Tražili ste i mi vam je donosimo – ovo je priča o Denisu Rodmanu!

Rođen je 13.05.1961. godine u Trentonu, glavnom gradu države Nju Džersi. Igrao je za neke od najvećih klubova, i neke od najboljih timova u istoriji lige. Fanovi NBA širom sveta pamte ga kao jednog od najekstravagantnijih i “najluđih” likova koji su se ikada pojavili u NBA, ali on je bio mnogo više od toga.

Denis Rodman je imao, već viđeno, teško detinjstvo. Njegovi roditelji su Širli i Filander Rodman. Otac Filander, ratni veteran, napustio je porodicu i ostatak zivota provodi na Filipinima. Filander je nakon mnogo godina, kada je Denis već naveliko bio zvezda, izjavio kako ima još najmanje 26-oro dece, a sam Rodman je jednom prilikom rekao da je on najstariji od 47-oro braće i sestara. Reči koje se svakako moraju uzeti sa dozom rezerve, jer njegova želja za pažnjom u to vreme bila je prevelika. On i sestre, Debra i Kim, zajedno sa majkom, preselili su se u Dalas, gde su živeli u Oak Klifu, jednom od tada najsiromašnijih delova grada, gde je i pohađao srednju školu. Majka Širli je bila zaposlena i na do 4 mesta istovremeno kako bi izdržavala svoju decu. Po rečima ljudi iz okruženja, bio je izuzetno stidljiv i povučen. Na to je uticala i majka, koja je više pažnje poklanjala njegovim sestrama, koje su u sportskom smislu bile mnogo nadarenije. Denis u to vreme nije bio smatran atletom, niti talentovanim za bilo koji sport. Bio je član košarkaškog tima, ali je mečeve provodio na klupi ili na tribinama, jer kako sam kaže, imao je poteškoća da pogodi čak i polaganje. Rodman je bio na probama i tima američkog fudbala, ali visok samo 168 cm u prvoj godini srednje škole, nikada nije bio član ekipe. Za razliku od njega, Debra i Kim bile su i te kako talentovane, kasnije na koledžima proglašavane za jedne od najboljih u SAD, a osvojile su brojne nacionalne titule u ženskoj NCAA ligi.

Nakon srednje škole, Denis je radio kao domar na aerodromu u Dalasu. U to vreme je naglo porastao, i odlučio je da se ponovo oproba u sportu koji je najviše voleo. Jedan od porodičnih prijatelja predložio ga je glavnom treneru jednog malog, dvogodišnjeg koledža u Gejnsvilu. I Rodman je blistao! Međutim, nakon samo jednog semestra izbačen je iz tima, jer nije mogao da isprati minimalne akademske zahteve. Rodman se tada, zahvaljujući sportskoj stipendiji prebacuje u jednu NAIA školu u Oklahomi (NAIA je drugorazredno koledž takmičenje u SAD, ispod NCAA). Rodman je tamo proveo 3 godine, i u svakoj od njih je proglašen za jednog od najboljih pojedinaca. Kroz koledž karijeru beležio je 25.7 poena i 15.7 skokova, što mu je obezbedilo pozivnicu za pred-draftni turnir u Portsmautu. Na istom, Rodman je osvojio MVP nagradu i zapao za oko Detroit Pistonsima. Za vreme koledža, Denis se sprijateljio sa Brajnom Ričom, koji je kasnije bio poznat kao jedan od Rodmanovih najboljih prijatelja. Njih dvojica su imali specijalnu vezu, obojica su bili povučeni i tihi tipovi, a Rodman mu je pomogao da prebrodi veliku dramu iz detinjstva, kada je u lovu usmrtio jednog od svojih najboljih drugara. Iako je porodica Rič imala velikih predrasuda, i u početku nisu bili najlepše raspoloženi prema Denisu, ponajviše zbog boje njegove kože, vremenom su ga zavoleli kao člana porodice zbog svega što je uradio za njihovog sina. Kasnije je i Rodman priznao da je prihvatio porodicu Rič kao svoju drugu familiju, i označio njihovu pomoć kao ključnu u tom periodu života.

