MVP trka: On konačno igra kako smo svi očekivali!

Dobrodošli na prvo ovosezonsko izdanje MVP trke, rubrike u kojoj ćemo pratiti najbolje igrače lige i sumirati njihove učinke svakog ponedeljka sve do kraja regularnog dela šampionata.

Pre nego što krenemo sa odbrojavanjem, treba pomenuti nekoliko momaka koji se, iz raznih razloga nisu našli na listi, ali su činili stvari vredne pažnje u prethodnih desetak dana. Najbolniji je svakako mladi Bankero. Počeo je silovito, bio i prvi koji je ubacio 50 poena ove sezone, a onda ga je povreda bočnih trbušnih mišića udaljila sa terena na nešto duži period. Za Orlando će to biti nenadoknadiv gubitak, a moglo se primetiti i momentalno, jer su nakon povrede momka iz Sijetla izgubili obe utakmice, prilično glatko.

Iz kategorije „Odlični smo, ali nam ekipa više gubi nego pobeđuje“ stižu Lamelo Bol i Trej Jang. Bogdanov saigrač, lišen pomoći našeg kapitena, beleži ponovo monstruozan dabl-dabl u proseku – 27 poena i gotovo 12 asistencija, ali je Atlanta na skoru 3-4, a dva od ta četiri poraza došla su potpuno neočekivano, od slabašnih Vizardsa, što je udarac na njegovu ranu kandidaturu. Najmlađi od braće Bol je očekivano motivisan započeo sezonu, nakon što je u prošloj više posmatrao saigrače sa klupe, negoli delio teren sa njima. Lamelo nakon 6 odigranih utakmica ima preko 30 poena i 6 asistencija u proseku, pogađa vrhunskih 56% šuteva za 2 i 41% šuteva za 3 poena, ali je njegove Hornetse vodio do samo dve pobede u pomenutih šest utakmica. Ruku na srce, Stršljenovi su imali prilično težak raspored, sastavši se sa šampionima lige dva puta u prethodne dve runde.

 

 

Momci koji sa svojim timovima imaju pozitivan skor i kucaju na vrata top 10, ali iz različitih razloga tamo još uvek nisu – Džejlen Branson i Kevin Durent. Plejmejker Njujorka na pravi način je započeo sezonu, ali niti je tim napravio neki specijalan uspeh, poput recimo Klivlenda, niti su njegove brojke u ovom trenutku za neku „vau“ reakciju. U svakom slučaju, Branson je i dalje konstantan, jedan od onih igrača na koje njegova ekipa uvek može da se osloni. Ni na jednoj od pet utakmica nije išao ispod 20 poena, a samo je jednom, u uvodnoj utakmici protiv Bostona, imao negativan +/-. Što se Durenta tiče, retko ćete u ovoj našoj rubrici videti dva igrača iz istog tima, trebalo bi da igraju baš posebne sezone kako bi to bio slučaj, a jedan Kevinov saigrač već se nalazi na listi. Kej Di ponovo igra na vrhunskom nivou, postiže preko 25 poena uz odlične procente, ali u pokušaju da oborim njegovu trenutnu kandidaturu naišao sam na činjenicu da trenutno ima više izgubljenih lopti, nego asistencija. Nešto što će se sigurno promeniti, ali u ovom trenutku daje prednost jednom drugom igraču Finik Sansa.

10. Domantas Sabonis, Sakramento Kings

21.5 poen, 13 skokova, 6.3 asistencije, 65% za 2 poena, 50% za 3 i 82% sa linije slobodnih bacanja.

Ponovo je Litvanac u odličnoj formi. Služi kao uporište za svaki napad Kingsa, protočni bojler koji donosi izuzetne odluke sa loptom, a ostatak ofanzivaca Sakramenta samo treba da se hrani njegovim dodavanjima. Čini se da je spreman da odgovori na veliko pitanje koje mu poslednjih par godina postavljaju protivničke odbrane, a to je – ume li da šutira? Nakon šest odigranih utakmica Domas pogađa 50% uzetih trojki. Nije to održiv procenat za nekoga ko je kroz karijeru pogađao 34% svojih šuteva sa te distance, ali dobar znak za Kingse je taj što je ponovo voljan da te šuteve uzima, što će sigurno doneti dodatnu širinu u napadu. Nakon što je poslednjih nekoliko godina uzimao jedva jednu trojku po utakmici, sin čuvenog Arvidasa je u uvodnim utakmicama prvenstva tu brojku duplirao.

