Vins Karter: Half man, half amazing

Half man, half amazing.

Koliko puta u životu ste imali priliku da ostanete potpuno zatečeni lepotom nekog sportskog poteza? Koliko puta su vas isti ti potezi ostavili u čudu, širom otvorenih usta, bez mogućnosti da pronađete adekvatne reči da opišete ono čemu ste upravo svedočili? On je baš takve poteze izvodio na dnevnom nivou, elegantno, sa neobjašnjivom lakoćom.

Iako već svi znate njegovo ime, radi forme – zove se Vinsent Lamar, ili kraće, Vins Karter. Njegovo detinjstvo ne krije još jednu srceparajuću priču, on je jedan sasvim… Dobro, verovatno bih slagao kada bih završio ovu frazu. Rođen je 26. januara 1977. godine, u malom gradiću na Floridi, Dejtona Biču. Tamo je i proveo celo detinjstvo, ali i pohađao srednju školu. Nije potrebno trošiti previše reči o njegovim danima u srednjojj školi, vezanim za košarku. Kao i većina budućih NBA igrača, obarao je rekorde, zavređivao nagrade i bio obasipan pohvalama. Bio je naravno i član čuvenog MekDonaldsovog tima najboljih srednjoškolaca u SAD, ali i izabran za najboljeg srednjoškolskog košarkaša u državi Florida, za ’95 godinu. Jedna zanimljivost, vezana za pomenute godine u životu Vinsa Kartera, jeste da on svoje atletske sposobnosti nije koristio samo u jednom sportu. Vins je, naime, bio kapiten i odbojkaškog tima Mejnlend srednje škole, koju je pohađao. Možda još manje poznato je i to, da smo bez ‘Vinsa Kartera – košarkaša’, mogli da ostanemo zbog ‘Vinsa Kartera – muzičara!’ Naime, on je bio jako talentovan svirač saksofona. Po mnogima, imao je šansu da bude veoma uspešan, međutim, po svojim rečima muzika ili košarka – to nikada nije bila dilema!

Mislim da sama činjenica, da jedna ikona, kakva je bio Din Smit, doputuje bukvalno na vaš prag, u malu srednjoškolsku halu, kako bi vas samo gledao kako trenirate, govori dosta o vašem talentu. Do dana današnjeg Vins nije promenio ploču, Din Smit je verovatno čovek koji je najviše uticao na njegovu karijeru: “Poštuj igru. Uči je, shvati je, poštuj je!”

Timski sistem igre Dina Smita nije preterano isticao pojedince, ali dva plasmana na fajnal for, u tri godine provedene na Severnoj Karolini, neki spektakularni potezi, kao i konstantan napredak u šutu spolja lansirale su Vinsa u epicentar drafta 1998. godine.

Malo ljudi zna da su našeg junaka tamo birali Golden Stejt Voriorsi, međutim on je putem trejda momentalno postao novi igrac Toronto Reptorsa.

Iako je na debi morao da pričeka duze nego što to ‘rukiji’ obično čine, zbog štrajka igrača, nestrpljenje i iščekivanje se nisu odrazili na Vinsove igre. Njegove atletske predstave, u kombinaciji sa uspehom vođenja tima do pobeda, brzo su naišle na ogromnu podršku grada Toronta, kojem košarkaške pobede svakako nisu bile navika. Energija kojom je poneo tim bila je vidljiva od samog starta, na svakom koraku. Jako brzo postaje apsolutni ljubimac navijača i gradi slučaj za najboljeg novajliju godine. Na krilima novog najboljeg strelca tima, Reptorsi su po prvi put u kratkoj istoriji bili nadomak doigravanja. Vins je usput uspeo da sezonu ‘pečatira’ potezima koji se i danas pamte, kao što su bezdušno kucanje preko Mutomba ili legendarni ‘double pump’ u Indijani.

