Partizanova 2024. godina: "Izgubljene iluzije" i "Mnogo buke ni oko čega"

Još jedna godina je iza fudbalskog kluba Partizan, i kada se sve zbroji i oduzme, vrlo je lako uočiti da se (nije) mnogo razlikovala od prethodnih. Razočaranja, propuštene prilike, nepoverenje, nedorasli igrački kadar... Može se reći da je jedino što ovu "novu" izdvaja od prethodnih, jeste zapravo nezapamćena razlika u odnosu na večitog rivala. Pre je ona bila rezultatska, možemo dodati i evropska, a sada, ona se pokazala i na semaforu, rezultatom 4:0 nasred takozvanog "JNA", pred najvećim brojem ljudi zabeleleženim do povratka "grobara" na stadion.

Rezultat kraha i višegodišnjeg osipanja u strukturama kluba, bila je promena uprave i dosanjani odlazak Miloša Vazure i Milorada Vučelića. Šta je viđeno i urađeno, uz kritički osvrt na prethodnih 365 dana, šest trenera, 17 bodova zaostatka, novu upravu, i sve drugo, pokušali smo predstaviti u par kratkih pasusa.

Iz nesvakidašnjeg, u naviku

Crno-beli su u godinu ušli slavodobitno. Jesenji deo sezone 2023/24 je bio potpuno drugačiji od onoga na šta su navijači navikli. Partizan je godinu okončao pobedom u derbiju, i prvim mestom na polusezoni. Očekivanja nisu bila velika, kao što nikada nisu na "drugoj strani brda", ali prvi put, još od titule sa Markom Nikolićem na klupi, ideja o trofeju stidljivo se javila, a potom i jednako brzo, zgasnula.

Posle pet vezanih trijumfa, došao je derbi na "Rajku Mitiću", na kojem je Partizan totalno deklasiran, kada se sagleda igra. Rezultat je rekao 2:2, ali ono što je 40-ak hiljada ljudi videlo na stadionu, najavilo je raspad. Već u narednom kolu, crno-beli su poraženi od Napretka sa 1:0, a potom je došao i remi u Lučanima. Umesto da se u plej-of uđe u dobrom raspoloženju, Partizan gubi i od Čukaričkog na Banovom brdu posle superligaškog "trilera" sa 3:2.

Usledio totalni krah u plej-ofu. Poraz od TSC, nakon kojeg trener ekipe, Igor Duljaj dobija otkaz, a ugovor na godinu i po dana (?!) uručen je pomoćnom strategu bez iskustva na mestu vođe stručnog štaba, Albertu Nađu. Ishitrena rekacija bivše uprave, rasplamsala je već prilično uzavrelu atmosferu u Humskoj, koja će potom dovesti do dugočekanih promena. Tek dve pobede, dva remija, i dva poraza u u doigravanju, ostavljaju na Partizan na (nezavidnom) drugom mestu, koje ga ovdvodi u kvalifikacije za Ligu Evrope. Čini se da su Topolčani praktično "uvalili" poziciju u kvalifikacijama za Ligu šampiona, zarad osigirane Evrope u trećerazrednom UEFA takmičenju.

Prelazni rok, (ne)slavni povratak trenera - "Izgubljene iluzije"

Kao prvo ime na spisku (kada govorimo o važnosti), umesto Nađa, koji je za kratko vreme pokazao da mu je neophodno još "malo" kaljenja za funkciju prvog stratega, dolazi Aleksandar Stanojević. Pomešani su bili utisci o povratku nekada večno dobrodošlog u Humskoj. Bilo je onih koji su vraćanje na staro tretirali kao nemoćan pokušaj u umirivanju razjarene mase u vidu navijača, a na drugoj strani, ostali su racionalno vikali, kao odgovor na nepoželjnost uzavrele klupe, "najbolje što smo mogli". U medijima je tih dana bilo mnogo tekstova o promenama, o restauraciji Partizana i obnovi Teleoptika, ali će se tek kasnije pokazati kako su sve ovo samo bile osmišljene "PR priče" i prazna naklapanja.

Pored povratka dobro poznatog imena, na pojačanja je potrošeno 3 775 000 evra, od kojih je čak 1.4 miliona otišlo na dovođenje Žoaa Grimalda – hondursakog krilnog fudbalera, sa čitavih pet odigranih utakmica u nadolazećoj sezoni. Pored Grimalda, kao drugo najveće pojačanje, ali i kao lična Stanojevića, iz Ankaragučua za "simboličnih" 895 hiljada evra dolazi Nihad Mujakić – prototip modernog centralnog beka, sa brzinom krilnog napadača, neko ko ume izneti loptu kada je protivnička ekipa u visokom presingu. Bosanskohercegovački defanzivac je pokazao manjak fudbalske pismenosti u više navrata, naročito u večitom derbiju, kada je u bolnom porazu više izgledao kao fudbaler ranga jermenske Noe, naspram mladog Andrije Makismovića i Maksa-Timija Elšnika.

