Vukašin Jovanović, defanzivac Čukaričkog za Arena sport: Smeta mi što u 2025. još pričamo o toploj vodi i terenima. Ova ekipa može u top tri Superlige

 /Od specijalnog izveštača TV Arena sport sa priprema FK Čukarički u Antaliji/

Retko koji tim u Srbiji može da se pohvali da na štoperskim mestima ima dvojicu svetskih prvaka, a upravo je to slučaj sa Čukaričkim. Uz Miladina Stevanovića, već godinu dana u klubu sa Banovog brda je Vukašin Jovanović, jedan od igrača koji je obeležio pohod na zlato 2015. godine.

Kolonija igrača sa zavidnim iskustvo dodatno je uvećana dolaskom Hajdina i Jovančića, koji su nekada baš kao i Jovanović igrali u Crvenoj zvezdi.

"Iskreno od svih bivših zvezdaša koji su trenutno u Čukaričkom igrao sam samo sa Milošem Cvetkovićem. Pavkov, Jovančić u Hajdin svi su došli posle mene. Stanković i Kabić su mlađi. Drago mi je što ima dosta igrača koji su nekada nosili crveno-beli dres u našem timu. Svi smo došli sa ogromnim iskustvom to može da pomogne mlađim igračima koji dolaze iz omladinske škole Čukaričkog. Lep podatak. Ne volim da pričam o imenima, ali kada se pogled spisak igrač, zaista je ovo dobra ekipa", rekao je Vukašin Jovanović, štoper Čukarčkog.

Defanzivac belo-crnih je relativno mlad igrač, ali je iza njega je bogato iskustvo. Pre nego što je stigao na Brdo igrao je u Zvezdi, zatim u Francuskoj i Rusiji.

"Svi misle da sam već veteran. Danas smo se baš šalili na taj račun. Jovančić mi je dobacio da ima utisak da igram već 15 godina, a u maju punim 29. Pretpostavljam da je to tako jer sam mlad otišao u inostranstvo, a pre toga sam debitovao za Crvenu zvezdu. Dugo sam u profesionalnom fudbalu. Sa jedne strane to zna da bude, ne mogu da kažem naporno, ali ljudi možda nekada očekuju mnogo od tebe. Opet sa druge strane i prija kad te ljudi tako gledaju. Mislim da iskustvom, naročito mlađim igračima mogu da pomognem. Jako volim ovu "decu" stvarno su fenomenalna i talentovana".

Iako mu to nije zadatak, Vukašin Jovanović ne krije da voli da posavetuje mlade igrače. Često im priča i o iskustvu u Bordou, uspehu današnjih svetskih zvezda sa kojima je igrao.

"Pokušavam da dam primere koji mogu da im pomognu u životu. Sećam se kako su recimo Kunde iz Barselone i Šuameni iz Reala, ulazili u prvi tim Bordoa, a ova deca su sad mnogo talentovanija od njih u tim godinama. Ipak, ti momci su mnogo radili i došli tu gde jesu. Upravo na to želim da im ukažem. Vidim da slušaju, dobri su, drago mi je da mogu nekom od njih da podelim neki savet koji će im pomoći u daljim etapama privatnog i profesionalnog života".

FK Čukarički

Mnogi mladi igrači imali su talent, ali se nisu snašli u inostranstvu posebno teška je francuska liga u koju je nedavno otišao i Igor Mladinović, nekadašnji igrač Čukaričkog.

"Sent Etijen nije više taj isti klub iz vremena dok sam igrao u Ligi 1. Tada su se borili za vrh tabele, igrali malo lepši fudbal. U suštini u Francuskoj se sve svodi na fiziku. Ovo govorim iz iskustva. Nisam uspevao da vežem celu sezonu, jer je mnogo naporno. U proseku sam za četiri godine odigrao oko 64 utakmice u Bordou. Nisam imao taj kontinuitet, jer je baš teška liga. Mi Srbi se baš i ne snalazimo tamo. Dok sam bio u Bordou u Ligi 1 igrao je Biševac koji je već završavao karijeru i golman Rajković. Nama više odgovara Italija, Holandija, Španija. Belgija je takođe fizički jaka liga. Ipak, nije ni lako odbiti neki klub, bez obzira koliko znaš da je neka liga teška. Konkretno imao sam ponudu Bordoa i otišao sam tamo. Teško je reći ne. U to vreme bili su peti šesti klub u Francuskoj. Uvek mladima kažem da je Holandija liga po meri za naše igrače. Svi koji su tamo igrali od naših kasnije su napravili lepe karijere. Ako su u situaciji da biraju onda ne bi trebalo da se opredele za najveći ugovor i novac, već gde mogu sebe da vide za najbolji napredak".

