pre 6 minuta 19: 57
Podvig Ajntrahta: Sa igračem manje eliminisao Menhengladbah u Kupu Nemačke
Ajntrajht iz Frankfurta je pobedio Borusiju Menhengladbah 2:1 (1:0) i plasirao se u osminu finala Kupa Nemačke.
Srbija nema ogromnu teritoriju i desetine miliona stanovnika kao neke druge zemlje na svetu, ali zato je bila i ostala "plodno tlo" za sportske velikane svih profila i formata. Pravi rasadnik istinskih šampiona evropskog i svetskog kova.
Sledeći taj kolektivni dar za skakanje, loptanje, trčanje, udaranje, brzo razmišljanje, improvizaciju... takmičarski duh i ljubav naroda prema sportu, kao i njegov širi značaj i vrednost, država je izabrala da ga poslednjih desetak godina maksimalno i stalno pomaže.
Božidar Maljković, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, ponosi se onim što je uz pomoć države učinjeno za vreme njegovog mandata u ulozi prvog čoveka našeg sporta, ali pamti i neka druga, lošija vremena.
"Zatekao sam jednu zgradu, nekog socijal-realističkog tipa, gde je na par mesta prokišnjavala. Gde de fakto nismo mogli da uđemo kada padne kiša, gde su žene držale lavore u knjigovodstvu... Dakle, zgradu u jednom užasnom stanju! Kada sam došao ovde, rekao sam da se svetla neće gasiti. I ne gase se. Naši ljudi, kad imamo velike akcije, sportske izazove i Evropske nedelje sporta, da ne govorimo o izboru sportiste godine, ne spavaju", poredi sivu prošlost i svetlu sadašnjost nekada vrhunski i trofejni košarkaški trener, a sada najviši član OKS, čije će tradicionalne godišnje nagrade najboljim sportistima biti podeljene 26. decembra.
Ulaganja države u infrastrukturu su ogromna i neprestana, o čemu je i te kako pozvan da priča ministar sporta u Vladi Srbije, Zoran Gajić.
"Prave se stadioni, mi u odbojci ćemo dobiti nacionalni centar, košarka svoj, borilački sportovi takođe. Još malo pa ćemo da otvorimo multifunkcionalnu salu. Dobićemo i streljanu… Košarkaški savez je dobio sve ono što je tražio", nabrojao je legendarni odbojkaški selektor naše muške reprezentacije kuda se sve usmeravaju budžetska sredstva.
Fudbal je i dalje Srbima najdraži sport, a na tom polju u prethodnih deset godina bilo je opipljivih pomaka, kako na klupskom i reprezentativnom rezultatskom nivou tako i u domenu infrastukture. Po uzoru na Mađarsku, država je drastično uvećala ulaganja u objekte.
Izgradnjom stadiona u Leskovcu, Loznici i Zaječaru načinjeni su konkretni koraci, a počeli su i pripremni radovi za podizanje dugoočekivanog Nacionalnog stadiona, čiji je završetak planiran do kraja 2025. godine.
U objekat u Leskovcu uložene su dve i po milijarde dinara, zaječarska "Kraljevica" koštala je tri milijarde i 300 miliona, a novi fudbalski biser Loznice tri i po milijarde dinara. Stadioni u ova tri grada trebalo bi da podignu fudbalsku svest i šire, u kompletnom Jablaničkom, Mačvanskom i Zaječarskom okrugu.
"Sada imamo u planu Niš, da "Čair" potpuno rekonstruišemo i promenimo. Zatim Kragujevac i "Čika Dača" stadion, Nacionalni stadion u Beogradu. I onda će nam od problema te vrste ostati Crvena zvezda i Partizan, a onda ćemo, naravno, polako da gradimo druge objekte", najavio je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, na otvaranju stadiona u Zaječaru, kog ne bi bilo da prvi čovek države ne shvata potrebu i značaj kontinuirane finansijske, logističke i organizacione pomoći ovdašnjem sportu.
Predsednik Evropske fudbalske federacije, Aleksander Čeferin, od početka je bio upoznat sa davanjima srpske države za fudbal, pa ne krije zadovoljstvo urađenim.
"Baš mi je drago kad vidimo ovako krasnu infrastrukturu! Nisam dosta toga još video, samo iz aviona i auta... Ali, mi je baš drago da smo došli ovde i drago mi je da i drugi delovi zemlje dobijaju pravu infrastrukturu", ushićeno je notirao prvi čovek UEFA prilikom jedne od poseta našoj zemlji.
