucije, čiji je upravo on bio pokretač, ali čak ni u tim uslovima njegova “vladavina” ne može biti okarakterisana neupitnom.

Korak po korak, dođosmo i do ere Evropljana. Janis je uspeo da zaradi dve MVP titule, pa i da vodi svoj tim do šampionskog prstena, ali je i u tom periodu bilo relevantnih pretendenata na titulu o kojoj pišemo.

Polemike i otvorene diskusije je bilo sve do prošlog leta, kada je momak iz Sombora, kao bager sa džinovskom kuglom za rušenje, razneo svoje protivnike na putu do titule šampiona i trofeja namenjenog MVP-ju finala.

Majkl, Lebron… i sada Nikola.

Možda, još ređe od prideva nesumnjivog vladara košarke se u istoriji lige dešavalo da je jedan igrač u istom momentu najbolji košgeter, a i najbolji organizator igre u čitavoj ligi. Čvrsto verujem da je to trenutno slučaj sa Nikolom Jokićem.

Način na koji igra, metodički pristup kojim rešava sve protivničke zamke, do sada nije viđen. Jokić je kao voda. Nezadrživ. Ma koliko dobro igrali odbranu, on će naći rešenje i proći kroz taj zid. Neretko, gledajući ga kako igra, stičem utisak kao da Nagetsi u pojedinim momentima igraju 6 na 5. Po rečima mnogih analitačara, već sada najbolji ofanzivni igrač u istoriji košarke.

Mnogi će u maju, a nadamo se i junu, probati da ove epitete izbrišu svim dozvoljenim sredstvima.

Da li će uspeti ili će Nikola udariti pečat potvrde?