Nije dugo trebalo Karteru da privuče pažnju javnosti, da postane sigurno najveća zvezda koju je Toronto imao. Košarka, koja je u Kanadi godinama bila daleko u senci hokeja, pa i lakrosa, postaje pravi hit. Broj prodatih ulaznica za mečeve u ACC-u se drastično povećavao iz utakmice u utakmicu. Upućeni kažu da je bilo pravo malo čudo svaki put kada bi neka sportska radnja dres Reptorsa, sa brojem 15 na poleđini, imala na lageru duže od 5 minuta. U intervjuu, koji je dao za prestižni Sports Ilustrejted, Vins je istakao da je i sam zatečen svojim uticajem na grad, pa i celu državu koja se polako okupljala oko košarkaškog tima iz Toronta : “Nisam planirao da bude ovako. Moj cilj je bio samo da se uklopim, postepeno gradim svoj put ka statusu igrača sa nekim uticajem u timu. Moj ceo plan je propao već prvog dana!”

Moze se reći da je on već pocetkom druge sezone bio jedna od najsjajnijih zvezda NBA neba. Vinseniti, nadimak Kartera koji je možda najbolje opisivao pomamu i ludnicu oko novog zlatnog momka lige, postaje tek jedan od pet igrača koji su te godine beležili preko 25 poena po meču. Nadahnuta igra i vanzemaljska kucanja sve češće su ostavljala i publiku u protivničkim dvoranama bez teksta. Zvuči neverovatno, ali u to vreme nije bilo čudno što je Vins Karter, u konkurenciji Kobi Brajanta, Alena Ajversona i Šekila O’Nila, bio igrač koji je dobio najviše glasova navijača u biranju učesnika Ol-Star meča.

O da, umalo da zaboravim, učestvovao je i na takmičenju u zakucavanjima, istog vikenda.
Pored svega što sam naveo, možete li da zamislite da neko ko je u ligi proveo manje od dve godine može da doživi veću popularnost od toga?

Ne?

Grdno se varate.

Reputacija Vinsa Kartera, nakon te čuvene noći, te subote, 12-og februara 2000. godine, u tadašnjoj Ouklend areni… Dan je bio rezervisan za takmičenje u zakucavanjima. Vins je, u režiji sa svojim rođakom i saigračem, Trejsi Mekgrejdijem, kao i Stivi Frensisom, navijačima pružio nešto što se i na današnji dan prepričava. Jedno od najspektakularnijih takmičenja ikada, kucanja koja nikada pre nisu bila viđena. Obavezno štivo, u formi video materijala, za sve mlađe naraštaje. Za sve koji su mislili da su videli sve što se košarke tice, a nisu pogledali ovaj spektakl – niste videli ništa!

Ne smem sebi da dam za pravo, da uopste pokušam rečima da opišem kucanja Vinsa Kartera te večeri, sve što bih napisao bila bi uvreda. Jedini i najbolji mogući opis jeste izjava Kobija Brajanta, jednog od članova žirija na ovom takmičenju: “I među svim sudijama, u njihovim najboljim godinama, Vins Karter bi opet pobedio u takmičenju u zakucavanjima.”

Ostatak žirija činili su: Dominik Vilkins, Džulijus Irving i Majkl Džordan.

Baš u to vreme, Vinsu su nadenuli i jedan mojih omiljenih nadimaka svih vremena. Postao je ‘Air Canada’.

Veličanje i komparacije išle su do te, nezamislive tačke, da je upoređivan sa njegovim letećim visočanstvom, Majkl Džordanom. Nešto što je, pogotovo u to vreme, nakon najveće dominacije MJ-a, bilo bukvalno tabu tema.

Te sezone Reptorsi su zabeležili 45 pobeda, tadašnji rekord franšize, i po prvi put se obreli u doigravanju. Počišćeni su od strane iskusnih Niksa, ali navijači su znali da ono pravo tek dolazi.

Morao sam da odvojim deo teksta i za nacionalni tim, Olimpijske igre istog leta.

