Durent može sam na Srbiju: Amerikanci igraju neku drugu košarku

Svaka čast Srbiji, ali za sada, SAD je neka druga brzina! Mnogo je indikatora za ovu hipotezu - odnos šuteva sa distance,  nepogrešivost Kevina Durenta, bezvremena partija Lebrona Džejmsa, kome sat kuca unazad - mada najbolji pokazatelj je golo oko posmatrača i sam rezultat u korist "jenkija" 110:84 (25:20, 33:29, 26:16, 26:19).

Niko ne može da uskrati našem timu priznanje za dobru partiju, naročito većinom prvog poluvremena kada smo bili više nego kompetetni, ali evidentno je bilo da igramo dve različite košarke, od kojih je jedna primetno superiornija. Možda Svetislav Pešić čuva nešto za "kasnije", a ostaje nam samo da se nadamo tome, inače nam se crno piše u eventualnom ponovnom viđenju... 

Najbolji u našem timu je bio Nikola Jokić, i veći deo našeg ofanzivnog potencijala aktualizovao se kada bi Somborac na neki način učestvovao u igri. U prvih 10 minuta je to bila saradnja sa Aleksom Avramovićem, primetna u prostoru koji su Jokerovi pikovi omogućavali, a u drugoj je to bila čista genijalnost oličena u devet vezanih poena. Na kraju je utakmicu završio sa 20 poena, pet skokova i osam asistencija. 

Kod Amerikanaca se istakao (možda je i nepravično samo to reći) Kevin Durent. Dovoljno je naglasiti da je košarkaš Finiks Sansa za samo 12 minuta ubacio 23 poena (5/5 za tri, 3/4 za dva, 2/2 sa slobodnih bacanja), kako bi konačno shvatili ono što nam se samo govori od Rija - nema čuvara za nekadašnjeg MVP NBA lige na srpskom podneblju. 

Naša reprezentacija je u uvodnu utakmicu Olimpijskih igara ušla veoma snažno, i odmah napravila seriju 10:2, što je nateralo Stiva Kera da zatraži tajm-aut. Uvodne minute je obeležilo šest poena Alekse Avramovića, a njegova presečena lopta za prve poene "orlova", postaje već obeležije ekipe Svetislava Pešića. 

 

 

Ipak, tada se SAD budi u svom maniru. Čak tri vezane trojke (jedna Stefa Karija, i dve Devina Bukera), odnosno poeni Lebrona Džejmsa iz tranzicije donelo je egal sredinom četvrtine. 

Iako je naš tim vodio u većem delu prvog kvartala, na predah su Amerikanci otišli sa pet poena prednosti. Razloga je dva: loš šut našeg tima u odnosu na rafalnu paljbu "jenkija" (1/5, naspram 5/7), kao i izlazak Nikole Jokića, koji je u otvarao veliki prostor Avramoviću i Bogdanoviću pikovima i brzim rešenjima.

U drugoj četvrtini je počelo da liči na sunovrat našeg tima. Kevin Durent nije promašivao iz bilo koje pozicije, sa bilo kog dela terena (mada mu ni tribine ne bi bile prevelika udaljenost). Kada su Amerikanci stigli do ogromnih +11, pojavio se MVP NBA lige. 

U dva napada zaredom, Nikola Jokić je pored Džoela Embida pogađao uz faul, da bi već u narednoj akciji ubacio svoju prvu trojku na meču. Rezultatski egal je za nas zadobio Ognjen Dobrić koji je neverovatno pogodio za tri  faul i potonje iskorišćeno slobodno bacanje. 

Po prikazanom, delovalo je da bi naši košarkaši ponovo morali preuzeti primat, ali je situacija na terenu bila potpuno drugačija zbog Kevina Durenta. Imao je košarkaš Finiks Sansa nerealnih 8/8 (3/3 za dva, 5/5 za tri) u drugom delu igre, a čak je u poslednjem napadu svog tima, uspeo da pogodi nestvaran fejd-avej sa poludistance i pošalje SAD na odmor sa +9. Da nije bilo trojke Bogdana Bogdanovića na minut do kraja, razlika bi bila najveća (do tog trenutka) na utakmici... 

 

 

Po povratku sa pauze, čitavih šest minuta smo gledali "koš za koš" partiju. Razmenjivali su se poeni na obe strane ravnomerno, ali je utisak da su Amerikanci znatno lakše dolazili do svojih, nego što je to činila Srbija  - možda zato što je naš tim prihvatio brzi stil igre SAD i skoro se potpuno priklonio ritmu koji su diktirali Kerovi izabranici. 

Bilo je svetlih momenata - asistencija Dobrića po isteku jednog napada za Jokića, jedan vrlo težak i zahtevan prodor Bogdanovića, ali svaki put kada bi bljesnuli "orlovi", već u sledećoj akciji (često tranzicionoj) uzvraćali bi "jenkiji". 

Svetislav Pešić je zatražio tajm-aut po isteku šestog minuta ne bi li prekinuo monotoniju razmene poena, ali se ova ideja sasvim pogrešno odrazila na igru Srbije. Upravo po povratku sa odmora, Amerikanci  ponovo uspostavljaju dominaciju, i sa šest vezanih poena u poslednja dva minuta (koliko je i trajao košgeterski post naših košarkaša do kraja treće četvtrtine) dolaze do 28:16 u ovom delu igre. 

 

 

Ostalo je samo odrađivajne posla. Dovoljno svedoči to što nismo pogodili koš iz igre čitavih pet minuta, o tome koliko je naš tim pao u završnim trenucima. Inače, ovu pauzu je prekinuo Nikola Jokić još jednom sjajnom samostalnom simultankom u reketu. 

Uspeo je Pešićev tim čak i da dođe do 11:5 u ovom delu igre, ali je tim Stiva Kera uspeo posle tajm-auta na tri minuta do kraja da se ofanzivno konsoliduje i mini serijom od 8:0 probije "stotku". 

Kao ono što bi Karijevi izabranici mogli i morali da poprave, sam se izdvaja procenat šuta za tri. Iako procenti Amerike nisu realan reprer za poredbu, toliko je otvorenih prilika sa distance imala naša reprezentacija, a pogodila je tek nekih devet od 35 (oko 25%) puta. Neki inače pouzdani šuteri poput Bogdana Bogdanovića (1/5) nisu imali svoj dan, ali to se do kraja turnira ne sme ponavljati. 

Sledeći meč, reprezentacija Srbije igra proti Porto Rika od 17.15 u sredu. 

GRUPA C

Subota:

Južni Sudan - Portoriko 90:79

/Džons 19 – Alvarado 26/

Srbija - SAD 84:110

/Jokić 20 - Durent 23/