Denis Rodman je uvrstio svoje ime na NBA draft 1986. godine, gde je i izabran kao treći pik u drugoj rundi od strane Detroit Pistonsa. Rodman je momentalno integrisan, i imao je solidan doprinos sa klupe već u prvoj sezoni u timu naveliko poznatom kao “Loši momci” – jedan od najčvršćih i “najprljavijih” timova ikada. Već te godine, Rodman je sa Detroitom igrao finale konferencije, i to protiv “smrtnih” rivala – Boston Seltiksa. U jednoj od mentalno najtežih i najiscrpljujućih serija ikada, Boston je pobedio u sedam mečeva. Rodman je izbio u prvi plan kontroverznom izjavom, u kojoj je nazvao Lerija Birda precenjenim, i smatranim najboljim ikada samo zato što je belac. More kritika, na bazi rasizma, pregurao je najvise zbog činjenice da je njegova tadašnja devojka, Eni Bejks, bila belkinja. Sledeće sezone Rodman je počeo 32 od 82 meča i gotovo duplirao svoje brojke, beležio je 11.6 poena i 8.7 skokova po meču. Detroit je prilično lako prošao do finala NBA lige, gde je ipak, izgubio od Los Anđeles Lejkersa u sedam mečeva, iako su imali prednost od 3-2 u pobedama. Rodman je po završetku sezone po prvi put postao otac, on i njegova devojka Eni nazvali su svoju prvu ćerku Aleksis. I u trećoj sezoni sa Pistonsima, Rodman je ostao igrač koji je mečeve počinjao sa klupe. Međutim i u takvim situacijama njegova igra u odbrani naveliko je dobijala na pažnji i na kraju sezone izabran je u najbolju defanzivnu petorku lige. Iste godine godine Detroit Pistonsi su se bukvalno prošetali do naslova šampiona NBA lige, a Rodman je stigao do svog prvog prstena, počistivši Lejkerse u finalu.

U periodu između 2 sezone Pistonsi su ostali bez Rika Mahorna, koga su preoteli Minesota Timbervulfsi u draftu zbog ekspanzije lige. Mahorn nije bio naročito talentovan igrač, ali je bio veliki borac i defanzivac, jedan od momaka koji je “Loše momke” činio izuzetno “lošim”. Svi oko tima su se plašili da će njegov izostanak biti nenadoknadiv. Denis Rodman je preuzeo deo minuta i apsolutno unapredio igru svog tima. Njegov uticaj na defanzivnom delu terena bio je nemerljiv, na kraju te sezone Rodman po prvi put osvaja nagradu za najboljeg defanzivca lige. U plej-ofu 1990. godine, Pistonsi su po drugi put za redom pobedili Majkl Džordana i njegove Čikago Bulse u legendarnoj seriji, sa 4-3. U finalu lige Portland nije bio pravi protivnik, i pored povrede Rodmana i manjeg učinka, Detroit se prošetao do druge uzastopne titule. Tek u narednoj, ’90-’91. sezoni “Crv” je potpuno preuzeo mesto startera, počeo 77 od 82 meča a hvalospevi na njegov račun nisu prestajali. Igrao je toliko jaku odbranu, da je verovanje bilo da može da potpuno “zatvori” bilo kojeg igrača u ligi, od plejmejkera do centra. Prosečno je beležio 8.2 poena i 12.5 skokova, te po drugi put za redom osvojio nagradu za najboljeg defanzivca lige. Ipak, ove godine, kada je Majkl Džordan sa svojim timom prvi put osvojio NBA prsten, Čikago ih je počistio u finalu konferencije. Sezone ’91-’92. Rodman je napravio najveći napredak, te postao prepoznatljiv kao ubedljivo najbolji skakač u ligi u to vreme, a vrlo verovatno i ikada. Upisivao je te godine neverovatnih 18.7 skokova u proseku (1530 ukupno), što je i dan danas najviše još od Vilta Čejmbrlena i 1972. godine, koji je sakupio 1572. U martu 1992. godine Denis Rodman je ostvario svoj rekord, 34 uhvaćene lopte na meču. Pistonsi su, međutim, poraženi od nadolazećeg tima Njujork Niksa sa 3-2 u prvoj rundi plej-ofa.