Iako se pokazalo da je prelazni rok bio prilično neuspešan, nekoliko igrača je pokazalo potenicjal. Ibrahim Zubairu, doveden za petsto hiljada evra iz Jedinstva, pokazao se kao ulog za budućnost, kojim će buduća uprava moći da se okoristi, kako bi pokrpila višegodišnje propuste prethodne. Sa šest golova i tri asistencije, naročito kroz saradnju sa Bibarsom Nathom , ispostavilo se da je Partizan najveće pojačanje dobio iz drugog ranga srpskog fudbala.

Za druge dolaske, ostaje da januarski prelazni rok i vreme pokažu koliko su bili dobri. Stefan Kovač, Mario Jurčević, Pape Furer i Kervin Arijaga će morati da se nametnu budućem strategu dobrim izdanjima kako bi zavredeli crno-beli dres, dok je Mihajlo Ilić na pozajmici očito predstavljao privremeno rešenje za trajni problem u srcu odbrane.

Što se odlazaka tiče, nakon kraha u evropskim kvalifikacijama, otišao je najbolji deo tima, i to je bilo jasno od starta. Mateus Saldanja, najbolji strelac ekipe, prešao je u Ferencvaroš, Samed Baždar pojačao je Saragosu, Svetozar Marković je krenuo putem Plzenja kako bi zaigrao za Viktoriju, a Ksander Severina je prešao u Makabi iz Tel Aviva. Kada se saberu obeštećenja, Partizan je inkasirao sedam i po miliona evra, ali je izgubio kostur ekipa koja je koliko-toliko parirala Crvenoj zvezdi prošle sezone. Bilo je tu i nekoliko pozajmica, ali najupečatljivije je došlo kasnije, kada su crno-beli uspeli raskinuti saradnju sa Frenkom Kanuteom, čija plata je opterećivala klub, dok Senegalac uopšte nije igrao, a takođe će krajem godine Teleoptik napustiti i Nikola Antić, neko sa prilično malom ulogom u timu. 

Nova sezona, stara razočaranja

U prvoj polovini sezone, fokus je bio na evropskim kvalifikacijama. Partizanu se od starta predviđalo ispadanje sa sva tri kontinentalna puta, ali su se svi nadali da bi još jedna godina bez internacionalnih takmičenja mogla da se izbegne ulaskom u Ligu konferencije.

Već na prvoj prepreci, postalo je jasno da će to biti prilično teško. U drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, Dinamo iz Kijeva je deklasirao Partizan sa ukupnih 9:2 (6:2, 0:3), ogolivši usput sve mane ekipe. Kovali su tada mediji u nebesa ukrajinskog predstavnika, koji je takmičenjem u Ligi Evrope bez osvojenog boda u šest kola pokazao da nije nikakav bauk.

Ispadanje je bilo bolno, ali očekivano. Već u drugorazrednom UEFA takmičenju, tražio se odgovor protiv švajcarskog predstavnika Lugana. Pokazalo se da tim sa italijanskog govornog područija nije ništa više od prosečne ekipe (kasnije će ga i TSC pobediti u Ligi konferencije). U prvoj utakmici na "JNA", crno-beli su čak pokazali i respektabilnu igru, a posebno se izdvaja prvo poluvreme, u kojem je Partizan propustio nekoliko prilika da dođe do prednosti. Međutim, loše trenerske odluke (posebno izvođenje Zubairua, Severine i Gajasa Zahida), donele se prednost od 1:0 pred revanš. Tada negde počinju i kiksevi u prvenstvu, od kojih će prvi u nizu biti remi sa IMT – utakmica koja će izazvati posebnu kontroverzu na potonjoj konferenciji za medije, gde je Aleksandar Stanojević glasno govorio o problemima domaćeg sporta.

Reakcija na grube reči je izostala, a crno-beli su i pored igrača više u revanšu sa Luganom, odigrali nerešeno (2:2), primivši krajnje naivan gol greškom Natana de Medine u 111. minutu – još jedan veliki promašaj Saleta Stanojevića koji mu se obio o glavu. Srpski stručnjak je na svakom evropskom dvomeču forsirao belgijskog štopera, koji je do tog trenutka pokazivao samo nezainteresovanost i manjak radne etike, kako se to čulo sa Teleoptika.

