Snajper sa Kentakija

Rid Šepard, 2004. godište, igrao je za Kentaki u američkoj koledž košarci.

Kombo-bek, 187cm visok, raspon ruku od 191cm, težak 82kg.

Ovaj momak nije neko ko je prošlog leta bio viđen od strane skauta kao igrač koji će se već posle prve koledž sezone odlučiti da izađe na draft, ali je nakon vrhunske sezone na Kentakiju ne samo učinio ono u šta mnogi nisu verovali, već će verovatno biti izabran među 10 prvih igrača.

Šepardovi roditelji su takođe bili košarkaši, koji su kao i on na koledžu branili boje Kentakija.

Šepard je, što je jasno gledajući u suvu statistiku, jedan od najboljih šutera ove klase. Predvodio je čitavu koledž košarku po procentu pogođenih trojki, na oko 4.5 pokušaja po utakmici. Očekujte da broj uzetih trojki u NBA bude još veći od pomenutog, veoma brzo, jer se radi o jednom zaista neverovatnom šuteru, po našem mišljenju najboljem u prethodnih par godina. Šepard je pogodio istovetan procenat šuteva bez i uz jedan ili više driblinga, što samo po sebi pokazuje koliko je zapravo kvalitetan u tom segmentu. Dovoljno je da pogledate njegovih desetak pokušaja, da shvatite kako momak bukvalno svaki put šutira na isti način, a to je kroz istoriju jedan od najbitnijih parametara kada se radi o stabilnosti i “prenosu” šuta u NBA ligu.

Pored šuterskih sposobnosti, Rid donosi i ozbiljan, zavidan nivo košarkaške intelignecije. Nije veliki majstor pik en rola, ali je jedan od onih igrača koji uvek imaju rešenje unapred, još pre nego što dobiju loptu. Jedna od stvari koju najviše volim u košarci je da vidim igrače koji u samom startu napada skeniraju teren i pokušavaju dugačkim dodavanjima da kazne lošu defanzivnu tranziciju protivničkog tima. Šepard je jedan od igrača kojima je glava uvek podignuta, gotovo bez greške će videti čitav teren.

Nesebičan i pametan, dve neophodne vrline za vrhunskog timskog igrača. Nije istinski plejmejker, ali u nekoj ulozi takozvanog sekundarnog plejmejkera bi se sigurno snašao jako dobro. U današnje vreme kada veliki broj timova bira da im napade iniciraju krila koja su dominantna na lopti, igrač Šepardovih kvalieta je jako poželjna roba.

Iako sa određenim defanzivnim limitacijama, Šepard donosi i kvalitet na toj strani terena. Ruka-oko koordinacija nije dala benefit samo u šuterskom smislu – Šepard je prava napast i u odbrani, ako mu je lopta koju kontroliše protivnik u neposrednoj blizini, veoma često uspe da je “isčačka”, poremeti napadača i potpuno prekine protivnički napad.

Rid je iznenadio sve na merenjima pred draft, kada je zabeležio i najveći odraz od svih prisutnih igrača, od gotovo 107cm. Iznenadio je mnoge, ali otuda i objašnjenje kako je uspeo da zabeleži veliki broj onih najtežih blokada, na perimetru, kada defanzivac uspe da zaustavi protivničke pokušaje za tri poena.

Šepardove mane su više-manje očigledne na prvi pogled. On je mali i prekratak za smer u kojem putuje liga. San svakog generalnog menadžera je visoka, dugoruka ekipa u kojoj svi mogu da preuzimaju sve. To smanjuje broj defanzivnih rotacija i zadaje mnogo manje muka u defanzivnom planiranju. Šepard nikako neće moći da pomogne u tom smislu. On je neko ko će verovatno biti ograničen na čuvanje protivničkih plejmejkera i imati problema sa preuzimanjem na svakog višeg igrača koji leđima zna da iskoristi fizičku prednost.

Njegov odraz nije ispratila neka značajna brzina ili hitrina prvog koraka. Tu njegova ofanzivna igra udara u određeni zid. Šepard zna da iskoristi prednost koja je stečena protokom lopte ili inerciju defanzivca koji ga čuva, ali retko je, na koledžu, a verovatno će se to još teže dešavati u NBA, on bio taj koji je neki inicijalnim prodorom stvarao prednost svom timu. Jednostavno nije probojan igrač.

Šepard je pokazao obrise nekog Fred Vanvlita, sa malo preciznijim šutem i nešto slabijom kontrolom lopte. Možda je i Derik Vajt solidno poređenje, mada je i od njega u ovim godinama prilično bolji šuter.

U kratkim crtama: 

• Vanserijski šuter, jedan od najboljih u poslednjih nekoliko godina
• Fali centimetara, ali nadoknađuje inteligencijom i odrazom
• Kombo-bek, upitno može li biti startni plejmejker, za beka nema visinu
• Prevazišao sva očekivanja na koledžu

Lavinu su pokrenuli navijači, a sada se sve češće od insajdera može čuti da Hjuston Roketsi ozbiljno razmišljaju da ga izaberu već sa treće pozicije. Hjuston će do drafta probati pre svega da razmeni svog pika i određenim paketom probati da dođe do dokazanog igrača, koji već sledeće godine može pomoći timu da probije zid iza kojeg se nalazi plej-of Zapadne konferencije, ali ako to ne bude slučaj, nemojte da vas začudi da gledate kako Šepard “sipa” trojke u dresu Raketa.

Ne mislim da će Rid Šepard za nekoliko godina biti viđen kao najbolji igrač ove klase, ali sigurno će biti jedan od mojih omiljenih. Jedan je od onih igrača koji su za mene lično “istinski” košarkaši, kojima košarka dolazi lako i bez naprezanja. Igrač koji neće napraviti neobjašnjivu glupost ili uzeti šut od kojeg će vas zaboleti glava.

Dobar deo oko priče o pravoj ekipi pokrili smo u prethodnom delu teksta, Šepard će okupirati ulogu vrhunskog “spotap” šutera i sekundarnog plejmejkera. Njegova idealna ekipa bio bi neki tim sa igračem fizičkih karakteristika krila, koje u većini slučajeva inicira napade svog tima, nešto poput Kaningema u Detroitu ili Bankera i Vagnera u Orlandu.

Vrati se na sve igrače.