Superliga Srbije

Balša Terzić za TV Arena Sport: OFK Beograd nije ničija filijala, pratimo globalni trend stranaca u mlađim selekcijama

komentari (0)

Autor: Luka Marković

02.06.2024 11:45
Balša Terzić, generalni direktor OFK Beograda Instagram.com / OFK Beograd
Balša Terzić, generalni direktor OFK Beograda

Vratio se OFK Beograd! Rapsodija je bila gledati "romantičare" kako na "Omladinskom stadionu" igraju protiv najvećih svetskih klubova. Oni mlađi, sećaju se kada je Galatasaraj, sa Ardom Turamom "skoknuo" do Karaburme u kvalifikacijama za Ligu Evrope; oni malo stariji sigurno pamte kako Marko Baša maltretira mladog Fernanda Toresa u špicu Atletiko Madrida; a za one fudbalske nostalgičare ostaje neprežaljeno polufinale svima dragog Kupa pobednika kupova protiv Totenhema. 

Kao bizarna prošlost provija se kroz priče da je tu, oko Bogoslovije, nekada igrao klub sa tradicijom koja se nadmeće sa beogradskim "večitima", i dok klinci očijukaju na izbledele fotografije u podrumima ulice Marijane Gregoran, neopaženo su plavo-beli počeli ponovo da se penju iz ranga u rang, dok konačno nisu došli do vrha - Mozzartbet Superlige Srbije. 

Poslednji put kada su na "Omladincu" u eliti gostovali Zvezda, Partizan i Vojvodina, bilo je u sezoni 2015/16, da bi potom počelo kotrljanje nizbrdo. Već sledeće sezone, OFK završava kao poslednjeplasirana ekipa Prve lige Srbije, i klub provodi nekoliko sezona u Srpskoj ligi Beograd - prvi put još od osnivanja 1911. godine (mada se mnogi spore oko toga da li se tradicija BSK prenosi, retko koji Palilulac će reći suprotno). 

Oronuo i ofucan, bez pravog fitilja da potpali ogromnu podršku koju klub ima iza sebe, pet sezona prolazi u apsolutnoj čamotinji, mladi pogon, kao večno oličenje imena, ne stvara više Branislave Ivanoviće, Aleksandre Kolarove, a možda i najreprezentabilnija golmanska škola za decu pada u očima ostatka fudbalske javnosti. Strpljivo su čekali, bojažljivo napadali više ciljeve, nekada je penjački konopac bio moranarski privezan, samo da bi ga neko presekao na vrhu (čitaj: sezona 21/22 kada je trka sa tri konja pripala Radničkom sa Novog Beograda), a onda 2022. godine počinje nezaustavljivi uspon. 

U susret povratku OFK Beograda na velika vrata domaće scene, redakcija TV Arena Sport je otišla na "Omladinski stadion" kako bi porazgovarala sa Balšom Terzićem, generalnim direktorom kluba, sa idejom da retrospektivno pređemo faze u razvoju nekada učmalog velikana, i nestrpljivo provirimo u (nadamo se) prozirnu budućnost. Pokušali smo da uočimo razliku između današnjih operacija i onih koje su donele mračne dane na Karaburmu.   

"Promenilo se mnogo toga, generalno mislim da je klub mnogo napredovao za kratko vreme, i iskreno smatram da ni mi nismo očekivali da će razvoj biti ovako brz. Uspeli smo da malo stabilizujemo klub, u organziacionom smislu pre svega. Zna se ko šta radi, i ko ima koji zadatak. Naravno i u sportskom smislu. Od Srpske lige, od kada je ova uprava došla, neke kockice su se zaista poklopile, ali je tu i veliki rad pre svega. Doveli smo dosta kvalitetnih igrača, da ne nabrajam ponaosob sve, ali recimo Kasalica, Kaluđerović, Lola Smiljanić, dosta je povratnika bilo, ali i nekih igrača koji su došli da naprave razliku u nižem rangu. Uprava je došla na polusezoni, i bili smo treći, a onda smo dobili tu svima poznatu trku sa Zemunom i sada smo tu gde jesmo. Imali smo najkvalitetniju ekipu u Srpskoj ligi, pa smo sada furiozno prošli kroz Prvu, sa samo jednim porazom do polusezone. Dokazali smo da smo najbolji na terenu", započeo je Balša, i jasnije istakao kako se donose odluke unutar tima, koje su u mnogome uticale na novonastale promene i napredak: 

