FK Crvena zvezda proslavlja 80. rođendan: Ljubav i inspiracija za sva vremena

"Ljudi, a da se naše društvo zove Zvezda? Odlično, samo kad je Zvezda neka bude - crvena". Ovako su Slobodan Ćosić i Zoran Žujović 4. marta 1945. godine kumovali osnovanom Fudbalskom klubu Crvena zvezda.

Od tada, do danas prošlo je 80 godina, ona je od inicijative Ujedinjenog saveza antifašističke omladine stasala kroz decenije u najtrofejniji kolektiv u zemlji sa 35 titula prvaka, 28 kupova, dva Mitropa kupa i ono najznačajnije sa evropske scene Kupom šampiona 1991. i Interkontinentalnim kupom iste godine.

Za ovih osam decenija, izdvojilo se pet Zvezdinih zvezda (Rajko Mitić, Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon, Dragan Stojković, kao šesti je izabran tim iz Barija), a čak 17 godina (u dva mandata od 1987 do 1993, pa od 2014. do danas) kao prvi čovek kluba sedi Svetozar Toza Mijailović. Najdugovečniji predsednik sa najviše trofeja - čak 20 od 67 ukupno.

Kao neko ko je mlađi od Zvezde dve godine, aktuelni čelnik crveno-belih je i prava ličnost da čitaocima TV Arena sport malo dočara život ovog 80-godišnjaka.

ZVEZDINE ZVEZDE KAO TEMELJ POSEBNOSTI

Generacija Crvene zvezde predvođena Rajkom Mitićem, koji je 14 godina nosio crveno-beli dres obeležila je prvi 15 godina postojanja, osvojila je pet titula prvaka. Vladimir Beara, Durković, Branko Stanković, Vladica Popović, Bora Kostić su sa "Čika Rajkom" bili moćan tim, ali samo je jedan od njih postao prva Zvezdina zvezda. O toj ideji priču sa nama započinje Mijailović.

"Zvezda je u istoriji imala uvek pojedince koji su se izdvajali u odnosu na druge. Da bi se odalo priznanje istaknutim zvezdašima krenulo se od prvog tima koji je vodio Rajko. Proglašavali smo po generacijama po jednog koji se istakao. Rajko je bio gospodin, fer-plej igrač, odlučan, pravi vođa tima. Kasnije, kada više nije bio fudbaler ostao je u sporetu, ali do kraja života ostao je uz svoju Crvenu zvezdu".

Zvezdu je oduvek krasila brzina procesa "od ideje do realizacije".

"Samo ime Zvezda asociralo je da treba da imamo zvezdu u Zvezdi. Tako je došlo do ideje, proglašavani su redom Rajko, pa Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić, Vladimir Petrović i na kraju Dragan Stojković. Pet Zvezdinih zvezda i to smo posebno obeležili, stoji to u stalnoj muzejskoj postavci. Napravljena je lepa promotivna akcija sa pratećim sadržajem. Kroz tih pet Zvezdinih zvezda imamo i istoriju u 'malom'."

Starsport

 

Rajko Mitić je sa svojom generacijom obeležio istoriju kluba na jedan, a Dragoslav Šekularac je bio sasvim poseban, ne mnogo sličan slavnom kapitenu.

"Šeki je bio virtuoz, jedna ličnost koja je zahvaljujuči talentu, ne samo fudbalskom i ne onom drugom bio poseban. Bio je šoumen, u današnjem vremenu pandan bi mu bio recimo Ronaldinjo. Plenio je svojom igrom, ali i 'ponašanjem'. Ispričaću jedan detalj iz njegove karijere koji dobro naslućuje ko je zapravio bio Šeki. Zbog njegovog nestašluka odlučio je trener da ga pošalje da trenira sa drugim timom, odvojeno od prvog. Na treninzima Zvezde je tada bilo po pet-šest hiljada ljudi i kada su videli da nema Šekija brojka se drastično smanjila na treningu prvog tima. Svi su išli na trening drugog tima da gledaju Šekija. Posle dva dana trener ga je vratio u prvi tim..."

MARAKANA JE ZVEZDIN DOM

Osvajala je Zvezda trofeje, igrala dobro i u Kupu sajamskih gradova, ali nije imala svoj stadion. Mečevi su se igrali na stadionu JNA, a u Zvezdi je odmah sazrela ideja da je morala da se napravi sopstvena kuća.

"Ideja se začela vrlo brzo, jer nije bilo normalno da Zvezda kao najpopularniji klub nema svoju kuću. Zaslužni su bili za ono vreme veliki zvezdaši koji su pokrenuli inicijativu i krajem 1959. godine se započelo sa izgradnjom. Dok se gradio, stadion se vodio se kao objekat u izgradnji, skoro tri godine, dok nije bio postavljen krov. Imati svoju kuću mnogo znači, u ono vreme je stadion imao najmodernije karakteristike sa nekim rešenjima. Dobili smo i Evropsko prvenstvo 1976, bio je jedna od najvećih stadiona u Evropi. Imali smo čuvene utakmice gde je bilo više od 100.000 gledalaca, a optimalni kapacitet bio je 90 i nešto hiljada. Da se našalim, koliko navijača može da stane na tribine zavisilo je od toga da li je leto ili zima..."

