Marko Stamenić iz Grčke za Arenu: Milojević je znao da smiri svačiji ego; rekao sam im da ne luduju posle derbija!

Posle godinu dana provedenih u Srbiji, zemlji njegovih korena, odakle mu je otac odavno otišao na daleki Novi Zeland, Marko Stamenić je ostao u najlepšem sećanju navijača i fudbalera Crvene zvezde. Nekadašnji igrač Kopenhagena je sve kupio svojom konstantnom i stabilnom igrom, bez greške, bez velikog rizika, i priličnom čvrstinom u defanzivnoj liniji. 

Dobre partije rezultirale su transferom u premijerligašku ekipu, Notingem Forest. Međutim, pošto su "šumari" u vlasništvu Evangelosa Marinakisa, takođe gazde Olimpijakosa, Stamenić je prosleđen na "kaljenje" u Atinu, gde će nastupati ove sezone, i pokušati da se u budućnosti izbori za svoje mesto na terenima Engleske. 

S obzirom da se radi o pravom ljubimcu navijača i nekome ko je ostavio izvanredan utisak u crveno-belom dresu, redakcija TV Arena Sport je odlučila da kontaktira Marka uoči sutršanjeg meča njegove ekipe u Ligi Evrope protiv slavnog Olimpika iz Liona (Arena 1 Premium, 21.00). 

Opširni intervju smo otpočeli pitanjem kako mu se za sada dopada Grčka i Oli kao klub.

"Grčka je prelepa zemlja, mojoj devojci i porodici se prilično dopalo što ću od sada biti tamo. Što se zemlje tiče, oduševljen sam! Stručni štab i igrači su me odlično prihvatili, naročito domaći. Mislim da pomaže to što sam Srbin (smeh). Predsezona je dobro prošla, imali smo pripreme, ali se i dalje ekipa razvija. Priznajem da se i dalje prilagođavam na sistem, tranzicija je u toku, što se može reći i za tim jer se pomalo mučimo u ligi, ali verujem da će na kraju sve doći na svoje mesto", počeo je Stamenić za Arenu. 

 

 

Kako bi opisao svoje prilagođavanje na nove uslove - u pitanju je trener sa drugačijim stilom, a i grčka liga nije baš nalik na Mozzart bet Superligu? 

"Postoji razlika, pre svega, što se tiče trenera koji neguje drugačiji stil igre. Utiču i vremenski uslovi... U igri je mnogo faktora koji prave razliku između srpskog i grčkog fudbala. Ono što vidim je kompetitivnost, jer se pet klubova takmiči za titulu, dok su u Srbiji samo dva tima u trci. Prilično je zahtevno prvenstvo, što se vidi i po našim dosadašnjim rezultatima, ali moraću još neko vreme provesti ovde da bih mogao tačno objasniji šta odvaja srpski od grčkog fudbala". 

Dobro, napomenuo si kako da vidiš jasnu razliku između Hozea Luisa Mendilibara i Vladana Milojevića. Da li bi nam malo detaljnije pojasnio šta se dešava sa tvojom pozicijom, i koja je tvoja uloga u timu, i šta je to osetno što odvaja dva stratega? 

"Iskreno, ono što mi je najveća razlika je jezik. Mendilibar je Španac i ne priča reč engleskog. Njegov štab nam dosta pomaže sa komunikacijom. Za sada imamo najveći problem sa pozicionom igrom, potrebno je pokriti mnogo više pozicija nego što je to bio slučaj u Zvezdi. Igramo potpouno drugačiju formaciju, gde se desni bek često uvlači u vezni red. U formaciji 4-2-3-1, Mendilibar od mene traži da budem 'holding six'. U Zvezdi sam imao više slobode da se sa zadnjeg veznog krećem napred u tranziciji, dok sam ovde mnogo više situiran u mestu. I dalje imamo taj pozicioni problem, ali sve polako dovodimo u red", istakao je Marko. 

Olimpijakos je počeo prvenstvo prilično promenljivo. Posle uvodne tri pobede, usledio je remi sa Panetolikosom u Pireju, a potom i poraz od Arisa u Solunu. Kako ti gledaš na taj ozbiljni pritisak koji postoji na crveno-bele fudbalere u obe zemlje - sve mora da se pobedi, jel tako? 

