UEFA Liga šampiona

Pep, prošlo je 12 godina, vreme je za Ligu šampiona

komentari (0)

Autor: Sašo Ilijoski

10.06.2023 12:24
Pep, prošlo je 12 godina, vreme je za Ligu šampiona Tanjug/AP Photo/Manu Fernandez

(Od specijalnog izvešatača iz Istanbula - Sašo Ilijoski)

Kad, ako ne sad. Žozep Pep Gvardiola stigao je sa Mančester sitijem u Istanbul na finale Lige šampiona da bi ga osvojio. U životu se ništa ne mora, pogotovo što sport nosi neki svoj krst i prst sudbine koji se ne može niti naslutiti, a ni pronaći neki zdravorazumski odgovor.

Pa, opet, Gvardiola na "Etihad" mora da se vrati sa velikim "ušatim peharom" kako bi jednom za svagda, kao što je to učinio Lionel Mesi osvojivši titulu prvaka sveta sa Argentinom u Kataru, Siti stavio uz rame sa velikim klubovima koji imaju ovaj pehar u vitrinama iako godinama unazad pleni, dominira, nalazi se među četiri najbolja kluba na Starom kontinentu.

Gvardiola je kao igrač sa Barselonom osvojio 14 trofeja, sve osim Kupa UEFA, imao je "kompjuter" u glavi, inteligenciju a veliko srce na terenu. Po završetku karijere, preuzeo je Barsu "B" 2007. godine, i uz sebe je imao iskusnijeg, nažalost sada pokojnog Tita Vilanovu koji mu je pomogao da za samo godinu dana svoje ideje u glavi pretoči u stil igre "tika-taka".

Kada je završila era Frenklina Rajkarda, uprava Barse se dvoumila između Mihaela Laudrupa i Pepa Gvardiole i izabrala svog pulena. Bio je to pun pogodak, iako je Pep na startu retorički pucao sebi u nogu odrekavši se Ronaldinja i Deka! Šampionski tim napustili su Zambrota, Edmilson, Tiram, Đovani dos Santos, na sreću ne i Samjuel Eto koga je takođe otpisao, ali se i predomislio...

Gvardiolin 161. meč u LŠ

Pep Gvardiola je osvojio dve Lige šampiona u tri odigrana finala, a duel protiv Intera biće mu 161. u ovom takmičenju, po čemu je četvrti na rang listi iza Arsena Vengera (184), Karla Anćelotija (191) i Aleksa Fergusoina (202).  Španac se izjednačio po broju finala sa Klopom, Fergusonom, Lipijem i Munjozom, a pet ima samo rekorder Karlo Anćeloti.

Pep i sportski direktor Čiki Begeristain su napravili brze rokade, doveli su Danija Alveša, Keitu, Kaseresa, Pikea, Hleba, promovisali su iz škole Busketsa, Pedra, a fokus je bio stavljen na trio "La Masije" Lion el Mesi-Ćavi Ernandez-Andres Inijesta. Kada se mašina zalaufala, padali su redom svi, osvojena je Primera, Kup Kralja i Liga šampiona. Pep je postao prvi trener koji je vezao ta tri trofeja, najmlađi ikada koji je osvojio elitno takmičenje (38 godina), a dve godine kasnije prvi koji je osvojio svih mogućih šest trofeja u jednoj sezoni (Liga, Kup Kralja, Superkup Španije, Liga šampiona, Superkup Evrope i SP za klubove).

U leto 2012. napustio je Barselonu sa osvojenih 14 trofeja, sa sve dve Lige šampiona 2009. i 2011. godine, pomogao je Mesiju da se brzo popne na kraljevski presto. I uzeo je godinu dana "neplaćene" pauze.

 

 

"Bio mi je potreban restart. Odlučio sam da se vratim trenerskom pozivu, ali još uvek nemam klub", rekao je u janauru 2013. Pep, a ubrzo zatim je Bajern saopštio da ga je angažovao umesto Jupa Hajnkesa koji je osvojio sve te sezone, na kraju i Ligu šampiona.

Nemci nisu Španci, vole direktan fudbal, navijačima je dosadna "tika taka", niko ne igra ni slično u Bundesligi. Pep je pokušao da napravi neki miks svog i nemačkog stila, ali osim dominacije u zemlji (7 trofeja), u Evropi je samo dobijao lekciju za lekcijom. Najtežu moguću od Karla Anćelotija sa Realom usred Minhena (0:4).

Među sedmoricom "veličanstvenih"

Pep Gvardila nalazi se u grupi od sedmorice "veličanstvenih" koji su osvajali pehar Lige šampiona kao igrač (1991/92) i kao trener (2008/09, 2010/11.). Na spisku "veličanstvenih" su: Migeul Munjoz (Real Madrid, ig. 1955/56, 56/57, tr. 59/60,65/66), Karlo Anćeloti (Milan, ig. 1988/89, 89/90, tr. Milan 2002/03, 06/07, Real 2013/14, 21/22), Đovani Trapatoni (Milan, ig. 62/63, 68/69, tr. Juventus 84/85), Johan Krojf (Ajaks ig. 70/71, 71/72, 72/73, tr. Barselona 91/92), Frenklin Rajkard (Milan ig. 1988/89, 89/90, Ajaks 94/95, tr. 2005/06. Barselona) i Zinedin Zidan (Real ig. 2001/02, tr. 15/16, 16/17, 17/18).

Nikoga nije iznenadio odlazak izu Minhena, kao ni vest od 1. februara 2016. godine da preuzima Mančester siti od leta. Dobio je "no limit" kreditnu karticu bogatih šeika i sa Čikijem Begeristajnom, koji je napustio Barsu i došao sa njim na Ostrvo, počeo je da stvara novi tim, koji bi nadmašio Pelegrinijev i polufinale Lige šampiona.

Trošio je Pep novac, stvarao svoj tim, napravio je smenu generacija, prvi trofej mu je bio Liga kup Engleske 2018. godine, a onda je stigla i prva titula u Premijer ligi. Od tog momenta, Siti je uglavnom na vrhu engleskog fudbala, ali ni blizu vrha evropskog, sve dok se u godini pandemije koronavirusa nisu dočepali finala Lige šampiona protiv Čelsija.

Malo ko je prognozirao da pehar neće podići igrači Sitija i Pep Gvardiola, već Tomas Tuhel i mladi tim "plavaca" iz Londona. Ali, treća nije bila sreća za Pepa, nije osvojen primarni trofej za vlasnike iz Emirata. Pričalo se da će napustiti "Etihad", ali se upornost šeika isplatila. Na uigran tim je dodat samo golgeter Erling Haland, povezane su tri titule, ukupno je Pep za sedam sezona "ubrao" 13 trofeja i svi očekuju da će taj 14 doneti iz Istanbula.

Pa, vreme je Pep da posle 12 godina opet podigne pehar Lige šampiona. A, podigao ih je 48 u karijeri, 34 kao trener i 14 kao igrač...