9. Entoni Edvards, Minesota Timbervulvs

28.3 poena, 5.7 skokova, 3.3 asistencije, 50% za 2 poena, 43% za 3 i 62% sa linije penala.

Nakon velike rokade u kojoj je Tauns napustio Minesotu, bilo je za očekivati da Vulvse čeka period adaptacije i da neće biti onako dominantni kao što je to bio slučaj tokom protekle regularne sezone. To se i dešava, tim je trenutno na skoru od 3 pobede i isto toliko poraza, ali Entoni Edvards nastavlja sa svojim igračkim usponom. Ent, nakon šest odigranih utakmica beleži 28.3 poena, cifra koja bi poprilično nadmašila njegov najbolji prosek karijere, ukoliko bi uspeo da se na tom nivou zadrži. Trebaće vremena da sa Džulijusom Rendlom izgradi hemiju koju je nesumnjivo imao sa Taunsom, ali je u prošlosti pokazao da zna kako da se ponaša kao lider tima, da zna da priča prave stvari u medijima i podiže saigrače. Verujem da će se i Rendl ubrzo osetiti potpuno prihvaćeno, ako to i nije slučaj već, što će sigurno pozitivno uticati na igre tima. Očekujem Minesotu ponovo u samom vrhu Zapada, a samim tim i značajan pomak Edvardsa na MVP listi kako sezona bude odmicala.

8. Dža Morent, Memfis Grizlis

20 poena, 9.8 asistencija, 5.2 skoka, 56% za 2, 20% za 3 poena i 82% sa linije slobodnih bacanja.  

Već smo nekoliko puta pominjali u prethodnim tekstovima, strašno čudna sezona je, kako iza Grizlisa, tako i iza njihovog lidera, Dža Morenta. Incidenti koje je pravio van terena u mnogome su uticali na to, ali kada je smiren i koncentrisan, fokusiran na košarku, nema mnogo boljih igrača u ligi od organizatora igre Grizlisa. Od početka sezone on je bio upravo to, organizator igre, koji je proigravao saigrače bolje nego ikada pre. Dža u ovih šest utakmica beleži bezmalo 10 asistencija u proseku, a neke od njih su bile zaista predivne.

Memfis je pomalo pao u senku nekih nadolazećih timova na Zapadu nakon prošle sezone u kojoj su igrali sporednu ulogu, ali ne treba zaboraviti na to kako su izgledali pre nje, a izgledali su kao jedna od najboljih mladih ekipa u ligi. Taj sastav je i dalje na okupu, a predvodi ih naravno Morent. Poletni su, gladni uspeha i očekujem veliku sezonu od njih ukoliko ih zaobiđu povrede.

7. Devin Buker, Finiks Sans

26.7 poena, 5.7 asistencija, 4.2 skoka, 52% za 2, 40% za 3 i 82% sa linije slobodnih bacanja.

Nakon ruganja čitavog NBA sveta, posle bolnog poraza od Minesote u plej-ofu, teško je zamisliti ekipu koja je motivisanija da napravi uspeh ove sezone od Finiks Sansa. Iz tog razloga ih i imam prilično visoko u prvom izdanjuu Hijerarhije moći za ovu sezonu. Šampionat su započeli upravo tako – gladni, motivisani, besni. Sansi su uspeli da savladaju svoje protivnike u pet od šest uvodnih mečeva, a lider tima bio je Devin Buker. Imao je „konkurenciju“ u Kevinu Durentu svakako, ali uz već kratko pojašnjenje mog izbora u prethodnom delu teksta, dodaću i činjenicu da Buker ima značajno bolji plus minus od svog starijeg saigrača, +22. Neka to bude dovoljno za prvo izdanje.