"Mislim da je prilično slično, kao i u Zvezdi. Postoji stalni pritisak da osvojimo sve što možemo, ali i pre svega sa dobrom igrom. Moramo da igramo dobro za navijače. Ako pobedimo 'tesno' sa 1:0, 2:0, neće biti zadovoljni samo pobedom. Olimpijakos je imao ogroman uspeh u Ligi konferencije, i naš cilj je da dođemo što dalje u Ligi Evrope. To su ambicije - očekuje se da osvojimo sve što možemo, posebno jer je ove godine stogodišnjica kluba", rekao je Marko, objasnivši usput da je propustio duel sa Arisom zbog bolesti, od koje se nije mogao oporaviti na vreme, iako je doputovao sa ekipom u Solun. 

MN Press

A sada ide Lion, definitivno najveći izazov ove sezone... Kako idu pripreme? 

"Pripremamo se kao... Pa dobro, nije baš kao za svaku utakmicu - ipak igramo sa Lionom. Za sada je priprema pretežno mentalna, jer posle neuspeha u derbiju, moramo da izađemo iz svoje glave, ali napredujemo". 

Možemo sada i malo da se vratimo unazad - mislimo na godinu u Crvenoj zvezdi. Opiši nam malo tu jednu sezonu provedenu u Beogradu i u Ljutice Bogdana...

"Bilo je unikatno i fantastično iskustvo, najviše zato što sam upoznao svoju domovinu, poreklo, i porodicu koju do tada nisam poznavao. Bila je prava privilegija osvojiti titulu sa Crvenom zvezdom, najviše zato što je to bila godina puna uspona i padova. Kao i ostali igrači, i ja išao 'gore-dole' (što se i sada pomalo dešava u Olimpijakosu), ali sam veoma zadovoljan uspehom, i zahvalan za neverovatno iskustvo". 

Uspeo si i postati tek drugi Novozelanđanin sa golom u Ligi šampiona (protiv Lajpciga). Znamo da si pričao o tome već, ali ako bi mogao još jednom...

"Sa zadovoljstvom! To mi je bio ogroman šok! Pre toga sam bio u Evropi već pet godina i mogu slobodno reći da imam pomalo od svih nacionalnosti - taj neki srpsko-dansko-novozelandski miks (smeh). U prvih nekoliko dana nisam ni znao za taj podatak, ali mi je bila ogromna čast što sam predstavio svoju zemlju na odličan način". rekao je Stamenić uz konstantan osmeh. 

Pomenuo si da ti je Milojevićev stil igre posebno odgovarao. Ti si zatekao i Baraka Bahara. Šta je bilo bolje kod Vladana u odnosu na Izraelca? 

"Vladan i ja smo imali izvanredan odnos i na terenu, i van njega. Razumeo je igrače, fudbalski, ali je pre svega poznavao njihove ličnosti. Bilo je puno stranaca u timu, koji su zvezde, a Vladan je znao da iskontroliše svačiji ego, i da ih natera da rade. Mislim da mi je više ležao njegov, nego Baharov stil, radio sam mnogo efikasnije". 

Profimedia

Sad nezgodno pitanje: Delije ili Gate 7?

"Stvarno nezgodno pitanje prijatelju, dovešćeš me u nepriliku (smeh). Za sada nismo igrali kao tim dobro. Rekao sam im čim sam došao da sam igrao par derbija, ali da nikada nisam iskusio takav osećaj i takav ambijent kao na meču sa Partizanom. Za sada mi prednjače navijači u Srbiji, ali videćemo kada dođe utakmica sa Panatinaikosom..." 

Svojim partijama, što u Zvezdi, što u Olimpijakosu, zavredeo si poziv za reprezentaciju Novog Zelanda. Kaži nam nešto o iskustvu igranja za nacionalni tim.  

"Za mene kao fudbalera je igranje za nacionalni tim prava 'evolucija'. Uklopio sam se odlično u reprezentaciju, i veoma sam srećan što sam bio tu jer je čitava ekipa vrlo mlada. Igramo zajedno već neko vreme, a većina nas igra u Evropi, što govori koliko je novozelandski fudbal napredovao. Imamo velike šanse da se kvalifikujemo na Svetsko prvenstvu, i svesni smo da imamo veliki potencijal, tako da moramo ispuniti očekivanja", objasnio je Marko, na šta smo se odmah nadovezali sa pitanjem: Da li fudbal poslednjih godina svojim neverovatnim razvojem uspeva da ugrozi ragbi?

"Sigurno napreduje. To se vidi i prema igračima koji poslednjih godina igraju u sve jačim ligama. Mogu slobodno reći da se vidi veliki napredak i širenje fudbala, od dana kada sam ja kao mali gledao 'All Whites'-e. Navijači, i rasprostrajnivanje fudbala - stalno nas podsećaju da idemo u dobrom smeru". 