Bilo je drugo poluvreme meča protiv Francuske, izveo je potez koji i dan danas mnogi smatraju najboljim kucanjem ikada. Karter je ukrao loptu na protivničkoj polovini, napravio dva driblinga, otisnuo se… i u potpunosti preleteo 218 cm visokog Frederika Vajsa, kako bi sa neviđenim besom zakucao loptu u koš.

Brzo nakon toga, zatečeni viđenim, nadenuli su mu čuveni nadimak – Half man, half amazing!

Po svojim rečima, jos uvek ni sam ne može da veruje šta je uradio, a isto je pokušao da rekreira u finalu – Vajs ga je poslao u prve redove tribina : “Mislim da je bio malo ljut!”

Manje bitno, zamislite, bilo je to što se Karter kući vratio sa zlatnom medaljom oko vrata, kao najbolji strelac tima SAD.

Kakvu reputaciju i poštovanje je imao među kolegama igračima, koliko su želeli da igraju s njim najbolje govori činjenica da je Džerom Vilijams (AKA The Junkyard Dog), nakon saznanja da je trejdovan u Reptorse, vozio cele noći kako bi iz Detroita stigao u Toronto.

U mom sećanju ipak postoji nešto što će, kada je Vins Karter u pitanju, biti zauvek urezano dublje i od tog cuvenog takmicenja ’00 godine, i od ‘Kucanja smrti’ kako su francuski mediji nazvali potez sa OI.

Bili su to dueli koji su privukli pažnju svih pravih fanova, dueli koji već sledećeg dana, ma iste večeri postojali večni, besmrtni. Dueli Alena Ajversona i Vinsa Kartera, u polufinalu Istočne konferencije 2001. godine.

Te sezone Reptorsi su popravili skor, upisali 47 pobeda i napravili korak više – revanširavši se Niksima za izbacivanje u doigravanju.

Dan danas se prosto naljutim, kada čujem onu čuvenu ‘taj je sam vukao tim’, pominjanje Brajanta i Ajversona, a da ne vidim ime Vinsa Kartera.

Da se osvrnemo na tim koji je Vinseniti dovukao na prag finala konferencije, samo dva poena više i sve je moglo biti toliko drugačije.

Tacno, Vins je takođe imao ol stara te sezone pored sebe, u vidu Antonia Dejvisa, ali može se praviti slučaj da je upravo Karter najzaslužniji za njegov procvat. S druge strane, nije u svom taboru imao osmostrukog ol stara, budućeg člana kuće slavnih, Dikembea Mutomba. Za titulu ‘trećeg igrača’ tima borili su se, tada već ‘isprani’, Čarls Oukli, koji je u tom trenutku imao 37 godina, kao i Alvin Vilijams, momak koji je sezonu pre ove beležio nešto više od 5 poena u proseku. I Vilijams, kao i Dejvis, su ubedljivo najproduktivnije vreme u NBA ligi imali u tih par sezona, igrajući sa Vinsom Karterom. Koincidencija? Ne verujem u iste. On je bio taj koji ih je činio boljim.

Ovime ne želim da umanjim veličinu Alena Ajversona, daleko od toga. ‘The Answer’ je jedan od mojih omiljenih, svih vremena. Ne. Želim da ukažem koliko je Vins, njegova veličina, nepravedno zapostavljena.

Da počnemo.

Utakmica broj jedan, Filadelfija. U meču u kojem je sva pažnja odbrane Siksersa okrenuta prema njemu, Karter pogađa šut za šutem. Utišava domaću publiku posed za posedom. Premotajmo unapred, do poslednjeg minuta. Reptorsi imaju prednost i loptu u napadu, Vins probija prvu liniju odbrane, maši floater, ali skuplja svoj promašaj i vraća ga u koš. U narednom napadu pogađa i dva slobodna bacanja za overu pobede, meč je završio sa 35 poena. U meču broj dva, i pored 28 poena Vinsa, morali su da polože oružje posle jedne od najboljih partija u karijeri Alena Ajversona, koji je postigao 54 poena.