Kada je otvoren stadion 1963. godine, u vreme predsednikovanja Miloša Bugarčića i Miljana Miljanića kao trenera, Zvezda je doživela uspon, predvođena na terenu Draganom Džajićem.

"Tada smo se kao klub malo odlepili od ostalih u Jugoslaviji, a i počeli da postajemo konstanta u Evropi. Postizani su zaista sjajni rezultati, igrala su se dva polufinala, jedno u Kupu kupova, drugo u Kupu šampiona protiv Panatinaikosa. Bilo je šta je bilo, ali suštinski svaka generacija je stvarala čvrst temleje na kome je Zvezda rasla. Stvaranje imidža Zvezde je počeo od Rajkove generacije, kroz domaća takmičenja uspevali smo kao klub da stvaramo ime i na evropskoj sceni. Gotovo svaka naša generacija u nekom segmentu je doprinosila izgradnji kluba, a ono što je važno je bio razvoj zvezdaštva. Pravilo se nešto što se zove ljubav na jedan poseban način koji je klub stvorio oko sebe. Zvezdaši su tako i negovali svoje igrače i navijače, jednim odnosom da uvek mora da se stremi najboljem".

Starsport

 

Slogan "Navijajmo za Zvezdu" podrazumevao je i nastavak "želimo da budemo uvek najbolji". 

"Ima jedna stvar koja je bitna za Zvezdu. Stvaranjem imidža da moraš uvek da pobediš je posebno opterećenje za igrače. Neki put se postavljalo pitanje da igrač koji dođe, a birani su uvek najbolji, ne pokazuje u dresu Zvezde ono što je u bivšem klubu. Taj pritisak da stalno pobeđuješ mnogi igrači nisu mogli da iznesu i tada je nastala uzrečica 'lopta drugačije skakuće na Marakani'. Stvaranje tog imidža bila je zvezda vodilja svim generacijama. Imali smo tako u svim generacijama one koji su stvarali ovu veličinu kluba na koju se i ove nove generacije oslanjaju."

Do prvog evropskog finala, Kupa UEFA 1978/79. protiv Borusije niz Menhengladbaha stigla je generacija predvođena Vladimirom Petrovićem Pižonom, Dušanom Savićem i ostalima...

"Imali smo stalno taj neostvaren san da osvojimo evropski trofej. Više puta smo mu se približavali, igrali velike utakmice, padali su veliki timovi pred Zvezdom. Međutim, taj iskorak nikako nismo uspevali da napravimo, da dođemo do kraja i preskočimo prag. Ponekad nismo imali ni sreće"...

STVARANJE ZLATNE GENERACIJE

A, onda je počelo stvaranje zlatne gernacije koja se ovekovečila u Bariju. Poklopilo se to i sa dolaskom Mijailovića na mesto predsednika Skupštine kluba, prvi operativci Dragan Džajić i Vladimir Cvetković su napravili strategiju kako dođi do cilja.

"To je možda i najpoznatiji deo istorije Zvezde. U to vreme se došlo na stanovište da se mora napraviti iskorak i osvojiti trofej. Napravljen je onaj čuveni petogodišnji plan sa ciljem da se svi elementi postave i naučno i praktično. Mnogo ljudi je učestvovalo u stvaranjnu i realizaciji tog plana, ali najveću ulogu odradio je sportski sektor na čelu sa Draganom Džajićem. On je uklapao tim, dovodio je igrače koji su mogli da dosegnu taj cilj. Doduše, cilj je ispunjen pre roka, ali ne mari".

Osvajanje Interkontinentalnog kupa u Tokiju je bio potvrda kvaliteta, ali i početak kraja najbolje ekipe u Evropi.

"Postoji velika žal za većim dostignućima tog tima. Dolaze nesrećne sankcije u kojoj se šampionski tim razišao..."

Plan je bio sasvim drugačiji, taj šampionski tim je trebalo da se nadogradi najboljim igračima u zemlji. Govorilo se da su bili "već viđeni" Zvonimir Boban, Davor Šuker, Robert Jarni, Alen Bokšić...

"I u uslovima sankcija smo igrali polufinale Kupa šampiona. Malo nam je nedostajalo te seldeće godine da igramo za trofej. Te sankcije su nas mnogo vratile unazad. Kad sa moćnim timom ne možeš da se potvrđuješ u budućnosti onda to nije podloga za razvoj. Selili smo se od stadiona do stadiona kao "siroče", imali smo podršku svuda i u Mađarskoj i Bugarskoj, ali to nije bila Zvezdina kuća u kojoj si bio domaćin, u kojoj su mnogi strepeli kada su dolazili".

Starsport

 

Zvezdina omladinska škola je uvek bila prepoznatljiva, a u vreme raspada SFRJ dolazila je jedna sjajna mlada generacija. Jesu sankcije ozbiljno urušile srpski fudbal, ali Zvezda je nekako uspevala da se održi u kvalitetu.

