Darko Brašanac pričao za Arenu sport: Uživa u Španiji, a Evroliga i KK Partizan su mu u navijačkom fokusu

Navikli smo da srpski igrači u "ligama petice" dobijaju veliku pažnju domaćih medija - ipak se radi o kremu evropskog fudbala, u kojem su naši fudbaleri svakodnevni učesnici. I dok smo toliko puta pominjali Sašu Lukića u Fulamu, svojevremeno Predraga Rajkovića u Majorci i Luku Milivojevića u Kristal Palasu, nekako je Darko Brašanac "uspešno" izmicao očima javnosti nešto manje od deceniju unazad. 

Svega nekolicina igrača može da se pohvali dugovečnošću u španskom fudbalu kao što to može nekadašnji vezista Partizana. Miroslav Đukić ostaje neprikosnoven na prvom mestu sa 14 godina na Pirinejima, a prate ga uspešno imena poput Jovana Stankovića i Veljka Paunovića, a Brašanac već osmu sezonu zaredom nastupa u Španiji, od čega je čak sedam proveo u elitnom društvu Barselone, Reala, Atletika i drugih. 

To je ono što nas je prvo zanimalo iz vizure igrača Leganesa - šta je to što je veliki broj srpskih fudbalera nateralo da provedu gotovo čitave karijere na obalama mediteranskog mora, i da li je on sam svestan kakvoj se elitnoj družini priključio svojim igrama. 

"Nisam znao za taj podatak, bio sam upoznat da nema mnogo naših fudbalera koji su odigrali 200+ utakmica. Mislim da je u pitanju taj naš, srpski mentalitet koji se njima dopada, i koji generalno pokazuju igrači sa ovih prostora. Taj naš mentalitet je uvek dobro išao sa Špancima, pa bih rekao da je do toga", rekao je Brašanac na početku razgovora za sajt Arene Sport.

 

Leganes je ove sezone ekipa vrlo promenljivih, mada se može slobodno reći i čudnih rezultata. Upisala je Darkova ekipa velike pobede nad Atletikom iz Madrida, i protiv Barselone u Kataloniji, a uprkos tome, tim bdi za samo bod iznad zone ispadanja. Takođe, Leganes se nalazi u veoma slaboj seriji rezultata, pošto za pobedu ne zna upravo od duela sa "jorgandžijama" u januaru, što je čak šest duela u svim takmičenjima. 

"Fudbal zavisi od meča do meča. Da si me pozvao pre mesec dana, pričali bismo u mnogo boljem svetlu, a evo danas smo u dosta lošijoj formi. Prvenstvo je izuzetno teško i lako dolazi do negativnih i pozitivnih serija. Ostaje nam nada da ćemo se izboriti za opstanak i ponoviti neki od tih velikih rezultata", rekao je srpski fudbaler. 

Sa velikim iskustvom, logično je i poznavanje prilika u španskom fudbalu. Već mesec dana se glasno govori o javnoj hajki koju Real Madrid vodi protiv suđenja. Kao da su se strane okrenule, pošto su "los Blankosi" godinama optuživani za povlašćenu arbitražu. Brašanac je istakao da njegov tim to nije osetio na meču u Kupu kralja, ali i da ne isključuje da se tako nešto ne desi. 

"Mi taj pritisak nismo osetili. Zapravo, cela ta priča oko suđenja Realu je počela pred naš međusobni okršaj u Kupu kralja, tako da nije bilo previše polemike. Međutim, eto, imamo susret u La Ligi u martu, pa ćemo videti situaciju tada. Generalno, greške se dešavaju, a onda nastaje i taj pritisak iz kog ne dolazi ništa dobro - videli smo to i u Španiji i Engleskoj... Nije to nešto što se ne dešava".

