Vladimir Matijašević, direktor Čukaričkog za Arena sport: Za Cvetkovića imamo pet poziva dnevno! Sinu Filipu sam najveće opterećenje ovde

/Od specijalnog izveštača TV Arena sport sa priprema FK Čukarički u Antaliji/

Sa Vladimirom Matijaševićem, sportskim direktorom Čukaričkog nema tabu tema. Na svako pitanje odgovara jasno bez uvijanja u celofan, pa makar to nekada išlo i protiv njega. 

Ipak, da nije tako direktan i jasna, možda bi mnogi poslovi ostali nedovršeni, a suština je kad se radi emocije ostaju po strani. 

FK Čukarički

 

Ljubav prema Čukaričkom je, međutim nešto drugo. Zajedno sa predsednikom Draganom Obradovićem napravio je klub za ponos, u međuvremenu su se ovom tandemu priključili i direktor Goran Grkinić, odnosno direktorka Dijana Petrović.

Mala, ali složna grupa ljudi danas stoji iza kluba u koji svaki igrač želi da dođe.  A, pojačana su na Banovo brdo i to vrlo dobra stigla u prvim danima ove godine.

"Nismo još uvek završili prelazni rok. Hajdin je radio sa Markom Savićem, malo smo kuburili na toj poziciji. Imamo Cvetkovića i malog Džigbu koga smo prekomandovali na mesto levog beka. Igra odlično. Što se tiče Jovančića, prekaljen, iskusan igrač, dobro ga poznajemo. Tražimo zamenu, ako Sisoko ode. Onda moramo još jednog agresivnog igrača da dovedemo. Ako i ne uspemo tu su Jovančić, Docić, Milojević, da ne nabrajam dalje. Imamo dosta veznih igrača. U slučaju da ode Ivanović tražićemo desno krilo. Trebalo bi da rešimo i status Kabića ovih dana. Dosta mladih i iskusnih igrača imamo. Kad se to spoji videćemo šta će od tog da izađe", rekao je Vladimir Matijašević.

Šta se dešava sa Mihajlom Cvetkovićem, najavili ste njegov odlazak?

"Na dnevnom nivou imamo bar pet poziva za Mihajla Cvetkovića. Neke stvari su blizu, mislim da će u ovom prelaznom roku sve završiti. On je izrazio želju da ostane u Evropu, iako smo imali Ameriku i Saudijsku Arabiju. Nadam se da ćemo mu tu želju ispuniti". 

Da li ostaje cele pripreme ovde?

"To niko ne zna, nadam se da ćemo mu naći dobar klub i da će otići zadovoljan. Zaslužio je baš kao i mi kao klub. U kontaktu smo svakodnevno sa nekim ekipama, kako ja, tako i njegov otac. Tražimo najbolje rešenje". 

Očekujete li još neki transfer ili će ovo biti jedini izlazni?

"Neće. Biće još. Jedan mlađi igrač će otići brzo. Očekujem kao što sam rekao možda još odlazak Sisoka i Ivanovića. Ako izađe nešto dobro za njih ne mogu da ih zaustavim. Dobri su momci. Na izlaznim vratima su i Cionis, Rogan, Ergelaš, imali su manju minutažu, očekujem da pronađu novu sredinu. Bilo je priča i za golmana Kaličanina, pitaju ljudi, ali sada je prioritet Cvetković".

Kako komentarišete to da ste u svakom prelaznom roku prodali barem jednog napadača, a bilo ih je u jedno čak i dvojica. Iz Čukaričkog su otišli Melo, Badamosi, Jovanović, Tedić, Mudrinski, Pavlović, Rakonjac, Stojiljković, sada je red na Cvetkovića?

"Izgleda da radimo dobro. Ne znam šta bih rekao, a golman Đorđe Petrović opet napravio čudo od svih njih. Po meni taj prvi korak u inostranoj karijeri je najvažniji. Dešava se. Često razmišljam o tome kada ćemo napraviti "desetku" da ode. Eto, to se desilo sa Miladinovićem, Mićin je otišao, ali nije ništa dalje uradio. Igor je počeo sad da igra za Sent Etijen. Teška je francuska liga. Čukarički prodaje jer se bavi time, ali to rade i ostali klubovi u svetu. Ljudi ne shvataju da ne mogu ni svi da postanu igrači“. 

Neki su otišli uzeli dobar novac, ali ne igraju, da li su pogrešili u izboru ili je nešto drugo u pitanju?

"Ko ne igra? Bogosavac je u Ahmatu recimo pet godina standardan, Roganović u Torpedu već dve i još je produžio sad ugovor. Dajem samo neke od primera. Tu je i Birmančević koji je došao do reprezentacije, Mašović je u Bohumu, da ne pričam o Petroviću jer će svi reći da se hvatam za njega. Mićović možda nije standardan u LA Galaksiju, ali je produžio ugovor. Potrebno mu je vreme. Petković takođe igra u Americi, a ima samo 20 godina. Tedić je imao dve ozbiljne povrede kada je otišao u inostranstvo. Sada se vratio kod nas nadam se da će biti na onom starom nivou. Đorđe Jovanović je iz Čukaričkog otišao i igrao u Makabiju, Bazelu, sad je u Partizanu. Svi igraju. Napravili su nešto za sebe. Ne mogu baš ni svi da budu zvezde“. 