Serija se seli u Toronto, a Vins je imao odgovor za Odgovor. U prvom poluvremenu meča broj tri, pogađa čak osam trojki! To je i danas rekord po broju postignutih trojki u jednom poluvremenu plej-of meča. Na kraju utakmice zaustavio se na broju 50! Pritom stiže i da nekoliko puta zatvori Ajversona na drugom delu, i podeli nekoliko ‘rampi’.

U naredna dva meča je bio totalno van ritma, dok je Ajverson nastavio da melje. Siksersi ‘kradu’ meč broj četiri u Torontu, a vraćanje brejka potvrđuju raznošenjem Reptorsa u petoj utakmici.

Veliki broj ljudi je to videlo kao kraj, ali Vins nije rekao poslednju reč. Gledajući u oči eliminaciji, zver se probudila. Sa 39 poena u meču broj 6 oduvao je Sikserse, a seriju ‘naterao’ da se vrati tamo gde je i počela, na epsku završnicu u Filadelfiju.

Košarkaški svet je stao, u toku je bila jedna od najboljih polufinalnih serija ikada. Posteri duela Kartera i Ajversona nalazili su se na svakom ćošku.

“The Shot, The (missed) Shot”

U to vreme, vreme najveće popularnosti i, s pogledom unazad, verovatno i vrhuncu karijere, dolazi i najveći kiks, mrlja – ako se tako uopšte može nazvati, u karijeri Vinsa Kartera. Nešto sto mu navijači Toronta i dan-danas nisu oprostili. On je, naime, veče uoči velikog meča broj sedam, privatnim avionom odleteo za koledž Severna Karolina, na ceremoniju dodele diploma. Iako je sve rešeno efikasno, mnogi su se plašili da će to ostaviti traga na najboljem igracu Reptorsa.

Igrom sudbine desilo se najgore.

Dve sekunde do kraja najvećeg meča u istoriji tima, Toronto ima poen zaostatka i loptu u svom posedu. Atmosfera dostiže tačku ključanja, ulozi su bili veći nego ikada.

Kari izvodi aut na levoj strani terena, Vins koristi blok, oslobađa se, finta, šut… Ostala je na obruču…

Ništa više nije bilo isto.

Iako je tog leta potpisao dugogodišnji ugovor, godine koje dolaze obeležili su prvi problemi sa povredama, tokom dve dolazeće sezone Vins propušta čak 59 mečeva. Bes koji je tinjao u navijačima, još od čuvene serije sa Filadelfijom, počeo je da izbija iz njih. Zaradio je nadimake ‘Wince’ i “Half Man, Half a season”, kao i pridev foliranta. Verovali su da je Karter izmišljao povrede, i često propuštao mečeve iako su to bili sitni pehovi. Verovali su da je mogao da stisne zube i zaigra, pomogne svom timu.

Vesti su izbile na površinu da je razvio Sinding-Larsen-Johanson sindrom, iliti ‘skakačko koleno.’ Ligom, kako među funkcionerima, tako i među navijačima, prenosilo se mišljenje da je gotov. On, koji se tokom svoje karijere, po mišljenju većine, oslanjao uglavnom na atletske sposobnosti, neće moci da prebrodi takav ‘udarac’.

Priče da je ‘mlakonja’ i da nema stvari potrebne da zaigra kroz bol, kao i mišljenje da zbog bolesti kolena više neće biti ni upola igrač kakav je bio, padaju u potpunosti u vodu u narednim godinama njegove karijere.

Naime, on je u 11 nadolzećih sezona u proseku igrao 73 utakmice. Kobi Brajant, koji je bio i jeste, oličenje upornosti i čvrstine, parametar za ove osobine, je u istom periodu belezio 74 utakmice u proseku.