Za osam sezona, Darko može da se pohvali kako je igrao protiv najboljeg što je španski fudbal mogao ponuditi, možda čak i u istoriji. Suprotstavljao se redom Kristijanu Ronaldu, Lionelu Mesiju, Kilijanu Embapeu, a nas je zanimalo koga izdvojio kao odgovor na pomalo nezahvalno pitanje - ko je bio najbolji, ali i najteži protivnik? 

"Pa mogu samo da kažem za igrače koji su na toj nekoj poziciji u sukobu sa mnom. Sigurno da je Mesi bio strašna pretnja; uzme loptu, predribla dvojicu, trojicu, i da gol. I Kristijano je tu, ali je on bio drugačiji igrač. Kao centarfor je mogao da pogodi na bilo koji način. Lično, meni su najteži protivnici bili (Federiko prim.aut.) Valverde i (Džud prim.aut.) Belingem. Jednostavno, oni imaju neverovatne tehničke sposobnosti, a pritom su fizički snažni kao defanzivci. Takođe, Markos Ljorente, kada je igrao osmicu u Atletiku je bio na vrhunskom nivou, i bio je veoma nezgodan. To su neki izbori." 

U Leganesu se oformila prava mala srpska kolonija. Po prolasku Leganesa u La Ligu, ekipi su se priključili golman, Marko Dmitrović, i štoper, Matija Nastasić. Nikako ne možemo isključiti zajedništvo među našim tercetom među "uzgajivačima krastavaca". 

"Jeste, stalno smo zajedno, na putovanjima, po hotelima. Stvarno nam je super zajedno, naročito jer ja ranije nisam imao saigrače sa naših prostora. Recimo, prvi put sam se sa nekime susreo u Osasuni - sa Hrvatom, Budimirom. Zaista je lepo imati sa kime pričati na svom jeziku", rekao je Brašanac, a morali smo da ga upitamo da li odnosi, i na koji način, traju van terena: 

"Iskreno, drugačije su nam obaveze. Nastasić i ja imamo decu, tako da smo i tu zauzeti. Skupljamo se za večere, pravimo rošltilje, tako se najčešće okupljamo i lepo je".

Pomalo neočekivano se dogodio transfer Matije Nastasića, koji je iza sebe zaista imao obojenu karijeru. Igrao je za Fiorentinu, Mančester siti, Šalke, ali povrede mu nikada nisu dale da pruži maksimum raskošnog talenta. Darko nam je otkrio da je uticao na odluku nekadašnjeg crno-belog da pređe u Madrid. 

Profimedia

"Jesmo, čuli smo se pre nego što je potpisao. Pitao me je kakvi su trener i ekipa, i mislim da je sve ono što sam mu rekao, video i kada je došao", istakao je srpski fudbaler, dodajući da ga klub nije upitao za dovođenje Matije: 

"E to nisu, makar ne za Nastasića. Znali su već dovoljno, dve godine je igrao u Majorci i imali su gde da ga vide. Imali su i izovre sa druge strane. Mi se poznajemo dosta godina, tako da su možda mislili da neću biti objektivan, tojest da ću biti pristrasan (smeh). Pitali su me za neke druge igrače, ali za Matiju nisu." 

Za samo trenutak, osvrnuli smo se na period u Osasuni, gde je Brašanac u suštini proveo i najveći deo svog života u Španiji. Za pet sezona, odigrao je više od polovine svojih upisanih utakmica u bordo-plavom dresu, a konkretno smo se dotakli teškog momenta u Darkovoj karijeri - kada je pokidao ukrštene ligamente, na šta je klub reagovao ponudom za produženje saradnje.

"To je bila velika stvar sa njihove strane. Nisu bili primorani da ponude nastavak saradnje, a opet, mora se naglasiti da sam i ja za četiri godine doneo dosta klubu, pa mislim da su imali i zašto da me ispoštuju. Eto, tri dana pre povrede, mi smo igrali ono finale Kupa, što je bio veliki uspeh. Kao što kažem, nisu morali da ponude novi ugovor, a jesu, tako da sam zahvalan za to." 