Način na koji nacionalni timovi igraju Haku (ples Novozelanđana) pokazuje pravu posvećenost reprezentativnom dresu ali i identitetu naroda. Može se reći da se taj istančani duh za patriotizam oseća i na Balkanu, u Srbiji. Složio bi se? 

"Definitivno! I mi to uvek kažemo, da je to zajedništvo ono što nas čini 'Kivijima'! Uvek izađemo na teren i damo sve od sebe jer znamo da igramo za svoju zemlju, i mislim da je taj snažan nacionalni duh nešto što nedostaje mnogim reprezentacijama. Teško je reći tako nešto kada nema rezultata, ali možemo reći da nas taj identitet nosi i da zbog toga pravimo velike uspehe. Naglasio bih da se saosećaam sa 'Balkancima' po tome, naravno i zbog srpske krvi, ali i zbog tog osećaja koji imamo kada igramo u nacionalnom dresu". 

Da se ponovo vratimo na relaciju Beograd - Novi Zeland. Nadamo se da nisi prestao sa gledanjem Crvene zvezde? 

"O prijatelju! Gledam svaku utakmicu, gledao sam i derbi pre dva dana! Bilo je neverovatno, potpuno drugačije od onoga kako je derbi izgledao kada sam ja bio tu. Skroz smo dominirali i zaista čestitam mojim bivšim saigračima, svim momcima".

Pretpostavljamo da si im čestitao? U stvari, sa kime od njih se najviše čuješ, jel su se prijateljstva održala? 

"Naravno da sam im čestitao. Jedan od mojih najboljih prijatelja za života će ostati Omri Glazer. Čujem se i sa mlađima, a posle pobede sam im rekao da ne 'partijaju' i luduju mnogo na slavlju (smeh)". 

Profimedia

Odlično! Prešli smo Zvezdu, Olimpijakos, pričaj nam malo o Notingemu. Čuo si da postaješ premijerligaški igrač - kakav je osećaj? 

"Bilo je mnogo emocija. To mi je bio cilj - mene i moje porodice. Znamo svi da se još nije desio taj prvi minut u Premijer ligi, ali sama činjenica da sam zvanično član tima iz engleske Premijer lige zvuči neverovatno. Na tome zahvaljujem svima, porodici, prijateljima, klubu, stručnom štabu..."

Znači razmišljaš o nastupu među "šumarima", iako si u Grčkoj i Olimpijakos je u fokusu?

"Pa naravno da je ta misao uvek tu. Uvek je u malom mozgu. Među mojim ciljevima je da se vratim u Notingem i zakoračim na teren prvi put, to je ostvarenje sna. Sada sam, kao što si rekao, fokusiran na Olimpijakos, ali na pameti mi je da želim mesto u timu, želim da igram startnih 11 u Premijer ligi". 

Pored Notingema, ko je još bio zainteresovan za tvoje usluge? 

"Bilo je interesovanja. Ne mogu baš o svima da pričam, ali izašlo je u javnost da je Koventri bio zainteresovan. Njihova ponuda se pojavila na društvenim mrežama i jednostavno je eksplodirala! Ponude Koventrija, koji ju je prvi napravio, i Notingema su bile najjače, ali znao sam šta želim. Za mene je biti deo Foresta ogroman uspeh". 

Sad kada već pričamo o Notingemu, možemo reći da imaš istog "šefa" i u Engleskoj, i u Grčkoj. Gospodin Marinakis je prilično ekscentričan čovek, da li ste se upoznali i popričali? 

 

 

"Upoznao sam Marinakisa preko 'face time'. Na početku mi je rekao očekivanja i ciljeve u vezi sa Olimpijakosom, a potom mi je izneo i neke želje za Notingem. On je čovek snažnog karaktera, i prilično je strastven! Zna kako da razgovara sa igračima i po meni ima pravi, pobednički mentalitet". 

Hajde za kraj dva pitanja: Gledaš li "orlove" i još bitnije, da li misliš da ćeš se vratiti u Srbiju i Zvezdu jednog dana?

"Ispratio sam čitav EURO - čuvam Srbiju u srcu. Za mene će to uvek ostati moj dom van doma. I dalje učim jezik, nisam prestao od kada sam u Grčkoj, trudim se da ga naučim, i da ga progovorim sa Grcima jer ga oni dosta znaju. Što se navijača tiče, oni su bili divni prema meni. Zašto se ne bih vratio? Zbog toga je fudbal divna igra - zbližava ljude i nikada ne znaš gde može da te navede. Nikada neću reći ne povratku, ali videćemo kako godine budu prolazile", dovršio je Stamenić za TV Arena Sport.