Karter će odigrati još jednu punu sezonu u dresu Reptorsa. Udružen sa ‘rukijem’ Krisom Bošom, Vins je vodio tim do skora 25-25 pre ol star pauze. Međutim, povrede ostatka tima rezultirale su padom u formi, te dobijaju samo osam meceva do kraja sezone i ispadaju iz plej-of trke.

Nakon tri prosečne sezone, u kojima tim nije uspeo da dođe ni blizu prethodnim uspesima, vlasnik tima Ričard Pedi otpušta ceo stručni štab, ljude na koje je Vins godinama gledao kao na drugu porodicu, kao i generalnog menadžera, Grega Grunvalda, čoveka koji je, naravno mimo Kartera lično, najzaslužniji za razvijanje jednog od najvećih superstarova koje je liga u skorije vreme videla. Sve to se nadovezalo na nezadovoljstvo zbog prethodnog otpuštanja Lenija Vilkensa, člana kuće slavnih, čoveka koji je bio glas razuma u svlačionici Reptorsa za vreme najvećih uspeha.

Na sve to, Pedi je Kartera uveravao kako će ga ostaviti u toku dešavanja, kako izuzetno ceni i razmotriće njegovo mišljenje o novoj upravi. Vins je želeo Džulijusa Irvinga na čelu uprave, jer je verovao da će veličina uspeti da privuče zvučnija imena u Kanadu. Pedi je Doktor Džeju dao samo intervju iz pristojnosti, po sopstvenom priznanju kasnije – uopšte nije gledao na Irvinga kao na ozbiljnu opciju. To je i te kako zabolelo Vinsa.

Priče o Vinsovom nezadovoljstu širile su se brzinom munje. Tog leta, 2004. godine, finale Istoka protiv Ajversona i Siksersa, činilo se kao tako davna prošlost. Veliki deo ‘zasluga’ za to, od vlasnika Pedija, ‘preuzela’ je nova uprava tima iz Toronta, na čelu sa generalnim menadžerom, Robom Bebkokom, verovatno najgorim sportskim radnikom u istoriji franšize. Jedan od prvih poteza nove uprave bio je propuštanje Andrea Igudale i biranja Rafaela Arauha na draftu iste godine. Svi znamo kako se to završilo.

Bebkok se vodio filozofijom “Niko nije iznad tima.” S čim na prvi pogled nema ništa sporno, međutim, način na koji ju je sprovodio stavio je konačni pečat na bajku koju su živeli Vins Karter i fanovi Toronta.

Bebkok otpušta i fizioterapeuta Čaka Munija, jednog od Vinsovih najbližih prijatelja, čoveka koji je bio član Reptorsa od osnivanja tima. Takođe oduzima Vinsu neke privilegije, kao što su rezervisano parking mesto za njegovu majku u blizini ACC-a.

Baš je Muni bio taj koji je pokušao da odbaci priče koje se opisivale Vinsa kao ‘slabića’: ”Sećam se, pozvao me je jednog jutra oko 03:00. Bio je u ogromnim bolovima, pa smo se uputili u bolnicu. Ispostaviće se da će tog jutra izbaciti kamen iz bubrega u otprilike 08:00. Bio je na treningu istog dana.” Setio se Muni još jedne prilike: ”Bili smo u Orlandu i on je pao na ručni zglob. Rendgen je pokazao da je imao staru frakturu, što znači da je u nekom periodu karijere doživeo prelom, i nastavio da igra kroz bol.”

Preokret, pre svega u srcima navijača je bio neočekivan, neopravdan. On je bio taj koji je ovaj tim, podigao ka, do tada nezamislivim, visinama. On je bio taj koji je ovu franšizu bukvalno spasio selidbe! U vreme vrhunca Vinsa Kartera i tog tima Reptorsa, 2001. godine, drugi tim iz Kanade, Vankuver Grizlisi su pakovali svoje kofere i selili se u Memfis. Par godina pre toga, većina ljudi u, i oko, NBA lige, verovalo je da ce upravo Reptorsi biti jedan od dva kanadska tima koji će morati da promeni grad zbog nepopularnosti. Sve to je bačeno u vodu.

