MVP trka: Istorijska "borba" se sprema, ali pravi MVP je realno samo jedan

Dobrodošli na XIV izdanje naše MVP trke i poslednje pred Ol-Star pauzu. Pre odbrojavanja, da se dotaknemo igrača kojih na listi nema, iako su to verovatno zaslužili dosadašnjim igrama. Entonija Dejvisa je nova povreda, nažalost, veoma moguće isključila iz trke, a možda čak i sezone. Videćemo kakve informacije ćemo dobiti u narednom periodu, pa u skladu s tim odlučiti i da li će se naći na listi u dolazećim izdanjima. Kevin Durent, takođe, igra novu sjajnu sezonu, ali je propustio tri vezane utakmice pred krajnji rok za razmene i njegov saldo je sada 39 odigranih mečeva, od 52 moguća, što daje znači da u ostatku sezone sme da propusti samo četiri. U njegovim godinama, realnije je da će se to desiti, negoli da će ga povrede totalno zaobići.

10. Lebron Džejms

Serija poslednjih utakmica u kojima nije bilo Dejvisa (koji je bio MVP kandidat Lejkersa) pokazala je da čiča ima kvaliteta da bude prva opcija ozbiljnog tima i sa 40 godina. Pitanje je koliko goriva u rezervoaru ima da bi to potrajalo čitave sezone, ali na njegovu sreću, neće biti neophodno da to bude slučaj na dalje. To, što mu mahom ide na ruku, razlog je što danas nije i bolje kotiran, jer realno gledano neće biti prvi igrač tima u narednom periodu.

9. Entoni Edvards

Renesansa "otpisanih" Vulvsa potpisana je na svakoj strani Edvardsovom rukom. Ent je ponovo zamenio dizel raketnim gorivom i igra fantastičnu košarku, oštar i odlučan, gotovo nezaustavljiv. Minesota je pobedila na 8 od poslednjih 11 susreta, a Edvards je u tom periodu beleži proseke od 32.2 poena, 5.8 asistencija i 5.6 skokova, uz 46% iz igre i 38% za 3 poena. Drugim rečima, potpuna dominacija i apsolutno zaslužen povratak na listu najboljih igrača lige za tekuću sezonu.

8. Paskal Sijakam

Svojim igrama prov je zaslužio mesto na Ol-Star utakmici, a svoju formu u poslednje vreme podigao je i na MVP nivo, pa eto njega po prvi put u sezoni i na listi 10 najboljih igrača sezone. Indijana odličnu košarku u poslednje, konsolidovali su se i preuzeli plej-of mesto, a Paskal je ubedljivo najzaslužniji za to.

Imao je poenterski bolje sezone, ali čini mi se da je ovo njegova najbolja u karijeri. "Zaokružio" se kao igrač, ozbiljna je već pretnja van linije za tri poena, segment igre u kom je kaskao u ranijim sezonama, tu je da poentira kada god Pejsersima treba sigurna realizacija, da li sa posta ili iz prodora. Pravi MVP tima.

7. Donovan Mičel

Od prošlog izdanja rubrike, Kavsi su, uz pomoć svog najboljeg igrača, prebrodili prvu pravu krizu na koju su naišli ove sezone. Ostvarili su šest pobeda u sedam utakmica, a Mičel je bio dominantna figura. 26 poena, 6 asistencija, 51% iz igre, sve prilično iznad proseka tekuće sezone. 

Klivlend je ovim nizom odbio, ako se to uopšte može nazvati nekim naletom Bostona i komotno se šepure na prvom mestu Istoka, gde će, verujem, ostati i po okončanju sezone. Budimo realni, ukoliko želi napredak, makar i najmanji, Mičel će dodatno morati da podvrne rukave, jer svi momci ispred njega imaju i statistički mnogo bolje kandidature.

6. Džejson Tejtum

Možda i najbolji period za Tejtuma od onog samog početka sezone bile su ove poslednje dve nedelje, od prethodnog izdanja. U Filadelfiji je ubacio 35 poena i podelio 11 asistencija, a Niksima je, takođe na gostovanju, sasuo čak 40 poena. Ovo su prave MVP partije.

Ako ćemo realno, za njega je prilično otežavajuća okolnost to što igra u timu koji je smatran ubedljivo najboljim u ligi pred početak sezone, pa i ako smo ga pred početak sezone smatrali jednim od najvećih kandidata, realno nije konstantno jednako produktivan kao, na primer, tri glavna favorita za nagradu.