Da li vas nervira kad čujete „Ćukarički samo prodaje"?

"Ne, jer znam da je i ti momcima dobro i njihovim porodicama. Taj novac koji zarade ulazi u Srbiju, sigurno niko od njih neće ostati u Americi ili ne znam gde u belom svetu. U Čukaričkom 300 ljudi živi od toga. Da ne prodajemo bio bi ključ u bravu“. 

Bilo je primera da se igrači iz inostranstva i kod nas ne snađu zbog čega?

"Tačno. Eto Cionis je reprezentativac Kipra, ali se kod nas nije snašao. Možda bi uspeo u Zvezdi, to ne znamo. Birmančević nije imao mesta u Partizanu, a kod nas je procvetao. Belić nije igrao u Čukaričkom, doveo sam ga iz Olimpijakosa, ali je u Partizanu bio bio najbolji igrač i prodao se u Holandiju“. 

Na kraju 2024. godine ste rekli da rezultat nije prioritet, da li time skidate pritisak sa leđa igrača i trenera?

"Ne, ne. Igrači znaju da na svakoj utakmici tražim pobedu. Nikom neće otići glava ako mi igramo lep fudbal, a ne pobeđujemo. Zašto? Ove godine je prioritet vraćanje duga firmi ADOK, ostalo je još nešto malo i teren. Želimo već sada da pravimo tim za leto, jer će se od sledeće godine voditi rovovska bitka za svako mesto. Menja se sistem takmičenja. Biće dosta promena i neće moći ekipe da prave mnogo kikseva. Sad još uvek može da se pogreši. Kad je samo 12 klubova onda će da "puca" sve. Mi smo sad jedva u osam i zaista ne bih voleo da pokvarimo nešto dobro što radimo 12 godina. Voleo bih da svaku utakmicu pobeđujemo, nisam sportista ako kažem šta me briga šta će biti. Rekao sam već voleo bih da svaki meč dobijemo i da ta deca koja izađu iz našeg kluba naprave karijere“. 

Ako vas nema u Evropi, da li time rizikujete da će možda izostati dolazak pojačanja koja želite?

"Ne. Ne rizikujemo sigurno jer imamo brend. Sad je jedan bivši igrač bio kod nas i rekao mi je da tek sad vidi šta je Čukarički i da bi se odmah vratio ovde, iako je sad u ozbiljnom klubu. Ne kažem sad da smo mi nešto posebno, ali ovde vlada porodična atmosfera. Prodajemo igrače, ulažemo mnogo u omladinsku školu, posle Zvezde i Partizana najviše. Mladi igrači su to videli, tako da mi danas imamo deset bonusa na pripremama“. 

Zašto ste se odlučili za Marka Savića, više je proveo u radu sa mladim igračima nego sa seniorima?

"Uvek ćemo davati šansu mladim trenerima kad možemo, ali ovaj Savić nije mlad po stažu. Bio je u Krasnodaru u mlađim kategorijama, Voždovcu, Železničaru iz Pančeva. Mi smo ga i ranije zvali, ali se tada nismo dogovorili. Imao je ponude jo dva kluba, na kraju smo mi rešili da mu damo šansu. Nikad ne hvalim mnogo trenere jer mi se obije o glavu, onda brzo odu. Ipak, ovaj stručni štab moram da pohvalim. Vredni su, radni, uklapaju se u neki naš sistem. Moramo svi zajedno da imamo sreće, možda i oni neće razgovarati sa mnom kad odu sutra kao 99 odsto njih“.     

FK Čukarički

Šta Vladimir Matijašević misli o Filipu Matijaševiću, koji je takođe ovde na pripremama?

"Meni je bitno da je Filip Matijašević dobar dečko i da ima talenat. Vidim da treneri pozitivno pričaju o njemu. Iskreno sam bio za to da se još malo sačeka sa njim, čak i sa dolaskom na pripreme. Ipak, trener Savić je radio sa mladi igračima i njega vidi tu, kao i Bačanina, Prokopijevića i ostale. Meni je drago zbog toga. Filip sada puni 17 godina, mislim da je budućnost pred njim u sportu. Voli fudbal odliče se svega zbog toga, nije na mene što se toga tiče. Malo mi je i žao zbog toga. Biću mu podrška kao otac, maksimalno što se tiče roditeljskih stvari. Kada je reč o fudbalskim davaću mu savete, ali ima trenere“.

Da li mu vaše prisustvo stvara pritiska i kako se nosi sa tim? 

„Mislim da sam mu upravo najveće opterećenje. Njemu je ovde najteže, jer svi znaju da je moj sin. Naš odnos je stvarno drugarski. Ako bude napravio karijeru uradiće to zbog svoje glave, rada truda i što nema pritisak od mene, majke, babe. Sam radi, trenira i to je jedini ispravan put. Obično roditelji sve pokvare sa pritiskom da nešto mora. Nemam ambicije da guram dete. Meni je bolje da ne igra fudbal a da radi neki drugi posao sa mnom u firmi. Ako ima talenta to će izaći na videlo, ako nema radiće nešto drugo. Trojica od četvorice sinova igraju fudbal. I drugi je talenat, a gde će igrati to ćemo videti. I meni je malo čudno da vidim Filipa ovde, ali ga na pripremama ne gledam kao sina. Kod kuće je to duga priča“, zaključio je Matijašević.