Posle Osasune, napravio je nekadašnji reprezentativac korak unazad u karijeri. Odlučio je da pokuša pronaći svoju formu u La Ligi 2. S obzirom da je do prošle sezone samo nastupao u Primeri, sam navodi da spuštanje u niži rang bilo prilično nezgodno. 

"Za mene je to bio baš težak korak, spuštanje u drugu ligu. Pre svega, nikada nisam igrao Segundu, i iskreno je nisam ni gledao. Za tadašnjih šest godina sam možda pogledao jedno finale plej-ofa, i to recimo drugo poluvreme. Ali sam rekao 'ajde', imao sam opciju u ugovoru da, ukoliko se ne plasiramo u Primeru, mogu da raskinem saradnju, tako da bih verovatno tražio prekid, mislim da bih imao ponude. Na kraju smo prošli, i ja sam ostao", objasnio je Brašanac kako je to bilo, a nas je interesovalo da nam dodatno uporedi Primeru i Segundu: 

"Velika je razlika između liga. Kvalitet je naravno mnogo viši u Primeri, brže se igra. Ja to volim da kažem, u Segundi imate bar sekundu više za donošenje bilo kakve odluke, šuta pasa... Mislim da se baš radi o brzini. Međutim, veoma je kvalitetna druga liga u svakom slučaju, i dešavalo se da igrači koji su neko vreme u Segundi, prođu u viši rang, i pokažu da mogu. Recimo, Isi iz Rajo Valjekana je dve, tri sezone proveo u La Ligi 2, i potom postao odličan igrač u Primeri".

Viđali smo da su mnogi igrači, odlazeći sa ovih prostora, tražili put do Primere kroz drugi rang španskog fudbala. Neki u tome nisu uspeli, poput Uroša Đurđevića, neki, kao što je Nikola Maraš, dobijali su mali uzorak La Lige, dok su drugi, poput Umara Sadika upravo kroz promociju sticali ime na Pirinejima. Da li je to dobar izbor za razvoj? 

"Zavisi od situacije, kao što sam rekao Segunda je kvalitetna liga. Dosta se prati, i dosta igrača tako obezbedi transfere u Primeru. Postoji i taj problem što finansijski nije moćna, jer je manji dohodak od TV prava. Kvalitet je ipak na zavidnom nivou. Za mene to nije put, i kada sam odlazio iz Partizana, da je poziv stigao iz Segunde, verovatno da ne bih prihvatio tu ponudu." 

Sam je Darko pomenuo Partizan, a na nama je bilo da pitamo da li je i dalje vezan za bivši klub. 

"Naravno da pratim, čitam po medijima, ali utakmice u poslednje vreme ne stižem da pogledam, kao i većina navijača na kraju krajeva. Evo, mogu da ti kažem - košarka se kod nas u kući ne preskače. Ali svakako znam šta se dešava, i odmah da naglasim - ne dobijam informacije iznutra, sve je preko medija. Nadam se da ćemo uspeti da vratimo meru Partizanu. Imamo primer košarkaškog kluba koji je takođe bio godinama u sličnoj situaciji, pa je sada druga priča. Možda tako može i sa fudbalom uz dobro vođenje." 

Iako na "JNA" nije mogao dolaziti, dok u Evropi "parni valjak" praktično ne postoji dve sezone, košarkaški klub se tu našao kao surogat za održavanje odnosa sa crno-belim bojama. 

"Bio sam u Vitoriji, kada smo igrali protiv Baskonije u prvoj sezoni u Evroligi. Baš kada smo igrali protiv Reala u Madridu, pričao sam sa Matijom da ne stižemo, poklopilo se da smo igrali za onaj naš trofej 'Krastavac' (smeh). Bio sam i u Beogradu kada smo igrali sa Fenerbhačeom. Košarku stvarno ne propuštamo." 