Olimpijski šampion iz 2016. godine Davor Štefanek, u ulozi predsednika Sportskog Saveza Srbije, podseća koliko je važno da se bivši sportisti pitaju za dešavanja u ovoj sferi društva, odnosno budu uključeni u donošenje važnih odluka.
"Dobro je što smo mi bivši sportisti, nosioci nacionalnog priznanja i osvajači velikih medalja dobili priliku da radimo u sportu, jer znamo šta je najpotrebnije našim sportistima", jasan je jedan od naših najboljih rvača ikada.
Tihi heroj ovogodišnjeg Svetskog prvenstva za košarkaše, Partizanov igrač Aleksa Avramović, zbog svog karakterističnog izgaranja u dresu sa državnim grbom preko noći je postao miljenik nacije. Ne želi, ipak, da stavlja sebe u prvi plan već u ime svih "orlova" obećava nove radosti zemljacima.
"Mi imamo, što se tiče reprezentacije, neke velike stvari koje nas čekaju u budućnosti. Verujte mi, znamo koliko ćemo tu da "grizemo". Koliko ćemo biti gladni uspeha i željni da obradujemo još jednom naš narod. Stvarno znamo koliko je to bila jedna dobra emocija koja se desila letos u celoj Srbiji, tako da ćemo sve dati od sebe da ponovimo uspeh", vedeta aktuelnog planetarnog vicešampiona najavljuje dobre igre i rezultate na Olimpijskim igrama u Parizu sledeće godine.
Ženska odbojkaška reprezentacija već godinama je sinonim za uspehe našeg sporta, a Stefana Veljković imala je privilegiju i sreću da sa ostalim "orlicama" pokorava Evropu i planetu. Slavi srebrnu olimpijsku medalju, takođe.
"Nema lepšeg osećaja nego igrati pred svojom publikom, u Beogradu, tu si nekako kao svoj na svome. Lakše je igrati pred ljudima koji su tvoji, koji te podržavaju, koji dolaze zbog nas. Pogotovo što je bilo u "Areni"... ogromna sala, ogroman broj ljudi. Potpuno drugačija emocija i mogu slobodno da kažem jedno od najlepših takmičenja u mojoj karijeri", prepričava Veljkovićeva specifične doživljaje i osećanja sa šampionata Evrope u rodnoj zemlji, na kom je otplesala zadnji ples u nacionalnom timu.
Milenko Zorić u tandemu sa Markom Tomićevićem, srebrom u trci na 1.000 metara u Riju 2016. godine, prekinuo je post dug 32 godine, pošto je srpski kajak čekao na medalju sa Olimpijskih igara još od Los Anđelesa, a godinu dana kasnije isti dvojac je u vodama beogradske Ade Ciganlije doveslao do titule prvaka Evrope. I to u vremenu svetskog rekorda.
"Ta medalja u Beogradu mnogo mi znači. Pre svega što je to bilo pred domaćom publikom i što smo dokazali da smo do sada najbrži čamac, koji je postojao u toj disciplini. Prvi put sam imao i priliku da veslam pred svojim sinom. Sećam se da sam, kada sam išao na trku, imao po prvi put neku tremu, ali da nije bila sa sportske strane. Nego, znate, sada mi je tu porodica... To mi je dalo neku dodatnu energiju. I sada, kada se setim te trke, svaki put kroz mene prolazi taj osećaj", otkrio je za TV Arena sport Zorić, čija znanja i iskustva danas upijaju deca koju trenira.
Istorija srpskog vaterpola satkana je od visokih plasmana "delfina" na Svetskim prvenstvima, OI, FINA kupovima, šampionatima Evrope, u Svetskim ligama... taj šampionski "pelcer" prenosi se na generaciju na generaciju, ali ona koju je predvodio Filip Filipović nema pandan.
On, Prlainović, braća Pijetlović, Aleksić... u jednom trenutku su bili šampioni svih takmičenja i, što ima posebnu težinu, jedino njima je pošlo za rukom da osvoje, a onda i odbrane olimpijsko zlato. I to ne samo zahvaljujući "suvom" kvalitetu igrača i selektorskom umeću Dejana Savića.