Devin je odigrao krucijalnu ulogu za tim Sjedinjenih Američkih Država na Olimpijskim igrama. Žrtvovao je lične brojke, sklonio ego sa strane i radio ono što je u tom trenutku timu bilo potrebnije. Ovim je pokazao da je igrački i ljudski sazreo, što će mu, verujem, značiti i u novoj NBA sezoni.

6. Luka Dončić, Dalas Meveriks

28 poena, 8.5 skokova, 6.2 asistencije, 40% iz igre, 31% za 3 poena, 76% slobodna bacanja.

Pominjali smo to u prethodnim tekstovima, a ponovićemo i danas, Dalas konačno ima dovoljno dobru ekipu da Luka ne mora da odigra vrhunsku utakmicu kako bi Mevsi stigli do trijumfa. To je stvar koja će ga verovatno „koštati“ u smislu nešto slabijih brojki, ali sigurni smo da se Dončić neće buniti. Luka je nešto lošije šuterski ušao u novu sezonu, što je u kombinaciji sa ipak slabijim skorom od prve četvorke razlog zbog kojeg ga u samom vrhu liste nema u prvom izdanju.

Dončić je sinoć Orlandu ubacio 32 poena i tom utakmicom podigao svoje procente na 40% iz polja i 31% za 3 poena. Samim tim da je procente podigao na ovu visinu znači da je to do sada bilo daleko ispod njegovog nivoa, ali verujemo da tek dostiže pravu radnu temperaturu.

 

 

 

5. Nikola Jokić, Denver Nagets

29.8 poena, 12.3 skoka, 9.8 asistencija, 55% za 2, 59% za 3, 81% sa linije slobodnih bacanja.

Za razliku od Luke, Nikola će izgleda morati dobro da povuče kako bi njegovi Nagetsi i ove sezone obezbedili direktan plasman za završnicu sezone. Nakon šest odigranih utakmica ekipa je na polovičnom učinku, a da Nikolinog istorijskog starta nije bilo, pitanje je da li bi Nagetsi uspeli da izvuku bilo šta do sada.

 

 

Džamal je ponovo tromije ušao u sezonu, a u ovom trenutku ne može ni da pomogne svojim saigračima zbog potresa mozga, što je još jedan od razloga za dodatni teret koji Jokić nosi na svojim leđima na startu prvenstva. Inkoroporacija Marejeve zamene, Rasela Vestbruka, takođe ne ide sjajno, jer biviši MVP pogađa u zaista sramnim procentima od početka sezone – tek 23%. Kada u obzir uzmemo da su, pored našeg reprezentativca, još samo Gordon i Braun dostigli željeni nivo igre, jasno je otkuda brige za plasman Denvera ove sezone.

Ja, ipak, imam puno poverećenje u magične veštine trostrukog MVP-ja i verujem da će, kao i u čitavom NBA mandatu, uspeti da ispravi pravac ovog broda. Do sledećeg izdanja rubrike Denver će odigrati četiri utakmice kod kuće, dve od njih biće protiv direktnih „protivnika“ sa liste, pa bi Nikola vrlo lako mogao do svoje prirodne pozicije već narednog ponedeljka. Ono što je moja lična želja, jeste da nastavi da šutira sa istim samopouzdanjem i bez ikakvog oklevanja iz pozicija za 3 poena. Sebično želim najbolju sezonu karijere iz tog ugla.

4. Donovan Mičel, Klivlend Kavalirs

24.4 poena, 4.3 asistencije, 2.7 skokova, 57% za 2, 40% za 3 i 79% sa linije penala.

Po mom mišljenju, najzaslužniji za besprekoran start tima iz Ohaja je trener Etkinson, ali ako biramo one koji se nalaze na samom terenu, onda je to svakako Donovan Mičel. „Spida“ nesumnjivo ima slabije proseke i od Luke i od Nikole, ali moramo nagraditi zaista fantastičan početak tima koji predvodi. Kavsi igraju lepršavu i nesebičnu košarku, ali kada momenat to zatraži, zna se ko je vođa.