Imao je Darko i šta da kaže o novim ljudima u Humskoj. Dotakli smo se i Predraga Mijatovića, koji je bio veliki igrač i funkcioner u Real Madridu, a trenutno se bavi sportskim pitanjima u crno-belom. Može li popularni Peđa da implementira nešto od one španske postrojene lepršavosti u Partizan? 

"Sigurno da ono što je Mijatović video i uradio u Španiji može da pomogne. To je sistem što imaju Španci. Moja deca sada počinju da treniraju, i to je na baš visokom nivou. Kada je moj sin počinjao da trenira, regularno je radio lekarske preglede, i dosta klubova forsira tu ozbiljnost od malih nogu. Zbog toga je španska reprezentacija tamo gde jeste, jer se insistira na sistematskom radu rano, i onda imate primere dece koja sa pet, šest godina dodaju brze paseve u krug, što im se na kraju preslika u seniore."

A kada se priča o Brašancu i Partizanu, neminovno je napraviti osvrt na čuveni duel "parnog valjka" i Augzburga. Podsećanja radi, crno-beli su se mučili u šampionatu, ali je u Ligi Evrope te sezone 2015/16 išlo i više nego dobro. Do kraja grupe, Partizan je smenio trenera Zorana Milinkovića, i zamenio ga Ljubinkom Drulovićem, a našao se u situaciji da pod novim vođstvom odlučuje o svojoj sudbini. Crno-beli su imali pravo na minimalni poraz kod kuće u poslednjem kolu Grupe L protiv nemačkog predstavnika, čime bi obezbedili proleće u Evropi. Međutim, sve je pošlo po zlu, Beograđani su na "JNA" poraženi sa 3:1, a mnogi se sećaju velike prilike koju je propustio upravo Brašanac, a koja je mogla crno-belima doneti pozitivan rezultat. 

Starsport

"Kako da se ne prisećam. Mada ne bih rekao da je bol - pre je to neki žal. Tu utakmicu sam odigrao stvarno odlično i krivo mi je bilo što je nisam zaokružio golom i pobedom. Svima je upečatljiva ona moja šansa, kada je moglo sve da se reši, a ja se setim onog faula za njih, koji možda i nije bio, i njihovog prvog gola odmah zatim. To mi je možda i najžalije, jer Augzburg stvarno nije imao nikakvu šansu, i kao da su odustajali. Da nije bilo tog prvog gola krajem poluvremena, mislim da bi totalno drugačija utakmica bila. Naravno da mi je žao i moje šanse, ali ovaj momenat mi je upečatljiv. Veruj mi, skoro sam gledao hajlajtse i tu šansu, i baš mi je žao, jer je to jedna od onih koju mislim da sam odigrao odlično".

Možda nije mogao pratiti Partizan u Evropi, ali je mogao gledati "večitog rivala". Brašanac je još iz perioda u Partizanu ostao upamćen kao neko ko ne krije da ume pogledati duel Crvene zvezde, ali takođe ističe da za to sada nema previše vremena. 

"Pogledam s vremena na vreme Ligu šampiona, ali ne mogu da kažem da sam ijednu njihovu utakmicu odgledao do kraja. Slabo pratim i druge mečeve. Zanimljivi su mi Španci, i oni su mi na prvom mestu jer se sa njima sastajemo. Ali opet, ispratio sam kao i svi njihov put i slagao bih kada bih rekao da nisam. U poslednje vreme pratim Evroligu, ponavljam (smeh)."

Kada smo se već našli na razgovoru o Ligi šampiona, interesovalo nas je koje je Darkovo mišljenje o favoritu za ovu godinu, i kako mu se čini Real. 

"Real ne možete isključiti nikada. Mi smo se zezali za onu Ligu šampiona od pre tri, četiri godine, među sobom u ekipi - niko nije mogao da se seti ko je osvojio, i komentar je bio 'ma čim ne znamo, Real je'. Na kraju je bio Čelsi (smeh). I Barsa mi je fenomenalna ove sezone. Mogu oni daleko jer im je žreb otvoren, mada Benfika nije nikako za podbacivanje. Čak je i Atletiko na veoma visokom nivou, i mnogo mi je žao što se našao sa Realom u četvrtfinalu - to bi bez problema moglo biti polufinale, finale". 