MN Press

Fudbaleri OFK Beograda prilikom slavlja

"Ja sam došao na poziciju generalnog direktora, kao potpredsenici upravnog odbora figuriraju Stefan Babović i Konstadin (Terzić), a Andrej (Mrkela) je sportski direktor, Struktura je ista i sada, Konstadin i Stefan su glavni, oni donose krucijalne odluke i na kraju, tako reći, ’seku’. Ja, kao gen. dir. sam na odgovornoj funkciji, kao prvi operativac kluba koji je zadužen za čitavu organizaciju i operiranje iza kulise".

Stanje u igračkom kadru - malo se zna, ali naznake su tu

Dolazak Sima Krunića na "Omladinski stadion" se pokazao kao pun pogodak. Nekadašnji trener Čukaričkog, Radnika iz Surdulice i Radničkog iz Niša odmah je dokazao da iskustvo na najvišem nivou možda predstavlja najveću potporu u nižim rangovima. Od januara 2023. godine, kada stupa na funkciju, Krunić je razmazio navijače i navikao ih da proslavljaju titulu svake sezone. Prva spoticanja su se pokazala u drugom delu prvoligaške sezone, ali je akumulirani bodovni kapital u jesenjem delu šampionata bio i više nego dovoljna zaliha, kao i mogućnost za tim da oproba "mladež". 

"Mislim da nema potrebe dovoditi u pitanje status Sima Krunića. On je ekspresno sproveo OFK kroz dva ranga, a sada smo imali i 17 bodova prednosti, koja se naravno smanjila, ali nam je omogućila da damo priliku momcima iz omladinske škole. Kao što rekoh, oko njegove pozicije ne mora mnogo da se priča".

 

 

Nekoliko igrača se pokazalo kao faktor u minuloj sezoni. Verovatno najistaknutiji, bio je Aleksandar Kahvić, momak na pozajmici iz Zvezde. Bilo je jasno od samog početka da je već kadar za veći izazov, s obzirom da je bio najbolji strelac jesenjeg dela Prve lige Srbije, a verovatno ga je samo povreda omela da uveća svoj "snajperski" saldo.

Mladog špica crveno-belih karakterišu izrazito jaka građa, u kombinaciji sa visokim stasom i neočekivano zavidnom brzinom za navedenu fizikaliju. Njuh za gol ne samo da ne izostaje, nego je krajnje istančan, a kao mane mu se jedino mogu uzeti mladalačka brzopletost, ponekad slab pregled igre usled stalnog pogleda ka mreži, i orijentacija u defanzivnim linijama protivnika, usled koje ga vispreniji štoperi mogu zatvoriti. 

Crveno-beli su "romantičarima" uskratili užitak u njegovoj igri, povukli ga sa pozajmice i preselili u Železničar iz Pančeva, za koji je tri puta pogađao u plej-autu. Interesovalo nas je da li je novoosvojeni status superligaša dovoljan zalog da ponovo vidimo mladog reprezentativca Bosne i Hercegovine u plavo-belom.

"Kahvić je igrao kod nas prvi deo sezone i dao je, čini mi se, devet golova na deset utakmica. Počeo je furiozno, ali se povredio, što ga je omelo da nastavi tako. Sada, kada se vratio na teren, pokazao je da je kalibar i za viši rang. Odluka Zvezde je bila da je za njegov razvoj bolje da proba igrati Superligu. Još su transferi daleko, tako da ne bih komentarisao pojačanja. Razgovaramo sa nekim fudbalerima, sa određenim tek planiramo, i sve može uticati na dalji razvoj situacije, tako da bih ostavio razgovor o prelaznom roku za neku budućnost", naglasio je Terzić.

 

 

Neko čije se ime ipak ne dovodi u pitanje je Saša Marković. Nekadašnji fudbaler Partizana (o čijim karakteristikama nema šta da se razglaba), sa iskustvom igranja u Ligi šampiona je bio najbolji igrač OFK Beograda u prošloj sezoni. Sigurnost lopte se ne dovodii u pitanje kada je on ima u nogama, razoran udarac koji je golmane matirao čak devet puta (iz veznog reda) pokazao se kao jezičak na vagi kada su "romantičari" bili blizu spoticanja. Ko nije bio, zažaliće što nije video bombu sa skoro pola terena protiv Mačve u 15. kolu, za preokret protiv gostujućeg tima, ali deluje da postoji želja u vodećim strukturama da se ovakve Saletove egzibicije ponavljaju i sledeće sezone. 