Tog leta Rodman je doživeo težak udarac – trener Čak Dejli, koga je zavoleo kao oca, podneo ostavku na mesto glavnog trenera tima. Rodman je propustio celu predsezonu i kažnjen je sa skoro 70 hiljada dolara, a to su bili samo počeci užasne sezone. Iste godine on i majka njegovog deteta, Eni Bejks, razveli su se nakon kratkog bračnog života. Ovaj događaj ostavio je dubok trag na Denisu. On je u februaru 1993. godine pronađen u snu u svom autu sa napunjenim pištoljem. Nakon nekoliko godina u svojoj knjizi priznao je da je te noći razmišljao o samoubistvu, ali da je doživeo pravo prosvetljenje : “Odlučio sam da umesto da okončam svoj zivot, ubijem uljeza koji je vodio Denisa Rodmana na mesto na koje on nije želeo da ide… Pa sam rešio, živeću svoj život na način na koji ja želim da ga živim i biću srećan zbog toga.” Iako je imao jos 3 godine ugovora sa Detroit Pistonsima, zatražio je trejd i prvog oktobra 1993. godine završio je u San Antonio Sparsima.

Prvu sezonu nakon incidenta, Rodman je počeo u Teksasu, a i šou je mogao da pocne! Pre prvog meča u sezoni, Denis je skratio kosu, ofarbao je u plavo i krenuo da privlači pažnju na sebe ne samo košarkaškim potezima. Te sezone bojio je kosu u svaku boju koja mu je padala na pamet : zelenu, plavu, ljubičastu, roze, imao je periode sa neverovatno išaranom kosom. Ređali su se incidenti na terenu i van njega, udarao je glavom Džona Stoktona i Stejsi Kinga, a van terena je bio u nestvarno medijski propraćenoj vezi sa pop ikonom Madonom. Jedini koji je mogao da donekle dopre do Rodmana bio je rezervni centar Sparsa, Džek Hejli, koji je kupio Rodmanovo poverenje tako što se jednostavno nije iščuđavao njegovim nesvakidašnjim potezima, pa je svojevremeno sa “Crvom” posećivao i gej klubove. Što se tiče sportske priče, Sparsi su imali svoju prepoznatljivu regularnu sezonu, pobedili su 55 utakmica, ali su u prvom kolu plej-ofa izgubili upravo od Džona Stoktona i njegovih Džezera. Drugu sezonu u San Antoniju počeo je, kako drugačije, nego turbulentno. Zbog svakojakih svađa i problema sa upravom, sezonu je počeo tek 10. decembra, nakon što je propustio 19 utakmica. Međutim, tek što se vratio na teren, doživeo je povredu ramena nakon pada sa motora i njegova sezona bila je skraćena na samo 49 odigranih utakmica. U normalnim uslovima, ne bi mogao ni da se kandiduje za neku od individualnih nagrada, zbog broja propuštenih utakmica, ali je i u tako malom broju mečeva uspeo da prebaci granicu od 800 potrebnih skokova (826) i osvojio je po četvrti put za redom nagradu za najboljeg “skakača” u ligi, beležeći 16.8 skokova. Ove sezone Sparsi su bili još bolji, pobedivši 62 meča, prošetali su se do finala Zapadne konferencije gde su bili veliki favoriti u meču sa Hjuston Roketsima. Centar Dejvid Robinson i, tada već krilni centar, Denis Rodman smatrani su najboljim defanzivnim tandemom pod obručima u ligi. Međutim, Rodman, a pogotovo Robinson nisu mogli ništa protiv Hakima Olajdžuvona koji ih je potpuno razbio i vodio svoj tim do pobede u seriji a kasnije i druge uzastopne NBA titule.

