Da je imao ozbiljnu poentersku podršku makar jednog saigrača u zadnjoj četvrtini finala sa Nemačkom, kada je maltene sam držao rezultatski priključak sa protivnikom, možda bi Aleksa Avramović i Srbije doneli titulu košarkšakog šampiona sveta u domovinu.
Ali, nema niko pravo da im bilo šta prigovori, jer su dali sve od sebe u toj utakmici i svim mečevima pre toga, "ginuli" na terenu kao da im od toga zavise životi, mentalno se uzdigli posle teške povrede i hitne operacije Boriše Simanića, učinivši da niko više ne pominje brojne projektovane zvezde tima, koji nisu hteli ili mogli da igraju za državni tim ovog leta.
"Moramo da budemo ponosni i uzdignute glave. Igrali smo protiv jedne fantastične ekipe koja ima mnoštvo NBA igrača ali nema veze što su to NBA igrači, oni su dugo vremena zajedno. Mi smo gradili ovaj tim od prošle godine, ali mnogo igrača nije tu sa nama. Napravili smo instant rezultat, duboko svesni da idemo kao autsajderi. Uzdignutog čela i sa ponosom mogu da kažem da sam stvarno počastvovan što sam predstavljao Srbiju i duboko sam svestan toga da svaki igračkoji je danas bio ovde sa sve povređenim Ognjenom i sa Borišom, koji je u bolnici, slobodno može da hoda uzdignute glave. Znamo da ćemo u Srbiji biti dočekani na lep način jer smo orbradovali našu Srbiju, naše porodice, celokupnu naciju i slava Bogu", u dahu je rekao Avramović.
Beskrajno borbenom prvotimcu Partizana krivo je štop nije svom bratu poklonio najsjajniju kolajnu, jer je ovaj putovao 36 sati da bi stigao da gleda finale.
"Dobro, malo me je slomio ovaj kraj utakmice kada mi je brat prišao. Putovao je 36 sati, to me malo emotivno slomilo. Hteo sam da obradujem njega posebno jer je stvarno pružio "ekstra efort" što bi rekao kouč. Međutim, ne žalimo ni za čim. Znamo da smo dali sve od sebe, stvarno smo dali sve od sebe. Bolji tim je pobedio, svaka čast Nemačkoj. Mi smo Srbija, idemo sledeće godine na Olimpijadu da se spremimo, a pokušamo da osvojimo zlato", poručio je Avramović.
Ostavite komentar