Italijani obaraju rekorde: Petina trenera na Evropskom prvenstvu dolazi sa Apenina

Polako se popunjava spisak učesnika koji će se naći na prvenstvu Evrope naredne godine. Ostalo je svega još nekoliko mesta, a titulu će braniti reprezentacija Italije. Lućijano Spaleti je remijem sa Ukrajinom čekirao kartu za Nemačku i neće biti jedini strateg sa Apenina koji će se naći na najvećoj fudbalskoj smotri u Evropi.

Društvo će mu praviti još četiri sunarodnika koji predvode reprezentacije Belgije, Mađarske, Slovačke i Turske. Italija će tako imati čak pet trenera na prvenstvu Evrope i tako će oboriti rekord koji je do sad držala Holandija. "Lale" su imale tri od 16 trenera na turniru koji je održan 2008. godine. Marko Van Basten je tada prevodio upravo Holandiju, Gus Hidnik je sedeo na klupi Rusije i Leo Benaker je bio trener Poljske. Na sledećem takmičenju će čak pet od 24 stratega biti Italijani.

Ko su treneri koji će oboriti rekord 2024. godine?

Lućijano Spaleti

Rođen u Toskani 1959. godine, započeo je svoju igračku karijeru u Kastelfiorentinu. Ona nije bila bogata kao njegova trenerska jer je nastupao još za Entelu, Speciju, Viaređo i Empoli. U menadžerske vode se upustio sa 35 godina, odmah nakon što je okačio kopačke o klin. Trenirao je Empoli, Sampdoriju, Veneciju, Udineze, Ankonu, Romu, Zenit iz Sent Peterburga, Inter, Napoli i sada reprezentaciju Italije. Najveći uspeh je zabeležio sa Napolijem kada je prošle sezone doneo treći Skudeto ovom klubu sa juga zemlje. 

 

 

Frančesko Kalcona

Dolazi iz italijanske provincije Kalabrije gde je rođen 1968. godine. Imao je veoma kratku igračku karijeru u kojoj je nastupao samo za Arezo u Seriji B. Prvi samostalan posao u trenerskoj karijeri je našao upravo na klupi Slovačke reprezentacije 2022. godine. Pre toga je radio kao pomoćni trener u Peruđi, Alesandriji, Sorentu, Empoliju, Kaljariju i Napoliju gde je bio asistent upravo Lućijanu Spaletiju. Plasman na Evropsko prvenstvo sa Slovačkom definitivno predstavlja njegov najveći trenerski uspeh.

Domeniko Tedesko

Baš kao i Kalzona, rođen je u Kalabriji 1985. godine. Nije imao prebogatu karijeru jer je nastupao za samo dva kluba. U nemačkoj je igrao za Aihvald i Cufenhausen, a već sa 23 godine je započeo trenersku karijeru kao pomoćni trener Tomasu Šnajderu u Štutgartu. Prvi samostalan trenerski angažman je imao u Aueu, a nakon toga je vodio Šalke, Spartak iz Moskve, Lajpcig i trenutno je trener Belgije. Osvajanje nemačkog kupa sa Lajpcigom mu je trenuno najveći uspeh u karijeri, dok bi to mogao da nadmaši u koliko Belgijance odvede do evropskog trona.

 

 

Vićenco Montela

Poreklom iz Kampanje u kojoj je rođen 1974. godine, probio se u fudbalu kroz mlađe kategorije Empolija. U istom klubu je kasnije zaigrao i za prvi tim. Nosio je i dresove Đenove, Sampdorije, Rome i Fulama. Trenersku karijeru je započeo u mlađim kategorijama Rome, dok je prvi samostalan posao dobio u Katanji 2011. godine. Nakon toga je vodio Fiorentinu, Sampdoriju, Milan, Sevilju, Adanu Demirspor i trenutno je selektor Turske. Kao menadžer je osvojio samo italijanski Superkup sa Milanom. Najveći uspeh bi ipak mogao da zabeleži upravo sa reprezentacijom sa Bosfora, koja se nada iskoraku na Evropskom prvenstvu pod vođstvom italijanskog stratega.

 

 

Marko Rosi

Rođen 1964. godine je u Pijemontu, italijanskoj provinciji na severu Apenina. Bio je štoper u Torinu, Kampanji, Katanzaru, Breši, Sampdoriji, Klub Americi, Ajntrahtu iz Frankfurta, Pijaćenci, Ospitaletu i Salu. Prvi trenerski posao je imao u Lumecanu, nakon čega je vodio Pro Patria Kalčo. U domovini je sedeo i na klupi Specije, Skafatezea i Kavezea. Pre 11 gdoina je dobio posao u Honvedu iz Budimpešte, dok je nakon toga vodio Dunajsku Stredu. Od juna 2018. godine predvodi reprezentaciju Mađarske koja se nada znatno boljem rezultatu na prvenstvu Evrope nego pre tri godine kada su takmičenje završili u grupi.

Kako trenutno stvari stoje sa šeširima za turnir u Nemačkoj, na njemu bismo mogli da vidimo grupu u kojoj će sve reprezentacije imati italijanske trenere. Belgija (prvi šešir), Turska (drugi šešir), Slovačka (treći šešir) i Italija (četvrti šešir) bi bila izuzetno zanimljiva grupa, zar ne?