Prvih 20 mečeva sezone, do neizbežnog trejda u Netse, bilo je pravo mučenje gledati. Beležio je, za njega mizernih 15ak poena u proseku, vidno bez ikakve želje i žara. Navijači su to videli kao želju Kartera da isforsira odlazak, donekle su bili i u pravu, ali nisu znali sve činjenice. Po mišljenju većine fanova Vins je odustao od tima, odustao od njihovog grada, i oni mu to nikada neće oprostiti.

Nisu znali da je Vins dan uoči trejda rekao, tada glavnom treneru, Sem Mičelu : “Ne želim da idem!” Ovaj je to preneo Bebkoku, ali to nije promenilo stvari.

Kako bih vam jos bolje dočarao koliko je bio voljen, izneću par činjenica. Samo četiri coveka, u istoriji NBA lige, su u glasanju za učesnika Ol-Star utakmice imali najviše glasova publike više od tri puta. Majkl Džordan, Džulijus ‘Doktor Dzej’ Irving, Kobi Brajant… i Vins Karter. Tadašnju ‘konkurenciju’ činile su takve legende, kao što su Alen Ajverson, Kobi Brajant, Geri Pejton, Kevin Garnet, Tim Dankan, Šekil O’Nil, Skoti Pipen, Trejsi MekGrejdi, Redži Miler, Džejson Kid… I nije neka konkurencija. Tih godina Vins je bio neosporni miljenik svih pravih ljubitelja košarke, pravo božanstvo NBA lige.

Iako je do poznih igračkih godina, pre svega u dresu Netsa, i dalje bio jedan od najboljih igrača lige, nikada nije ponovo dostigao visine koje je dotakao u Torontu.

Posebno zanimljivo bilo je prvo gostovanje Kartera u Torontu. Pojavio se s porukom, na sebi je nosio dres Džulijusa Irvinga. Očekivano, dočekan je zvižducima. Nekada miljenik, čovek koji je bio predodređen da Torontu možda donese i šampionski prsten, sada je bio neprijatelj broj jedan. Nepravda koja mu je pričinjena, okrenuta leđa navijača, nakon svega što je učinio za ovaj grad, sve to je gomilalo bes u našem heroju. Izbio je iz njega u drugom poluvremenu tog meča, eksplodirao je sa 39 poena, ućutkao sve do jednog domaćeg navijača i trijumfalno napustio arenu. Oni pak nisu odustajali, zviždali, strašno, na svakom njegovom gostovanju.

Nemojte moju prethodnu izjavu, kako Karter nikada nije dostigao taj vrhunac iz vremena sa Reptorsima, protumačiti kao da on i dalje nije bio spektakularan. O, bio je! Bio je i te kako! Na kraju krajeva, Vins je Netsima doneo više plej-of uspeha nego Reptorsima, čitavu seriju više, i to baš protiv bivšeg tima.

Vins se dolaskom u Netse udružio sa Džejsonom Kidom i Ričardom Džefersonom. Posebno je veza sa jednim od najboljih asistenata, u istoriji NBA košarke, bila nešto posebno. Taj alej-up Kid za Kartera bio je lepota košarke, bilo je to nešto spektakularno. Njih dvojica su zapravo imali prostora za vežbanje istih, delili su svlačionicu tima SAD na pomenutim OI. Kada su pitali Kida o tome, on je odgovrio :”Ma daj čoveče, mogu da je bacim bilo gde, on će je uhvatiti. To je neviđeno.”

Baš u dresu Netsa je pokupio i neke od ‘najskupljih’ skalpova u ligi, kucajući preko ‘najvećih’ defanzivaca, a posebno se izdvajaju dva, pravo u lice Alonza Morninga!