Vratio se u srpski fudbal, posle osam godina Vukašin Jovanović, ali još uvek se nije navikao na neke stvari.

"Ne smatram da je Superliga loša, više je ambijent okolo takav. Ljudi možda i previše crno gledaju na našu ligu. Ono što mi smeta, a nije normalno da o tome pričamo 2025. godine jesu loši tereni. Na 70 odsto gostovanja nemamo toplu vodu za tuširanje. To su neke stvari o kojima se pričalo dok sam bio klinac, a eto prošlo je toliko godina i na istom smo. To je ono što mi najviše smeta u srpskom fudbalu".

Trenutno tereni na kojima srpski klubovi treniraju u Antaliji izgledaju mnogo bolje nego oni na kojima igraju u Srbiji, a to bi moglo da predstavlja problem.

"Ovo je drugi sport u Turskoj. Uživanje. Kad gledamo Premijer ligu mislim da tamo igrači "lete", a nije to u pitanju. Ne može niko da me ubedi da je isti kvalitet fudbala na blatnjavom terenu i ovom na kojem igramo u Turskoj. Drugi fudbal. Na ovakvom terenu mogao bih da treniram pet sati. Imao sam sve to u Rusiji ili Francuskoj, ali već godinu dana sam u sprskom fudbalu, tako da me te stvari malo i nerviraju. Umoran sam i da pričam o tome. Ima nekog pomaka, ali to još to".

Vukašin Jovanović igra već standardno u Čukaričkom, a pored njega u paru najčešće je Stevanović, ali tu je i mladi Serafimović, dok su ranije tu bili Vranješ i Subotić. Teško je uvek naviknuti se na novog partnera u odbrani, ipak jednog igrača Jovanović izdvaja.

"Najviše volim da igram sa Miladinom Stevanovićem jer se jako dobro razumemo na terenu. U poslednje vreme sam igrao i sa Vojom Serafimovićem pred kojim je dobra karijera. Ima odličnu levu nogu, dobro "dete". Hoće da uči, sluša, svidelo mi se i sa njim da igram naročito od dolaska Marka Savića. On ima takve zahteve, koji meni odgovaraju, da sam trener voleo bih da moja ekipa igra tako. Tu je i priča između nas najbitnija. Stručni štab nam daje dosta informacija. Uz te stvari mnogo je lakše napraviti pomak. Kad igrači imaju dobru komunikaciju između sebe mnogo je lakše uraditi neke stvari na terenu".

Igrao je Jovanović protiv skoro svih napadača u Suprligi, zna ih u dušu, ali otkriva da je protiv jednog imao težak zadatak.

"Iskreno bilo mi je teško da igram protiv Stjuarta iz Niša. Brz, jak, igrač, naročito ako taktički kao ekipa rivalu ostavimo prostor. Jako je teško igrati sa njim jedan na jedan na nekom velikom prostoru. On mi je napravio dosta problema. U prvoj utakmici nisam ih imao, a u drugoj jesam. Ta utakmica je završena rezultatom 2:2. Eto on mi je ostao u glavi. Da, eto sa njim sam imao određenih problema".

Ne krije Jovanović da ga malo i nervira što ekipa sa ovakvim imenima trenutno "visi" za plej-of.

"Voleo bih da smo jesenas igrali još dva - tri kola samo da dodamo još koju pobedu da ne budemo osmi pred pauzu. Onda bismo se malo i popeli na tabeli. Nerviram me to jer imamo kvalitet da bude u top tri. Siguran sam da uz dobre pripreme, a stručni štab nam je fantastičan, imamo i sjajne uslove za rad, da možemo od prvog kola da budemo mnogo bolji. Ne vidim tabelu, odnosno prve četiri ekipe bez Čukričkog".

Ako ne budu uspeli da odu preko prvenstva u Evropu, kup je još uvek u igri.

"Iskreno vidim nas u Evropi preko lige. Naravno daćemo sve od sebe i u kupu, što da ne, možda čak i da napadnemo trofej. Po meni prioritet bi trebalo da nam bude prvenstvo. Kup je jedna utakmica i nikad se ne zna šta može da se desi. Možemo da budemo među prve četiri ekipe i odemo u Evropu", zaključio je Jovanovć.