Preostala je nada za Ligom konferencije, ali stvari nisu išle dobro. Remi sa IMT pokrenuo je lavinu neuspeha, i post bez pobede koji će trajati čitavih mesec i po dana. Na dvomeč sa Gentom ne valja trošiti reči, jer su crno-beli pali bez ispaljenog metka. Ne samo da je poraz bio bolan, nego igrači ni u jednom trenutku nisu pokazali da veruju u mogućnost prolaska – nešto što ne sme da se događa u Humskoj.

Remi sa Vojvodinom, poraz od OFK Beograda, predstavljali su neslavnu uvertiru za "večiti derbi" koji će se pokazati kao krucijalan momenat za budućnost Partizana.

Katastrofa u Humskoj

Niko nije imao velika očekivanja od derbija, ali takođe, niko nije mogao pretpostaviti šta će ispasti od 174. prvenstvenog okršaja Crvene zvezde i Partizana. Aleksandar Stanojević je uoči meča najavio i naglasio, da nijedan trener crno-belih ne sme, kao što ni on neće, igrati na remi u susretu sa najvećim rivalom. Da je neko pokazao rezultat uoči meča, verovatno da bi popularni Stanoje i pristao na taj remi.

Utakmicu je obeležio Šerif Endijaje, koji je het-trikom postao najbolji strani strelac u večitim derbijima, a takođe se istakla i uloga mladog Andrije Maksimovića, koji će se posle probiti u teftere svih velikih evropskih skauta. Što se Partizana tiče, ovaj meč nije obeležilo ništa fudbalsko. Svi su podbacili – od igrača, koji su posmatrali kako im Zvezda trese mrežu iz minuta u minut, do navijača koji su na gnusan način vređali svog trenera sa tribina. Šta se sve zbilo, možete pročitati OVDE, ali činjenica je da će 174. susret beogradskih rivala, ostati upamćen kao prekretnica u Humskoj.

Nova uprava, stare boljke

Posle višegodišnjih protesta, meseci bojkotovanja navijača, proglasa, peticija, gostovanja legendi kluba po emisijama, Partizan dobija novu upravu. Stanojević je odmah po završetku derbija uručio ostavku, a bivši gendir. Miloš Vazura, smenio je sportskog direktora, Ivicu Kralja, i na njegovo mesto doveo imenjaka Ilieva, čime je praktično napravio zaokret za 360 stepeni. Ubrzo je i Savo Milošević imenovan za novog vođu stručnog štaba, što je pokazalo da vrhuška kluba nema ideju kako da izađe iz kovitlaca starih lica i jednakih neuspeha po ko zna koji put. Kako nijedan manevar više nije mogao zaustaviti nezadovoljstvo i zamazati oči navijača, dolazi do skupštine kluba, na kojoj tandem Vazura – Milorad Vučelić biva razrešen dužnosit, a na njihovo mesto dolazi privremeni upravni organ, u sastavu: Rasim Ljajić (privremeni predsednik kluba), Predrag Mijatović, Danko Lazović (sektor zadužen za sportska pitanja).

MN Press

Blagonaklono su navijači gledali na povratak legendi poput Mijatovića i Lazovića u klub, a dodatno je harizmatična retorika bivšeg crnogorskog napadača kupila prisutne na konferenciji za medije, koji su ponovo počeli da se nadaju boljim danima, samo ovaj put, nadanja su bila realistična. Iako je bilo rano za konkretne planove, uprava je obećala transparentnost u poslovanju i povratak institucije Teleoptika kao glavnog izvora crno-belih fudbalera. Dobra atmosfera posle ko zna koliko godina, u Humskoj je ovekovečena utakmicom sa Čukaričkim, koju nije obeležila dobra igra, već povratak navijača i pun stadion.

Nažalost, ružičaste naočare su vrlo brzo otišle na otpad. Ne može se reći već sada da je novo rukovodstvo izneverilo ukazano im poverenje, ali da ga je poljuljalo nekim sumnjivim potezima - svakako da jeste.

Najavljene su kadrovske promene, a one najznačajnije bile su zamena Ivice Ilieva, kojem je u početku pružena pordrška, da bi potom navodna finansijska neslaganja dovela do rastanka, i otkaz Vanji Radinoviću, direktoru omladinske škole, za čije mesto je planiran Vladimir Vermezović. Ipak, do saradnje sa nekadašnjim strategom crno-belih nije došlo (ostalo je u magli zašto), te je ovo mesto do leta 2025. godine zauzeo Miralem Sulejmani, koji će raditi bez primanja kao vid pomoći klubu – lajtmotiv u dosadašnjem toku reformacije Partizana.