"Sale Marković je dete kluba, ofkovac, naš igrač, ljubimac navijača i slobodno da kažem legenda 'Omladinskog stadiona'. Nadam se da ćemo nastaviti sa njim u MozzartBet Superligi, nije sve do nas, ali eto, ja se nadam, takođe, posebno bih izdvojio i golmana Balšu Popovića. On je najbolji čuvar mreže u Srbiji, i mislim da će jednog dana braniti u reprezentaciji", istakao je samouvereno Terzić.

OFK Beograd i Crvena zvezda - " Bilo je tih ’kafanskih’ priča da smo mi filijala..."

Dobar deo sezone su na svojim plećima izneli momci iz Crvene zvezde. Braća Nikola i Jovan Mituljikić, Ognjen Ilić, Nikola Knežević, Ognjen Mimović... Svi pomenuti su mladi igrači sa Marakane sa dvojnim ugovorima. Balša je pokušao da demistifikuje ovu saradnju, koja se po klub pokazala izvanredno, te da pruži odgovor na komentare o zavisnosti OFK Beograda. 

"Što se igrača sa dvojnim ugovorima tiče, mi po pravilniku FSS imamo pravo da pozajmimo tri fudbalera iz jednog kluba. Sada ti ugovori neće važiti. Da li ćemo pozajmiti nekoga iz Zvezde? Verovatno hoćemo... To je svakako pitanje za sportski sektor... Za sada i dalje tačno ne znamo, jer to zavisi i od Zvezde, ali mi smo OFK Beograd i mislimo na sebe. Bilo je tih ’kafanskih’ priča da smo mi filijala...Ne obaziremo se na to.. Nama je Crvena zvezda dosta pomogla, što uopšte ne znači da je drugačije od onoga što rade drugi klubovi  – pozajmljuju sa 'Marakane' i Spartak, Radnik iz Surdulice, i Novi Pazar, pa ih niko ne naziva na taj način. OFK Beograd nikada neće biti ničija filijala, to nam ne dozvoljava ni ime ni tradicija", naglasio je generalni diretkor  "romantičara". 

Facebook/OFK Beograd

Fudbaleri i stručni štab OFK Beograda
Omladinska škola kao nukleus kluba - "Pokušavamo da ispratimo globalni trend sa strancima"

Dotakli smo se i onoga što OFK predstavlja u svojoj suštini - tim gde se razvijaju deca. Godinama nije bilo reprezentativnih imena sa Karaburme, niti nešto viđenijih plavo-belih u nacionalnom dresu, a nedostajala su i ulaganja. Infrastruktura je zapostavljena, a stoga ni proizvodi nisu bili na zavidnom nivou. Zanimalo nas je šta po pitanju škole preduzima aktuelno rukovodstvo. 

Prvi cilj je ispunjen, drugi je u povoju

"Pre svega, glavni cilj je bio povratak u MozzartBet Superligu, i u tome smo uspeli. Naši navijači su imalli taj transparent  ’vratićemo OFK Beograd’, potom je prešlo u ’vraća se’, a evo sada smo se i vratili. To smo ispunili, a sada je drugi fokus na povratku omladinske škole".

"Imali smo do skoro školu koja je bila na jednom visokom nivou, izbacivala je veoma veliki broj mladih igrača i bila je možda i najbolja u Srbiji. U zadnjih osam godina, razvoj je malo stagnirao – uslovi na stadionu nisu bili kakvi treba da budu u jednom klubu poput OFK. Sada je zamenjena veštačka trava na pomoćnom terenu, uređen je i onaj manji, takozvani 'boks' za najmlađe. Radi se na infrastrukturi, očekujemo menjanje kompletne ograde oko terena, reflektori rade, popravili smo ih, tako da se dosta toga promenilo nabolje.
Što se tiče samog rada u omladinskim kategorijama, to je proces – ništa ne može preko noći da se uradi. Mnogo je igrača tu, između 400 i 500 dece... Treba da se probere određeni kvalitet, njega sigurno ima, a imamo ljude koji to umeju i zaduženi su za to, ali biće potrebno par godina rada. U svakom slučaj, škola je respektabilna, uslovi su solidni, ali naravno, ciljamo na mnogo viši nivo".