Videćemo koliko će još Kavsi živeti u bajci i da li je ovaj start zapravo njihovo realno stanje. Naredne nedelje će imati težak zadatak, to jest, počevši od večeras. Treba pobediti Janisa Adetokumba dva puta za redom, a nakon toga stiže i Stef Kari... U svakom slučaju, moraće maksimalno da se oslone na svog MVP kandidata. 

3. Šej Gildžas-Aleksander, Oklahoma Siti Tander

26.5 poena, 6.7 skokova, 6.5 asistencija, 58% za 2, 28% za 3 poena i 92% slobodna bacanja.

Svi smo ih videli kao konkurente nakon odlične prošle sezone, a onda i nadogradnje koju su odradili letos - SGA i njegovi saigrači su sva očekivanja ispoštovali. Kanađanin predvodi svoj tim fantastično, šest pobeda u isto toliko utakmica, a ponovo je i na zavidnom individualnom nivou. U ekipi vlada odlična atmosfera, igraju jedan za drugog, ali na kraju dana – zna se ko je alfa.

Po mnogim američkim novinarima, Gildžas-Aleksander je i prošle sezone trebao da bude proglašen najvrednijim igračem lige i zaista je imao kandidaturu za tako nešto. Vodio je jedan od najmlađih sastava lige do prvog mesta na takmičarski nastrojenom Zapadu, problem je bila još jedna istorijska sezona našeg Nikole Jokića. Ukoliko Oklahoma nastavi u istom ritmu, a Šej uspe i da podigne svoju igru za par procenata više, biće u najužem krugu kandidata i ove sezone.

2. Džejson Tejtum, Boston Seltiks

30.3 poena, 7.6 skokova, 4.6 asistencija, 67% za 2, 34% za 3 poena i 79% sa linije slobodnih bacanja.

Pregršt motiva za Tejtuma, da u novoj sezoni „pojuri“ nagradu za MVP-ja lige. Prvo u finalu nije bio proglašen najvrednijim igračem, već je ta nagrada otišla u ruke Džejlena Brauna, a ma šta pričao i izjavljivao, to mora da boli. Samo mesec dana kasnije, doživeo je da na Olimpijskim igrama nekoliko puta čitavu utakmicu presedi na klupi, što, takođe, sigurno udara na ego. Nismo ni sumnjali da će u šampionat uleteti „besan“ i željan potvrde kvaliteta.

Po onom starom okviru „najbolji igrač najboljeg tima u ligi“, mnogi Amerikanci su verovali da mu ta titula pripada i prošle godine, ali sa maksimalno objektivne strane njegov doprinos nije mogao ni da se meri sa momcima koji su u glasanju završili ispred njega. Zapravo, Boston je bio jednako uspešan u utakmicama i minutima koje nije proveo na terenu. E, ako ove sezone nastavi kako je krenuo, biće mnogo više podrške za ljude koji su prošle godine navijali za njega.

1. Entoni Dejvis, Los Anđeles Lejkers

Košarkaški svet je ovakve nastupe Entonija Dejvisa očekivao, i to redovno, još od onog leta u mehuru, kada je žario i palio u specifičnom plej-of okruženje, te uz Lebrona Džejmsa vodio Lejkerse do titule šampiona.

Agresivni i motivisani Dejvis definitivno je jedan od najboljih igrača lige, problem je što kroz karijeru to nije bio često slučaj. Odnosno, to nije bio slučaj konstantno. Od početka sezone, Dejvis je ubedljivo najbolji igrač Lejkersa i po našem mišljenju baš, baš rani favorit za MVP titulu. Redik je očigledno stavio akcenat na to da Dejvis bude fokalna tačka Jezeraša, konstantno poziva akcije za njega, ne dozvoljava mu da upliva u mirnu luku u kojoj je prečesto znao da bude i da praktično prespava utakmice, što se obilato isplaćuje.

Tanjug/AP Photo/Eric Thayer