"Ono što je izdavajalo, ajde da kažemo, nas kao generaciju, jesu sve te godine zajedništva. I, verovatno, vreme koje smo proveli zajedno. Manje, više smo provodili više vremena zajedno u reprezentaciji i po klubovima nego sa našim porodicama u kući", objasnio je jedan od najboljih vaterpolista u 21. veku Filip Filipović.
Mlađe kategorije uvek su u službi seniorskih timova, a mera njihovog uspeha je pre svega broj igrača "predatih" najjačim selekcijama, pa opet nema ljubitelja fudbala u Srbiji koji neće kao iz topa reći da je titula svetskog omladinskog šampiona iz 2015. godine vrh te piramide.
"Atmosfera je po meni bila najzaslužnija, jer u tom trenutku mislim da po kvalitetu možda nismo bili među pet, šest, sedam reprezentacija. Verovanje u sebe, pobednički mentalitet, karakter... jednostavno, sve to nas je negde na kraju dovelo do neverovatnog uspeha", objašnjava defanzivac pobedničkog sastava tadašnjeg Mondijalita, Vukašin Jovanović.
Polovinom novembra šahisti su postali prvaci Evrope i tako doneli Srbiji prvu medalju sa velikih ekipnih takmičenja posle pauze od čak 34 godine. Taj i slični podvizi trebalo bi da budu redovna stvar kada ŠHS uz pomoć države poradi na približavanju ove drevne igre mlađim naraštajima.
"Šah je bio više puta ulazio u školski sistem, ali u najvećoj meri zbog nedovoljnog pripremljenosti Šahovskog saveza on nije dugo godina ostajao u njemu. Očekujemo i već smo dobili podršku i od predsednika države i od Vlade Republike Srbije da se šah vrati u škole od sledeće školske godine. Sledeći razgovor je sa Ministarstvom prosvete o konkretizaciji te ideje i tog plana, što će dodatno pomoći da se mesto šaha u našem društvenom životu i u životu najmlađih ozbiljno postavi", očekuje predsednik Šavovskog saveza Srbije, Dragan Lazić.
Ako je neki sport doživeo bum u poslednjih desetak godina onda je to atletika, a te titule Ivane Vulete Španović i medalje njenih koleginica i kolega, u svim uzrastnim kategorijama, ne bi bio moguć da čelnici Srpskog atletskog saveza nemaju oslonac u državi.
Bez te potpore ne bi bila moguća ni sjajna organizacija velikih dvoranskih takmičenja u Beogradu, gde su domaći ljubitelji "kraljice sportova" imali priliku da uživo gledaju trke, skokove, bacanja... nekih od najvećih atletskih zvezdi.
"Mi smo za ovih deset godina izgradili preko 25 atletskih objekata. Izgradili smo tri atletske dvorane i izgradili smo atletske stadione skoro u svakom gradu Srbije", diči se predsednik SAS, Veselin Jevrosimović.
Država Srbija ne zaboravlja ni paraolimpijce, pa i sportisti sa fizičkim invaliditetom imaju jednaku šansu da rade na sebi, idu na velika takmičenja i osvajaju medalje.
"Izjednačeni smo sa olimpijcima, naše stipendije su iste kao olimpijcima, tako da, iskreno, država ulaže. Imamo i dvoranu sada, hvala bogu, možemo i mi da je koristimo. Uslovi su znatno bolji. Dvorana je trebala Srbiji, trebala je Beogradu", naglašava Saška Sokolov.
22.10.2024 18: 45
Komemoraciji su prisustvovali ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović i predsednica opštine Novi Beograd Ivana Nikolić, gradski sekretar Stevo Marušić i generalni direktor ACG Nebojša Žugić.
17.10.2024 12: 21
U želji da se obezbede godišnje stipendije za što više mališana sa Kosova i Metohije, 27. oktobra biće organizovana humanitarnu trku na Adi Ciganliji pod nazivom "Trčim za Kosovo i Metohiju".
26.09.2024 13: 40
Na preostala dva meča osnovci iz škole "Sterija Popović" savladali dečake iz OŠ "Marko Orešković" rezultatom 5:1, dok su dečaci iz OŠ "Radoje Domanović" u neizvesnom meču bili bolji od OŠ "Branko Radičević" 3:2.
24.09.2024 19: 53
Najzanimljivije bilo je na susretu OŠ "Vlada Obradović Kameni" - OŠ "Duško Radović" koji je završen rezultatom 6:4.
Ostavite komentar