Slavko Perović, direktor Radničkog 1923, posle istorijskog plasmana u polufinale Kupa Srbije za TV Arena sport: Ova generacija je zaslužila da uradi nešto veliko

Imali su ovog jutra varošani kragujevački, kako to u Šumadiji "propisi“ nalažu uz kafu, slatko i "šljivu“ o čemu da pričaju, a da nisu "teške“ teme. Radost im je doneo njihov Radnički 1923, istorijskom plasmanom u polufinale Kupa Srbije i pobedom protiv Novog Pazara 3:1.

Srca Šumadinaca, opet je preplavila radost zbog fudbala, baš kao u neka prošla srećna vremena, kada su "Čika Dačom“ špartali Kostić, Milivojević, Rakić, Čabrinović, Gerum, Spasić, Đorđević i mnogo drugi.

Sada su na fudbalskoj sceni neki drugi momci, predvođeni trenerom Feđom Dudićem, mada je mozaik uz pomoć saradnika vredno od 2021. godine sklapao sportski direktor Slavko Perović.

A, početak nije bio lak. Od borbe za opstanak do današnjeg za Evropu, imali su Slavko Perović i saradnici mnogo toga da nauče, istrpe, progutaju, ali i tvrdoglavo isteraju do kraja iako su ih do pre samo godinu i po dana za neka njihovi potezi bili neshvaćeni.

Jutro posle ispisane istorije, Slavko Perović sa velikim zadovoljstvom za portal ZV Arena sport rezimira urađeno:

„Delimično su se slegli utisci posle istorijskog uspeha. Juče smo bili jako srećni, malo smo i slavili. Već danas se trudimo da se fokusiramo na Vožovac, jer nam i ta utakmica dosta znači". 

Da li ste svesni šta ste postigli?

"U situaciji smo da se borimo na dva fronta, za prolaz u finale Kup Srbije i mesto koje vodi na evropsku scenu kroz prvenstvo. Čeka nas ozbiljan posao do kraja, imamo još osam ili devet finala, ali to je i draž fudbala. To smo želeli“.

Prošli ste u polufinale, dogurali do vrha tabele sa najmanjim budžetom od ekipa koje se bore za trofej Kupa Srbije i Evropu. Kako?

„ Nisam razmišljao o tome, ali je lepo čuti. Velika satisfakcija za klub, mene, trenera, igrače, koji su svakako i najzaslužniji za sve ovo što nam se dešava. Možemo da pričamo o magijama i dobro obavljenom poslu, ali u fudbalu neke stvari moraju i da se nameste. Naša tajna je tome da dosta radimo, bavimo se fudbalom, svako vodi svoj sektor. Jednostavno smo servis stručnom štabu i igračima. Od početka sezone smo svi bili zajedno u dobru i u zlu. Kod nas nema "struja“, "opozicija“. Imamo najmanji budžet od prvih šest ekipa, poštujem svačiji rad, ali volim da kažem, ukoliko Radnički ove godine napravi neki veliki uspeh, to će biti pobeda fudbala. Iz milion razloga. Budžeta, naše igre, mentaliteta grada. Kragujevac voli Radnički, a na pragu smo istorije. Ovaj klub nikada za sto godina postojanja nije igrao Evropu, a ni polufinale kupa“.

 

 

Evropa vam je nadohvat ruke, samo je potrebno da je "zgrabite“, da li imate plan i kako?

„Ne živimo u ubeđenju da smo nešto veliko uradili, savršeno smo svesni da nas čeka jedan pakleni rad da bismo to ostvarili“.

Da li bi trbine juče bile i punije da imate reflektore i da se utakmica recimo igrala u nekom kasnijem terminu, dokle se stiglo sa novim stadionom?

„Koliko znamo novi tender bi trebalo da bude uskoro. Onda bi u narednih nekoliko meseci trebalo da počne izgradnja stadiona. I mi se oko toga dosta informišemo iz medija, možda to pitanje i nije za mene, više je lokalnu samoupravu ili skupštinu kluba. Ipak, slažem se to je uvek interesantno pitanje u Kragujevcu. Pretpostavljam da bi tribine bile punije juče da imamo reflektore, jer je radni dan i da se igralo u kasnijem terminu. Ipak, onaj ko voli Radnički i prepoznaje dobar rad mislim da bi trebalo da nas podrži sa i bez reflektora“.

Potencirate da su za uspeh zaslužni igrači, šef struke, a koje su vaše zasluge, ipak je taj mozaik neko morao da sklopi. Da li je teže biti igrać ili funkcioner, praktično ste iz kopački 2021. stigli u klub i prešli put od borbe za opstanak do zvezda?

„Kompleksno pitanje. Volim da podelim sve zasluge. Uvek su igrači i stručni štab najzaslužniji za uspeh. Mi funkcioneri smo „dežurni krivci“ kad je nema uspeha. Ako to ne prihvatiŠ nisi za ovaj posao. Naravno, nisam ni sam u Radničkom. Tu postoji tim ljudi koji dosta radi. Generalni direktor Igor Konatar, nam dosta pomaže što se tiče finansija".