Sezona 1995-96. pamti se kao jedna od najboljih sezona, ne samo Denisa Rodmana, već kao najbolja sezona jednog tima u istoriji NBA lige. Denis je u trejdu završio u Čikago Bulsima. Tada je imao već 34 godine, i mnogi su osporavali ovakav potez uprave Bulsa. Međutim, Rodman se bez problema navikao na novu sredinu i sistem rada Fila Džeksona, a velika pomoć je bila što je deo trejda bio jedan od njegovih najboljih prijatelja, Džek Hejli. Bio je deo tima koji i dan danas važi za najbolji u istoriji lige, tima koji drži najbolji skor u istoriji lige, 72-10. Denis je zajedno sa saigračima, Majkl Džordanom i Skoti Pipenom, uvršten u najbolju defanzivnu petorku lige. Iako je bio na vrhuncu, incidenti nisu izostali. Nastavio je da glavom udara svakoga ko bi ga iznervirao, pa je tako u martu 1996. godine suspendovan na 6 utakmica zbog udaranja sudije Teda Berndharta. Suspenzija koja je izazvala kritike javnosti, činila se preblagom za ono što je uradio. Tim je sezonu završio onako kako se i očekivalo, u finalu NBA lige savladani su Sijetl Supersoniksi, a Rodman je stigao do trećeg prstena. U finalu lige, u 2 navrata, je izjednačio rekord po broju ofanizivnih skokova, sa po 11, u utakmicama broj 2 i 6. Džordž Karl, tadašnji trener Sijetla, nakon poslednjeg meča finala je izjavio da je Rodman, ne Majkl Džordan, najodgovorniji za titulu Bulsa, i da je direktno odlučio makar 2 meča. O svom odnosu sa Majkl Džordanom rekao je : “Na terenu ja i Majkl smo jako smireni, i imamo dobru komunikaciju. Ali što se tiče naših života, mislim da on ide u jednom smeru, a ja u potpuno drugom. On ide na sever, ja na jug. I onda imate Skoti Pipena, koji je tačno u sredini. On je naša vrsta “ekvatora”. Sezona koja dolazi donosi mali pad u igri Denisa Rodmana, ali on ponovo biva vodeći “skakač” lige – naravno, više naslovnih strana zaradio je zbog svog ponašanja. Na meču protiv Minesota Timbervulfsa, Rodman se sapleo o nogu snimatelja pored samog terena, a “častio” ga je udarcem u međunožje. Denis je morao kamermanu da plati 200 hiljada dolara odštete, dok ga je liga suspendovala na 11 mečeve bez plate, što znači da ga je ovaj incident koštao i čitavih milion dolara. Iako nije bio jednako efektivan kao godine pre toga u plej ofu i iako je imao puno problema u zaustavljanju Karla Melouna u finalu, odradio je dovoljno i Čikago je postao šampion lige drugi put uzastopno. Pravo je čudo kako je uspevao da odvoji privatni život od košarke i kako je nastupao na terenu pored svega što je radio van njega ovih godina, Rodman je vodio svoju emisiju na MTV televiziji, učestvovao u rvačkim spektaklima, ali i imao buran ljubavni život i brak sa jednim od seks simbola 90-ih, Karmen Elektrom. Brak, naravno, nije dugo trajao. Rodmanova treća, i poslednja godina sa Bulsima nije se mnogo razlikovala od prethodne dve, bio je zver na terenu i van njega. Sedmi put uzastopno osvaja naslov najboljeg skakača u ligi, sa 15 uhvaćenih lopti u proseku. Tim koji su predvodili, već veterani, Džordan i Rodman, sa 35 i 37 godina, prošetao se do finala konferencije, gde su uz veliku muku savladali Redži Milera i Indijana Pejserse, te tako zakazali reprizu prošlogodišnjeg NBA finala. U finalu, Rodman je igrao spektakularnu odbranu na najboljem igraču Jute i drugom strelcu u istoriji lige, Karlu Melounu. Međutim, nakon meča broj 3, Rodman je napravio još jedan od poteza po kojem će ga pamtiti. “Crv” je propustio treninge pred mečeve finala NBA lige, kako bi se pridružio Hulku Hoganu u profesionalnom rvačkom meču. Ni to nije ostavilo traga na Rodmanu, koji je Melounu dozvolio jedan dobar meč do kraja serije i tako pogurao Čikago do treće uzastopne titule, a sebi zaradio peti prsten šampiona NBA lige. Veliki Majkl je nakon serije izjavio : “Nikada neću moći da provalim tog momka, neću ni pokušavati. Jedan dan je na rvanju, drugi je naš glavni defanzivac. Naučili smo da živimo s tim a da ne preispitujemo njegove odluke, jer, on je uvek spreman da igra košarku! Pogotovo u momentima kada je to najbitnije”.

