Završene Olimpijske igre u Parizu: Amerika i Kina izjednačene po zlatnim medaljima, Srbija 27. na svetu

Posle nešto više od dve nedelje iscrpljujućih borbi, 33. po redu Letnje Olimpijske igre, zvanično se završavaju večeras, a srpski sportisti vraćaju se iz Pariza sa pet osvojenih medalja, gde su zauzeli 27. mesto na takmičenju.

Zorana Arunović i Damir Mikec doneli su zlato u strešaljstvu (mešoviti dubl vazdušni pištolj) Novak Đoković u pojedinačnoj konkurenciji, kao i sjajni vaterpolisti, koji su uprkos smeni generacija još jednom obradovali naciju, dok su Aleksandra Perišić (tekvondo) i košarkaši uzeli srebro i bronzu, a malo im je falilo i za ono nasjajsnije odličje.

Kada se sve sumira, solidan rezultat našeg olimpijskog tima, koji je po broju zlatnih medalja bio i najbolji u regionu, dok je primat najtrofejnije selekcije ponela Amerika sa 126 odličja, ispred Kine (91), Velike Britanije (65) i Francuske (64), ne račujanući tradicionalno rangiranje po broju osvojenih zlatnih medalja.

Sada je došao red da se spusti zavesa i na ove Igre, koje su pre dve nedelje otvorene na spektakularan način plovidbom preko reke Sene, gde je prošlo više od 10.000 sportista iz 205 delegacija, dok je svečano zatvaranje zakazano za večeras (21.00, RTS), kada će zastavu naše zemlje nositi osvajači prve zlatne medalje za Srbiju - Damir Mikec i Zorana Arunović.

Interesantno, Amerikanci su okončali takmičenje sa identičnim brojem zlatnih medalja kao Kinezi, a jubilarnu, 40. donele su im košarkašice, opravdavši titulu najuspešnijeg olimpijskog tima i četvrte Igre u nizu. 

Dakle, što se Srbije tiče, naš olimpijski tim zauzeo je 27. mesto u generalnom plasmanu. Iza su Češka, Danska, Azerbejdžan i Hrvatska, koja sa dve zlatne i srebrne medalje, uz tri bronze, zauzima 30. poziciju. Slovenija je 34. sa dva zlata i jednim srebrom, dok se tim Crne Gore, Severne Makedonije i BiH vratio iz Pariza bez odličja.

Što se ovog dela Evrope tiče, Mađari su imaju najbolji žetvu, a osvojili su šest zlata, sedam srebrnih medalja i šest bronzi, zauzevši 14. poziciju na kraju.

printskrin

Zanimljivosti sa OI u Parizu:

1. Plutajuća ceremonija

Prvi put u istoriji, ceremonija otvaranja Igara nije organizovana na stadionu, već u centru grada. Olimpijski timovi 205 delegacija paradirali su rekom Senom u brodićima, a čitav spektakl pratilo je oko 300.000 posmatrača. Rečna flota prevezla je više od 10 hiljada sportista šest kilometara dugačkom rutom po Seni, oko čije čistoće je bilo dosta rasprava tokom samih Igara. Interesantno, Vlada republike Francuske izdvojila je oko 1.5 milijardi evra za njeno čišćenje uoči početka Igara, da bi taj bogati projekat, "pao u vodu" sa prvim ozbiljijim padavinama, što je izazvalo negativne reakcije kod triatlonaca i ostalih sportista koji se takmiče u vodenim sportovima.

2. Brejkends "debitovao" na OI

Prvi put smo imali ovu disciplinu na olimpijskoj smotri. Gimnastički stil plesa koji je nastao u Njujorku početkom 1970-ih, bio je jedan od četiri nova olimpijska sporta koja smo imali priliku da gledamo u Parizu, a pored njega "debitovali" su i sportsko penjanje, skejtbord i takmičenje u akrobacijama na BMX bicikli. Sa druge strane, karate i bejzbol su izbačeni. 

3. Takmičenje u surfu na 15.000 km od Pariza

Dok je Pariz bio glavni grad domaćin, takmičenja su održana i u 16 drugih gradova širom zemlje, dok je najdalje bilo u održano u francuskom Tahitiju, na legendarnim talasima Teahupo'o u Tihom okeanu.

Smešteno na 15 kilometara od Pariza, mesto na kojem se održalo takmičenje u surfovanju, oborilo je rekord za najudaljeniju lokaciju koja se odvija izvan grada domaćina OI, a zlatnu medalju osvojio je Kauli Vast (22) iz Francuske.

4. Ajfelov toranj kao deo Igara

Kultni Ajfelov toranj iz centra Pariza, bio je deo Igara na više načina. Naime, dok se takmičenje u odbojci na pesku održalo na privremenom terenu ispred samog tornja, osvajači medalja u ovoj disciplini, poneli su i deo spomenika kao nagradu, jer su olimpijske medalje bile ukrašene sa originalnom metalnom željezom sa Ajfela. 

5. Plivanje u Seni

Reka Sena bila je domaćin maratonskog plivačkog takmičenja i plivačkog dela triatlona na Olimpijskim igrama, tačno vek nakon što su se u njoj održala neka takmičenja tokom prvih Igara u Parizu 1900. godine.

Od 1923. godine do nedavno, plivanje je bilo strogo zabranjeno u Seni zbog problema sa kvalitetom vode, dok je decenijama reka bila previše otrovna za većinu riba. Pariski organizatori više puta uveravali su takmičare da će voda tokom Igara biti dovoljno čista za plivanje, ali to, nažalost, nije bio slučaj. Zbog povećene koncentracije bakterije ešerihija koli, brojni triatlonci bili su nezadovoljni uslovima, a neki sportisti su se i zarazili, pa su završili i na infuziji.

6. Potpuna ravnopravnost polova

Prvi put u istoriji Igara, videli smo jednak broj muških i ženskih sportista na olimpijskoj smotri, a od ukupno 10.500 takmičara, za medalje u Parizu borilo se 5.250 muškaraca i isto toliko žena.

7. Stota godišnjica

Igre u Parizu, obeležile su povratak olimpijskog turnira u francusku prestonicu nakon 100 godina. Pariz je prvi put bio domaćin Olimpijskih igara 1900. godine, a zatim i 1924. Glavni grad francuske tako je postao drugi grad koji je tri puta ugostio Olimpijske igre nakon Londona (1908, 1948. i 2012. godine).

8. Dvoje sportista prvi put nosioci olimpijskog plamena

Olimpijska baklja, koja je prenesena iz Grčke do Pariza u velikoj štafeti, putovala je francuske prestonice tri meseca. Kroz istoriju čast nosioca olimpijskog plamana pripadala je mnogim slavnim sportistima, poput boksera Muhameda Alija (1996) i sovjetskog košarkaša Sergeja Belova (1980), da bi u Parizu prvi put u istoriji videli dvoje nosioca, a baklju su upalili legendarna atletičarka Mare Žoze Perek i čuveni džudista Tedi Riner.