U sve tri, pune sezone, koje su proveli zajedno u Nju Džersiju, trio Kid/Džeferson/Karter vodio je Netse do plej-ofa. Nijednom pak nisu uspeli, imali dovoljno sreće ili kvaliteta, da preskoče buduće šampione konferencije. Dva puta su ih zaustavilii ‘Flash’ i Šek, te Lebron Džejms.

Taj nagon za spektakularnim, žustrina, preciznost s kojom je kucao Karter svakako jeste najveći pečat njegove karijere. Taj pečat je, nažalost, pomalo bacio senku na plejadu fenomenalnih poteza Vinsenitija u završnicama mečeva. On je bio jedan od onih. Onih koji su svoju igru u završnicama mečeva dizali na viši nivo.

Što se tiče partija u dresu Netsa, izdvojiću primer koji je možda najviše zaboleo ‘zlikovce’ moje priče, navijače Reptorsa.

Devetog januara, 2006. Netsi su gostovali u Torontu. Atmosfera je bila neverovatna za NBA terene, tada već mržnja navijača prema Vinsu pretila je da sruši arenu. Netsi su do tog meča vezali 9 pobeda, ali je Toronto imao prednost od 6 poena samo minut pre kraja. Vins Karter je popeo tim na svoja leđa, postigao je 42 poena na mecu, 24 u poslednjoj četvrtini, 12 poslednjih poena svog tima… 30 sekundi pre kraja meča, Toronto je vodio sa 4 poena razlike, Džejms maši trojku za Reptorse, Kid trči na drugi deo terena, pas za Vinsa – Trojka! Morali su da fauliraju, i Reptorsi vraćaju prednost na 3 poena. Na drugoj strani Vins napada reket. Nakon faula, pretvara oba bacanja u poene. 7 sekundi do kraja, Kalderon na liniji slobodnih bacanja. 2 poena prednosti za domaće, iz drugog pokušaja nije precizan, loptu hvata, ko drugi do Džejson Kid, brz prenos, pas za Vinsa. Sa 9 metaraaa… Bum! U ‘Air Canada’ centru muk, utišao je 13.000 ljudi.

U drugoj sezoni u dresu Netsa, Nju Džersi je zabeležio 49 pobeda, a Vins je imao svoj najbolji nastup u doigravanju ikada. Nije loše za bivšeg atletu, sa lošim kolenima zar ne? To naravno nije bila istina. Karter je godinama oduševljavao zakucavanjima koja su često znala da naelektrišu atmosferu, ‘360’ polaganja, nezaboravni šutevi u poslednjim sekundama četvrtina i mečeva? Ništa nije nedostajalo. U 11 nastupa protiv Pejsersa i Hita, Karter je beležio tik ispod 30 poena, 7 skokova i preko 5 asistencija po meču. Ipak, Netsi nisu uspeli da preskoče prepreke zvane Majami Hit i Dvejn Vejd.

Poslednji nastup u doigravanju, za vreme tog čuvenog ‘prajma’, igra sudbina – protivnik su bili Toronto Reptorsi. Bilo je evidentno, od samog starta, sa kojom dozom želje će u mečevima nastupiti Vinseniti, ‘ex Air-Canada’! Ta prevelika želja ga je verovatno i sputala u uvodnim mečevima serije, u Torontu, međutim i pored njegovih loših šuterskih predstava, Netsi dolaze do jedne pobede, a zver nije dugo spavala. U mečevima broj tri i četiri, u Nju Džersiju, Karter postiže 37, odnosno 27 poena i razbija Reptorse, za dve lagane pobede. Podelili su dva neizvesna meča, i Netsi su išli dalje nakon šest utakmica. Još jednom je, po ko zna koji put, izašao kao pobednik protiv Toronta, još jednom je pravda bila na njegovoj strani.

Nažalost, dalje od susreta sa Lebronom Džejmsom i njegovim Kavalirsima nisu mogli.