O mlađim kategorijama se može reći da se OFK danas nalazi na boljem putu - onom modernom. Godinama unazad postaje jasno da se budućnost fudbala nalazi u Africi, te da momci sa Crnog kontinenta neretko donose ogroman profit klubovima koji su spremni ulagati u njihov razvoj na evropskom podneblju. 

Omladince predvodi sa klupe Zlatko Krmpotić i  prvoplasirani su u Omladisnkoj ligi FSB, a posebno je interesantno što se u ekipi nalazi pet Afrikanaca. U pitanju su tri momka iz Nigerije (Adeleke, Obasi, Abdulatif), jedan iz Gane (Aka), i jedan iz Obale Slonovače (Dembele). Naročito treba izvodvojiti Princa Bendžamina Obasija, koji je postigao 23 gola na 12 utakmica, te da svojim predispozicijama značajno iskače iz grupe svojih vršnjaka.  

 

 

Trenutno je treći strelac lige, a prati ga i Filip Halabrin, dete sa stadiona na Karaburmi koje je postiglo 18 golova. Sa samo 17 godina Halabrin je već dobio priliku u drugom rangu srpskog fudbala, pokazujući se na travnatoj podlozi na osam utakmica. Jedinstvo sa Uba je sa Karikarijem i Zubairuom pokazalo da klubovi sa mladim strancima privlače ozbiljnu pažnju, a ukoliko se ova pozitivna tradicija razvoj Afrikanaca nastavi i na Karaburmi u Superligi, mogli bismo videti veoma ozbiljne ponude u nadolazećem periodu. 

"Globalizacija je uradila svoje. Kada pogledamo fudbalske klubove u evropi, tamo se više ni ne gleda ko je stranac. Jednostavno je, danas se traže brzi i jaki igrači sa fizičkim predispozicijma. Ja nikada nisam video problem u tome da, ukoliko spazimo nekog kvalitetnog fudbalera, ne pokušamo da ga dovedemo. 
Ukoliko je u generaciji 25 igrača, ne vidim zašto četiri ili pet ne bi bili stranci. To je nešto što se traži, a mi ćemo pokušati da ispratimo globalni trend koliko nam mogućnosti dozvoljavaju. One nisu velike u odnosu na Evropu, ali se trudimo da makar u domaćem fudbalu, one budu na najvišem nivou u skladu sa resursima",
istakao je Terzić i dodao o promociji mladića iz škole u prvi tim: 
"Naravno, idemo ka tome. U Prvoj ligi smo imali (Filipa) Halabrina, (Bogdana) Mojsilovića, (Marka) Stankovića... Svi su dobijali svoju šansu, i očekujem da u Superligi bude isti slučaj. Već imamo igrače u omladinskoj školi koje tek planiramo da priključimo prvom timu, da treniraju, i da guramo i te mlađe igrače, što je nešto od čega kub treba da živi. Vraćamo reputaciju omladinskoj školi".

Omladinski stadion i selidba u Zaječar

"Nažalost, nije bilo realno da igramo na 'Omladinskom stadionu'. Jednostavno, zub vremena je uradio svoje, s obzirom da je kompleks iz 1957. godine. Veoma dugo tu nije bilo nikakvih ulaganja. Klub je poslednjih sedam, osam godina malo 'tavorio', tako da ćemo sticajem okolnosti igrati u Zaječaru. Ovom prilikom bih se zahvalio državi Srbiji i gradu Beogradu što nam pomažu u rešavanju našeg najvećeg problema, a to je ’Omladinac’,  i što su nam je omogućila Zaječar kao privremenu opciju". 

Prošlost, sadašnjost, budućnost - šta čeka OFK i pozdrav navijačima

Kao jedan od klubova sa najvećom reputacijom, sličan je slučaj i sa navijačima. Nekada je "Omladinac" vrveo od ljudi, krcat do poslednjeg mesta. Mnogo se što šta promenilo od tada, ali jedno je ostalo - verna podrška. Kroz niže rangove se (očekivano) poseta smanjila, ali niko ne može da zanemari činjenicu da je se sa istočne tribine stadiona na Bogosloviji čula pesma i u trećem rangu. Kada podrške nije bilo sa tribine, bilo ju je na drugačiji način. 