Najavljene su štednje, smanjenja plata, a sam tročlani privremeni organ rešio je da radi bez plate kako bi se krenulo ka finansijskoj sanaciji.

Dolaskom Sava Miloševića na mesto glavnog stručnjaka, došlo je i do rezultatske stabilizacije. Šest vezanih pobeda, koje je prekinuo samo remi protiv Radničkog iz Kragujevca, najavili su neke bolje dane, i činilo se da bi Partizan, uz pametne januarske poteze, mogao stići do "željene" druge pozicjie na tabeli Superlige Srbije.

Međutim, meč sa Jedinstvom iz Uba ponovo će uvesti novo nezadovoljstvo u prostorije Teleoptika. Posle prilično sigurnog trijumfa protiv fenjeraša, u medijima se pojavila vest kako je Milošević podneo ostavku. Uskoro je i stigla potvrda iz kluba, uz najavu da će biti objašnjenja u narednim danim. Iz Partizana su naveli da se radi u razmimoilaženju u stavovima oko sastava, te da je u centru razdora bilo uvođenje Marka Kerkeza umesto Marija Jurčevića u 60. minutu utakmice sa Ubljanima. Čitavu dokument kluba koji je potpisao Predrag Mijatović, možete pogledati OVDE, ali bez ikakve dileme se uspostavilo javno mišljenje o narušenoj autonomiji trenerske pozicje, time što je jedan od članova rukovodstva pokušao da iza kulise skroji sastav ekipe (što će Mijatović na konferenciji za medije na kraju godine negirati - demanti koji se potpuno kosi sa zvaničnim dokumentom priloženim na linku).

MN Press

Od tada, utisak je da je pozicjia vođe stručnog štaba crno-belih postala uzavrelija nego ikad. Klupu je nasledio Marko Jovanović kao V.D. i iako se očekivalo da će on tek kratko vreme biti tu, ispostaviće se da nekadašnji fudbaler ostaje na poslu do kraja godine. Navodno, Partizan je bio u pregovorima sa Sašom Ilićem, ali je legendarni kapiten i pored podrške novoj vrhuški, odbio da se uhvati u koštac sa problemima u klubu, te se stoga "parni valjak" i dalje nalazi u potrazi za novim strategom .

Zaključak – "Mnogo buke ni oko čega"

Kada se podvuče godina, mnogo toga se desilo, a opet, čini se da promene nisu donele mir. Navijači su se vratili na stadion, ali je isti ostao prazan. Novo rukovodstvo je u prvih par meseci pokazalo da ume izneveriti očekivanja, potrošeno je šest trenera, od kojih ni u jednom trenutku nije došlo do očekivane šok terapije koja bi mogla izneti ekipu do kraja sezone (sem možda u slučaju Miloševića), a Partizan je ponovo daleko od večitog rivala.

Predrag Mijatović održao je konferenciju za medije na kojoj je makar pokazao da nova uprava teži transparentnosti, te je izneo poražavajuće brojke koje govore – crno-beli duguju 53.128.000 evra! Diskrepantna cifra, kada se u obzir uzme da je Partizan prihodovao u periodu od 2017. Do 2024. godine 145.817.005, a rashodovao nekih 33.009.745 (u šta se ne ubrajaju plate igrača, koje i dalje ostaju "tajna"). Najavljen je i sponzorski pul, te su tako crno-beli obnovili ugovor sa Telekomom, a ujedno "porodici" i priključili i Knjaz Miloš. Od obe kompanije će pristići sredstva koja će svakako imati uticaj na stabilizaciju uzdrmane kase. 

Pored pokazivanja prljavog veša VV tandema, ništa novo nije iskazano na pomenutom okupljanju – osim što je novi trener ponovo najavljen – ovaj put za prvu nedelju januara. I dok se u  medijima osokoljeno pominje ime Slaviše Jokanovića, nameće se pitanje da li bi bivši premijerligaški strateg na svoja ramena poneo teret, koji malo ko želi ovih dana.

Sve u svemu, godina u kojoj smo videli mnogo toga, možda i više nego u poslednjih deset, dvadeset. u Humskoj, a opet, slika i prilika su nekako neprijatno slične onima iz prošlosti. Slabi rezultati, nedorasli igrački kadar, porazi, neuspesi, razočaranje, nepoverenje u upravu... Nećemo rano kuditi, januar tek ide, i on će biti krucijalni prvi pokazatelj o tome koliko se privremeni upravni organ razlikuje od prethodnog rukovodstva. Do tada, za Partizan se može reći, "Đekna još nije umrla, a ka’ će, ne znamo".