Nakon druge “trojke” u 8 godina, Čikago Bulsi su započeli potpunu reformu tima, a Džordan, Pipen, Ker, kao i Rodman, napustili su tim. Rodman će u naredne dve sezone nastupati za Los Anđeles Lejkerse i Dalas Maverikse, ali nakon tek nešto više od 30 utakmica u 2 sezone i očiglednim manjkom entuzijazma nakon napuštanja Čikaga, završio je karijeru. Sa krajem NBA karijere nije bila gotova i pustolovina “Crva” koji je u narednim godinama bukvalno proputovao ceo svet i čak u jednom trenutku stigao do Vatikana na izbore za novog papu, i to ni manje ni više nego, sponzorisan od strane jedne irske kladionice. Tada je izjavio : “Ja sam ovde samo da bi promovisao sajt, sajt za kockanje, i ovde se radi samo o ljudima koji će se kladiti na novog papu, a ako papa bude crnac pare će im biti vracene.” Stigao je da odigra utakmice za profesionalne timove iz Velike Britanije, Finske pa čak i sa Filipina. Nastavio je da vodi buran život, imao je puno problema sa alkoholom, a njegov dom u Los Anđelesu prijavljen je više od 70 puta zbog glasnih žurki. Njegovi poslednji izleti bili su u Severnoj Koreji, gde se sprijateljio sa jednim od najozloglašenijih lidera u svetu, Kim Jong-Unom. U jednoj od poseta zemlji, Rodman je prisustvovao treningu nacionalnog košarkaškog tima, i obećao Kimu da ce pomoci u treningu reprezentacije Severne Koreje.

Rodman je u NBA ligi proveo 14 sezona i odigrao 911 utakmica. Beležio je u proseku 7.3 poena i 13.1 uhvaćenih lopti po meču – naveliko poznat kao jedan od najboljih skakača u istoriji lige. Iako u javnosti možda više poznat po nesvakidašnjem načinu života, na terenu se pamti kao jedan od najuspešnijih defanzivaca ikada. Osvojio je 2 puta nagradu za najboljeg defanzivca lige i 7 puta bio u najboljoj defanzivnoj petorci, takođe 7 puta najbolji skakač lige, 2 puta učesnik All-Star meča, ali ono najvažnije, petostruki šampion NBA lige! Njegov dres, sa brojem 10, 2011. godine podignut je pod svodove The Palace of Auburn Hills u Detroitu. Kasnije, iste godine, Denis Rodman postao je član košarkaške kuće slavnih u Springfildu – najveće priznanje koje jedan košarkaš može da dobije.