5. Džejlen Branson

Podigao je svoju igru na izuzetan nivo od prošlog izdanja, pa je zamenio klupskog kolegu Taunsa, koji je u istom razdoblju bio gotovo neprimetan i pružao daleko manje negoli u većem delu sezone. Da je kojim slučajem Branson uspeo da ovih 29 poena i 8 asistencija beleži od samog starta šampionata, sada bi sigurno bio među tri glavna kandidata za nagradu. 

Dodao bih da Niksi kao tim i dalje nisu u željenoj formi. Ne zaboravimo da su oni napravili nekoliko razmena letos, kojim su svrstali sebe u krug najužih favorita za napad na prsten, ali čini mi se da još uvek nije to baš taj nivo. Samim tim, ove igre Bransona nekako više vrede, vuče izuzetan teret i isporučuje za svoj tim iz večeri u veče.

4. Kejd Kaningem

Beleži ooozbiljan dabl-dabl na poslednjih sedam utakmica, u kojima su Pistonsi ponovo uspeli da budu pozitivni, pa nastavljaju da odolevaju Majamiju koji želi do tog šestog mesta i garantovanog učešća u doigravanju. Detroit nije bio preterano aktivan pred zatvaranje tržišta, pa je na Kejdu i dalje ogroman teret, ali sa ovih 29 poena i 10 asistencija u proseku, njegov doprinos i dalje prevazilazi sva očekivanja.

Kaningem će uskoro, apsolutno zasluženo, debitovati na Ol-Star utakmici, a pre toga će sa svojim timom imati dva vezana gostovanja u Čikagu. Recimo da uspeju da zabeleže dva trijumfa, uz dve MVP partije Kejda - mogu da naslutim njegov ulazak u top 3, jer naredni momak ima određenih problema zbog kojih bi mogao da ispadne iz trke. 

3. Janis Adetokumbo

Nisam se još uvek odlučio da ga uklonim sa liste, stvarno je previše uradio do sada da bi to već u ovom momentu bio slučaj, ali ukoliko i nakon Ol-Star pauze ne zaigra, veoma je realno da će iz trke otpasti samim tim što neće ispuniti kvotu potrebnih utakmica. Naime, Janis je propustio tri vezane utakmice zbog povrede lista, čime je "stigao" do cifre od deset izostanaka, a već je saopšteno da ga neće biti ni na naredne dve. Zbog povrede ga neće biti ni na Ol-Star utakmici, a zameniće ga as Atlante.

2. Šej Gildžas-Aleksander

Nisam se prevario u prošlom izdanju, čini mi se da je SGA opasno dodao gas i da oseća da mora da radi posebne stvari iz večeri u veče, kako bi ostao u trci za Jokićem, kao i da puko prvo mesto na Zapadu, ukoliko Denver takođe bude među prva tri recimo, neće garantovati MVP titulu.

U tom duhu, od prethodnog izdanja rubrike, Gildžas-Aleksander beleži čak 37 poena u proseku, na 6 odigranih utakmica. Ta agresivnost posebno se izražava u broju izvedenih slobodnih bacanja, kojih je za gotovo 50% više u odnosu na prosek sezone, 12.7 u ovih šest nastupa, nasuprot 8.8 u čitavoj sezoni. 

Nema sumnje da momak igra na vanserijskom nivou i da će ovo, čini mi se, biti istorijska MVP trka do samog kraja sezone.

1. Nikola Jokić

Pomenuo sam koliko je Šej bio efikasan i koliko je impresivna bila njegova produkcija, ali i pored tog, zaista vrhunskog nivoa, Jokić je u istom periodu (iako je odigrao i dve utakmice više) kreirao čak 5.5 poena više u proseku od svog "suparnika", računajući naravno asistenicje.

Ovom čoveku "istorija" dolazi prirodno, za njega je to jednostavno ispravan način igranja košarke. Nagetsi su u nizu od šest pobeda, što dodatno daje na težini njegovoj kandidaturi, a u pomenutom periodu Jokić beleži 28.1 poen, 11.4 asistencije, 10.4 skoka... 

Kažem, biće ovo jedna od boljih MVP trka u istoriji, ali kada već pričamo o njoj, zamislite da Jokiću ne uruče nagradu ove sezone i onda premotajte jedno deset godina unapred. Koliko bi samo glupo zvučalo da čovek koji je beležio tripl-dabl, uz 30 poena postignutih u proseku, šutirao 57.5% iz igre i 46% za tri poena, te vodio svoj tim do visoke pozicije na tabeli nije osvojio nagradu za najkorisnijeg igrača lige?