Dobro, šta se konkretno promenilo od vašeg dolaska?

„Napravili smo dosta hrabrih poteza, Što se tiče selekcije, rezova, odnosno "čišćenja" kluba na svim nivoima, koje do tada niko drugi nije uradio. Sve dobre stvari su krenule upravo odatle, ostalo se posle nadovezalo. Napravila se dobra hemija i kohezija između svih nas. Mnogi zaboravljaju da taj period od godinu i po dana kad sam stigao nije bio lak. Prvo smo se borili za opstanak, pritisnuti velikim nezadovoljstvom javnosti. To smo nekako istrpeli. Kad smo povlačili neke poteze mnogima nije bilo jasno šta radimo. Sada pričamo o lepim stvarima, a znao sam i tada da bismo danas izgledali ovako, morali su da se povuku neki teški potezi". 

 

 

Koliko vam je teško da pronađete kvalitetog igrača u konkurenciji Zvezde, Partizana, Čukaričkog, TSC-a, Vojvodine, klubova sa mnogo većim budžetima?

"Moramo da radimo više nego ostali, tu nema dileme. Pomirili smo se sa tim. Kao "pikovi" na draftu, mi smo tu šesti ili sedmi da biramo. Ako su nam isti "pikovi" onda smo uvek u velikom zaustatku u odnsu na finansijski jače klubove. Pokušavamo onda da otvaramo neka nova tržišta. Probamo da pravimo klub na malo drugačiji način od ostalih i dižemo ga na svim nivoima. Nadam se da ćemo jednog dana doći u situaciju, da u biranju na tom našem draftu budemo u prvih pet". 

Većina klubova se bacila na fabrikovanje mladih igrača, da li će i Radnički ulazi u to "kolo"? 

"Trudili smo se da napravimo balans u timu. Imamo tri grupe igrača. One u poznim godinama,  zatim tu je grupa od četiri - pet igrača, igrali ili ne dosta znače klubu, a mogu da doprinesu karakterom kako na terenu, tako i van njega.  Treću grupu igrača čine mladi igrači. Trudićemo se da ih u narednom periodu imamo još više jer klub od toga živi. Samo tako možemo da podignemo Radnički na viši nivo". 

Već imate šestog najboljeg driblera na sveto do 20 godina Matiju Gluščevića, šta je plan sa njim?
 
"Gluščević je jedan od porojekata kluba. Došao je u Radnički u lošem periodu karijere. Faktički nije igrao fudbla duže od godinu dana. Znao sam ga iz Omladinske škole Crvene zvezde, kada je bio kadet, zatim iz Grafičara. Ljudi koji su ga vodili imali su malo drugačije ideje za njega. Sačekali smo pravi trenutak i doveli ga u Kragujevac. Pre svega radom, zalaganjem, promenom navika i podizanjem profesionalizma kod sebe, izašao je uz Aleksića u prvi plan i dobio jedno lepo priznanje da bude u top deset svetskih driblera. Ako nastavi tim putem, tog momka čeka blistava karijera". 

Da li se plašite uspeha, odnosno da ne posustanete na pragu istorije? 

"Nikad uspeh nisam doživljavao kao nešto čega se treba plašiti. Samo se Boga plašim. Trudimo se da o uspehu i tome šta će biti na kraju i ne razmišljamo. Idemo od utakmice do utakmice. Ispisali smo juče jednu lepu stranicu kragujevačke istorije. Trenutno smo na mestu koje nas zadovoljava, ali još ništa nismo uradili. Čeka nas težak put do velikih stvari. Ova generacija je zaslužila da uradi nešto veliko. Nadam se da će momci u ovih osam - devet utakmica imati snage, hrabrosti, energije i posvećenosti da ovo izguraju do kraja na najbolji način. Fudbal je pošten, on vam uvek na kraju da ono što zaslužujete". 

 

 

Žreb za polufinale Kupa Srbije nije dirigovan, sad možete da dobijete i "večite", koga biste voleli da izbegnete u ovom trenutku?

"Ostale su vrhunske ekipe i koga god da izvučemo biće teško. To polufinale se igra 24. aprila, posle prvog kola plej-ofa, što će nama biti jako bitno. Jedino što priželjkujem jeste da u polufinalu izbegnemo Crvenu zvezdu. Da me neko ne shvati pogrešno, bez potcenjivanja Vojvodine i Partrizana. To su takođe vrhunske ekipe. Uz to voleo bih polufinale u Kragujevcu, jer bi atmosfera bila fenomenalna. Fudbal u Srbiji je zaslužio da vidi još jedan spektakl u Šumadiji, a siguran sam da bi bilo i više ljudi. Probili  bismo granicu, bilo bi i do 15.000 ljudi. Mislim da bismo poslali lepu sliku u Evropu. To su naše puste želje, videćemo šta nam donosi žreb", zaključio je Slavko Perović, direktor Radničkog iz Kragujevca.