"Navijači su ti koji su za vreme tog neslavnog perioda od sedam, osam godina održali klub. Čak i kada ih nije bilo na stadionu, to je bilo zato što su se skoncentrisali na pomoć i opstanak. ne zato što ih nema, već zato što su radili neke druge stvari, skupljali su nivac za autobus, za utakmice. Ljudi su se borili za klub i skoncentrisali se da vrate život OFK Beogradu, a ne na navijanje, tako da im hvala na tome.

 

 

Bez njih, pitanje je da li bi ’romantika’ izdržala da opstane na ovim konopcima. Mislim da poseta na stadionima nije relevantna za veličinu fan-baze nekog kluba. Mnogo ima do toga kakvo je stanje na stadionima u Srbiji. Konkretno, fale uslovi kako bi ti isti navijači zadovoljno dolazili i odlazili sa utakmica. Mi smo bili najgledaniji na ’YouTube’ kanalu Prve lige Srbije, i imali smo više pregleda nego svi ostali zajedno. Takođe smo punili svaki stadion gde smo gostovali, što pokazuje koliki je brend OFK Beograd i koliko je i dalje cenjen po Srbiji", istakao je naš sagovornik, uz još jednu zahvalnicu za nepresušnu podršku"

 

 

Mladi naboj u rukovodstvu u skladu sa reputacijom OFK Beograda

"Dosta o tome je pričao moj brat Konstadin, a i Andrej. Oni su došli u klub i rekli da je njihova dužnost da pomognu, jer smo mi deca OFK Beograda. Cela atmosfera je pozitivna za promenu, posle toliko godina. U suštini, došli su ljudi koji hoće  da rade, žele promene, i znaju šta i kako. Mi smo najmlađe rukovodstvo u Srbiji, ja bih rekao, uz Grafičar, čije vodeće strukture moram takođe da pomenem i ovom prilikom pozdravim. Navijači, rukovodioci u klubu, zaposleni i tehničko osoblje, igrači – stvorila se jedna prava zajednica, što nam je i bio podstrek da krenemo još jače".

Opstanak se pokazao kao nekada nepremostiva crna rupa za novopromovisane ekipe u Superligi Srbije. Pokušali smo da zaključimo šta je ključ zadržavanja u višem rangu. Ove sezone, Železničar iz Pančeva ima priliku da prekine negativan niz novajlija, ukoliko uspe zadržati gol prednosti stečen u prvom plej-aut meču sa Inđijom.

Naime, ukoliko izuzmemo takmičarsku godinu 2019/20, kada nije bilo ispadanja usled korona virusa, jedna pridošlica iz Prve lige Srbije je odmah naredne sezone ispadala iz Superlige u narednoj. Poslednji put, opstanak su doskorašnji niželigaši osigurali 2017/18, kada su Zemun i Mačva završili na 11., odnosno 12. poziciji. 

"To je individualno pitanje, velika je razlika u kvalitetu izmedju Super i Prve lige Srbije, a bili smo svedoci da svi klubovi koji su poslednjih par sezona ulazili u Super ligu uradili su to manje-više na ubedljiv način, ne kao OFK Beograd, ali uglavnom je to bilo ubedljivo, mozda se i tu negde ekipe opuste, misle lako cemo i  sledece sezone, a mozda je u pitanju i to neko neiskustvo igranja u najvišem rangu. Naša ideja je da napravimo kostur iskusnijih igrača, a da nam ti mlađi budu nosioci, pa ćemo da vidimo, ali sumnjam da ćemo ući u problem opstanka",  naglasio je Terzić i zaključio sa svojim viđenjem OFK Beograda u veoma brzonadolazećoj budućnosti: 

"Mi smo svi veoma ambiciozni, tako da želim da OFK bude u gornjoj polovini ekipa, ali prvo idemo polako, prvo do sredine tabele. Vidim klub koji će praviti svoje igrače, forsirati fudbalere iz svoje omladinske škole, a ako se otvori i Evropa, što da ne, OFK Beogradu to i pripada".

"Dobrodošli na vetrovitu Karabrumu", čuće se uprkos svemu, jer malo je Singidunuma centrom, malo ga je na "Novom", malo ga, jer se malo ko se diči tako, kao "crni prsten" Beogradom.