Kada već vidimo Špance u završnici evropskih takmičenja, onda nije ni čudo što je La Liga postala trka utroje ove sezone. Novo imeiskrsne na vrhu tabele svake nedelje, a trenutno prednjači Barsa, sa istim bodovonim saldom kao i Real, uz poen prednosti u odnosu na "jorgandžije". Brašanac je otkrio za nas da nije očekivao novu uzurpaciju "el Klasika" na vrhu tabele. 

"Ne bih smeo da prognoziram. Sećam se da sam na početku sezone rekao da Atletiko nema šanse, da će pasti u formi, kad ono... Stvarno sam mislio da će im se opet desiti kao i ranije. Drago mi je što gledamo borbu utroje. Kada igraš u ligi, u kojoj igra i tim koji je osvojio Ligu šampiona, nekako i tebi to znači na ličnom planu. Svi su u trci - i za Primeru, i za Ligu šampiona". 

Profimedia

Stigli smo i da razgovaramo o reprezentaciji Srbije, za koju je Darko nastupio u tri različita navrata. Većininski, Brašanac je govorio o načinu i pristupu reprezentativnom dresu - bilo da se radi o navijačima, ili sportskim radnicima. 

"Kao što sam možda pomenuo kod Augzburga, fudbal je rezultat. Sećam se, Marko Nikolić je u jednom podkastu pričao 'kada su loši rezultati, sve nam smeta'. Ja sam lično imao utakmice kada sam odigrao loše, a moj tim pobedi, i onda se igra nekako sakrije. A opet, imao sam odlične mečeve, kao taj Augzburg, i posle ostane promašaj... Mislim da moramo dati podršku nacionalnom timu, jer dolazimo do smene generacija, koja, čini mi se, ide u dobrom smeru. Niko ništa ne dobija od negativne atmosfere, ni od igrača, bivših trenera, i vas medija. Moramo biti svesni toga gde smo, kao Srbija, kao fudbalska nacija, protiv timova sa mnogo raznovrsnijim izvorima igrača."

Sa 34 godine, Brašanac već spada u fudbalske veterane, i iako i dalje igra iz nedelje u nedelju, kraj karijere se ne može odlagati večno. Međutim, Darko o tome ne razmišlja. 

"Videćemo, planiram još da igram, pa gde me put vodi. U fudbalu ne možete stvari da gledate mnogo dugoročno. Mogu biti slobodan igrač za dva meseca. Zavisi u kom momentu budem, i da li ću uopšte imati ponuda iz Španije. Ne mogu reći da li ću ovde završiti kao igrač, ali znam da ću se ovde vratiti na kraju. Porodica je ipak tu, a deca odrastaju u Španiji". 

Što će reći, mogućnost za poslednju godinu u Beogradu i crno-belom dresu nije isključena, ali je i te kako malo verovatna.

"Nisam o tome razmišljao. Posle toliko godina ovde, vidiš kako neke stvari mogu da se rešavaju na drugačiji način - i to na svim nivoima, ne samo u fudbalu, nego i u društvu. Uvek je bilo, i ostale su, neke stvari koje mi se kod nas nikada nisu dopadale, a onda kada sam malo sazreo, došao u Španiju i video kako može drugačije, onda su mi se još manje sviđale. Ne verujem da će se desiti, ali nijedna vrata ne valja zatvarati.", ostao je apstraktan Darko Brašanac, za kraj intervjua za sajt Arene Sport. 

Srpska kolonija u Leganesu će svoj naredni duel odigrati u nedelju na domaćem terenu, protiv Hetafea. Ovaj, kao i druge duele španskog šampionata, možete pratiti na kanalima TV Arena Sport.