Nakon što su Kid i Džeferson napustili ekipu, Karter je postao kapiten tima, jedan od retkih veterana u Netsima. Ni činjenica da, možda ne na vrhuncu, ali i dalje u odličnim godinama, propušta plej-of, nije bila dovoljna da baci mrlju na Vinsovo vreme provedeno u Netsima. Ne postoji jedan član organizacije, jedan navijač, koji je imao šta da mu zameri. To je bio dovoljan dokaz da je “Toronto exit”, situacija sa Pedijem, Mičelom i Bebkokom, išla samo na njihovu dusu.

Vins Karter još uvek drži rekord franšize Netsa, sa najviše poena postignutih u toku jedne sezone – 2.070, kao i rekord po broju postignutih trojki na jednom meču, čak 9, protiv budućeg tima – Memfis Grizlisa.

Period nakon napuštanja Netsa, razumljivo, doneo je pad u produktivnosti Vinsa Kartera, jednostavno više nije bio u godinama u kojim je mogao da vuče tim. Međutim, Vins ne spada u većinu stršsnih atleta, koje su najboljim godinama prošle kroz ligu, nakon toga isparile napunivši 30 i neku. Vins Karter je najbolji primer košarkaške inteligencije, sposobnosti da se navikne na novonastalu situaciju, da na najbolji način iskoristi svoje kvalitete. Vins je u godinama koje je proveo u rodnom Orlandu, te Finiksu i Dalasu, pre dolaska u Memfis, pokazao da još ima puno toga da pruži. Šta više, u dresu Dalasa doneo nam je još par poteza koje ćemo pamtiti, ali je i izjednačio lični rekord, sa 162 pogođene trojke u toku regularne sezone. Čuvena staračka snaga i iskustvo transformisale su ga u odličnog defanzivca. Setite se samo kako je pre par godina, sa 38, potpuno zatvorio, po mnogima svog kanadskog naslednika, Endrju Viginsa. Vigins u celoj poslednjoj četvrtini nije postigao niti poen.

Čvrsto verujem u to, ni sada, sa 40 punih godina, još uvek nije dao poslednju reč.

Kada se samo setimo, toliko je prošlo od tog vremena u Reptorsima, da Kanada već ubire plodove tog Vinsovog zaveštanja u Torontu. ‘Nasledstvo’ Kartera jesu kanadski košarkaši, kojih je danas u NBA više nego ikad. Za mnoge današnje reprezentativce ove zemlje, kao što su Endrju Vigins, Tristan Tompson, Kori Džozef, Entoni Benet – Vins Karter bio je idol na koga su se ugledali. Ne! On je bio više od idola, on je bio heroj! Njega navode kao glavni razlog zbog kojeg su zavoleli kosarku, glavni motiv za početkom bavljenja istom. Po sopstvenim rečima, u vreme pre ‘Vinsenitija’, kada je tek stigao u Toronto, nikada nije viđao decu kako igraju basket, nije viđao koševe okačene o vrh garaža. Sve to mu je bilo jako čudno, ali upravo on je bio taj koji je sve promenio.

Baš zbog toga, i pored velikih uspeha, zapaženih partija u nastavku karijere, gde god da je igrao, Kartera ćemo uvek pamtiti kao ‘Air Canada’-u. Vins će u mojoj glavi zauvek biti Reptor.

Tradicija zviždanja Karteru, pri svakom kontaktu s loptom, nastavljena je sve do 2015. godine, do proslave 20og rođendana tima.

Vins je ponovo dočekan zvižducima. Međutim, u ime već pomenute proslave rođendana na video bimu pušten je video s najboljim potezima Vinsa Kartera, u omiljenom im, ljubičastom dresu.

Seta i radost u isto vreme polako su zvižduke topili u aplauze. Do kraja videa cela hala je pozdravila svog heroja stajaćim ovacijama… Karter je, vidno uznemiren, brisao suze sa lica. Otpozdravljao im je mahanjem, i levom rukom na srcu. Toronto mu je konačno oprostio.

I opet ono čuveno, tuzno…”Eh, sta bi bilo…”

Pola čovek, pola neverovatan.