"Raspadom zemlje mnogo toga se promenilo, opao je kvalitet lige, bila je limitirana u odnosu na prethodno vreme. Imala je Zvezda svoje uspone, padove, ali i svoju najveću krizu, pogotovo u vreme dominacije Partizana, kada je imala sporednu ulogu."

VELIKA DOMINACIJA POSLE KRIZE

Međutim, svaka kriza prođe pa i Zvezdina.

"Možda čovek u svečarskom danu za Zvezdu ne treba da se seća na ta vremena krize, ali te 2014. godine je klub došao na ivicu stečaja. Nisu nam davane dobre prognoze. Međutim, napravimo smo jedan veliki napor, otklon. Dolaskom Zvezdana Terzića u Zvezdu uspeli smo da saniramo neke probleme, ali u velikoj oskudici, bez struje, vode. Gledajući sa ove distance može se reći da je to možda bio i najteži momenat kluba, ali isto tako možemo ponosno da kažemo da ta snaga Zvezdaša i ljudi koji su privženi klubu učinili nešto mnogo veliko, govori nam i to da sa pravim ljudima nema nerešivih problema. Poslednja dekada je ujedno jedna od najuspešnijih u istoriji kluba."

Od kluba koji je bio dužan 50 miliona evra, sa stadionom koji je pokazivao duh prošlosti i kaskao za novim UEFA kategorijama, došlo se da situacije da Zvezda prihoduje 80-90 miliona evra godišnje, ulaže u infrastrukturu, igra osam godina zaredom UEFA ligaška takmičenja...

"Imali smo devastiranu situaciju oko stadiona, koji je bio 'otvoren' za sve, niste imali uređeno dvorište, a došli smo do ovog vremena gde imaš uslove u nekim segmentima gde možeš da se porediš sa najvrednijim klubovima Evrope. Od terena, prostora za pripremu, oporavak sportista, omladinske škole. Sve je to izgređano za ovo vreme".

Starsport

 

Kako je Zvezda uspela sve to da uradi za 10 godina?

"Sve je stvar koncepta. Oslonili smo se na ono ključno: stvori moćan tim koji će ti generisati novac. Kad pogledamo strukturu u poslednjih 10 godina, čak 86 odsto novca stiglo nam je iz inostranstva, od UEFA takmičenja i prodaje igrača. U budžetu dve stvari dominiraju: UEFA i transferi."

Poslednje tri sezone zarada od "50+" miliona evra je postao standard kluba.

"Iz tih sredstava mi smo uspeli sve ovo da postignemo. Kad sve saberemo, osam titula, četiri duple krune, četiri Lige šampiona, četiri Lige Evrope, sublimirali smo sportski, finansijski deo i ulaganje u infrastrukturu. To su velika dostignuća".

ZVEZDA JE INSPIRACIJA ZA SVA VREMENA

Starsport

 

Mijailović je 17 godina predsednik kluba (1987-93, 2014-?), osvojio je 20 titula, ide ka 21. Kad vam je bilo najteže, a kada najlakše raditi u Zvezdi?

"Nezgodno pitanje. U Zvezdi je i lepo i teško. Lepo je kad se pobeđuje, teško kad se gubi. Ako čovek voli, ako želi, ako vidi tu jedinstveno zajedništvo da se uspe, to je motiv. A, s druge strane, čovek mojih godina kada sabira životna iskustva vidi da je najbitnije da u kontinuitetu ima pozitivan odnos prema nečemu što radi. I da shvati da sa ljuidima koji imaju iste te težnje sve može da se postigne."

"Zvezda je inspiracija za sva vremena", moto je Mijailovića.

"Čovek može da izabere političku parttiju, može da promeni svoj stav, da izbare partnera u životu, posao. Ali, kad si zvezdaš to ne možeš nikada da promeniš".

Danas klub ulazi u devetu deceniju života, davno su rekli neki čuveni zvezdaši "da je svaki dan u ovom klubu teži od prethodnog", koji su to planovi za budućnost?

"Planovi su zasnovani za ona naša četiri stuba i tu nema odstupanja. Moramo da rastemo i odgovaramo savremenim izazovima. Kad idemo u Evropu, sudaramo se sa tim gigantima i da bismo bili konkurentni moramo imati u zemlji dobru konkurenciju. Mora da se napraviti takva liga koja će moći da 'oštri' konkurenciju i podiže kvalitet. Zato je nama bilo teško u poslednje vreme, ove godine će Zvezda završiti prvenstvo bez poraza, ali to nije generalno dobro. Moramo da jačamo, da stvorimo konkurentan, jak tim, da se nastavimo kroz rad omladinske škole da stvaramo igrači jer su oni kapital i blago. Ponosni smo na saradnju sa našim razvojnim timom Grafičarom, svaki momak koji je prošao taj put pokazao je rezultat. I na kraju, moramo u narednom periodu da poradimo na većem prisustvu publike. Moramo i na drugi način da privlačimo najmlađe na stadion, da ih edukujemo na način koji smo to čini 80 godina. Imali smo preko 28.000 članova sa plaćenom članarinom, stvorili smo u dorboj meri tu porodičnu atmosferu iz koje klub jača i biva ono što je danas", zaključio je Mijailović.